thumb|Френк Лојд Рајт, Соломон Гугенхајмов музеј 1946–1959 мини|Лудвиг Мис ван дер Рое — зграда у Чикагу

Модернизам, односно модерна (), динамичан и релативан појам који се користи као ознака за савремене појаве у књижевности и уметности, односно оно што је ново, иновативно у односу на традицију, и у том значењу је преузет из француског језика. У немачкој литератури се користио израз „модерна” који је ушао у већину словенских језика па и у српски.

У свом најопштијем смислу, модерна није покрет, већ просто „маска” за сукоб и устанак против традиције, као и безброј супротстављених схватања како би требало да изгледа модерно друштво с краја 19. и до половине 20. века, његова култура и уметност.

Хомогенизација различитих пракси током „модерне” и њеног коначног разумевања као покрета и критичке категорије десила се 1950-их, захваљујући ономе што је Рејмонд Вилијамс назвао „послератним споразумом уз пратеће академско саучествовање и одобрење”. Претпоставке које су биле у основи ове конструкције биле су најпре да је први налет „модерне” завршен, а да је у свом селективном канонизованом облику она већ прерасла у „високу модерну”; затим, да је суштина модернистичког импулса био дух формалистичког експериментисања. Ова друга претпоставка је, у ствари, такође била кључна у утицајној дефиницији „модерне” у уметности коју је дао Клемент Гринберг. Према Гринбергу, критички, саморефлексивни, кантовски дух покретао је модернистичко експериментисање — чији је органски развој и врхунац отелотворио амерички апстрактни експресионизам. Ове идеје су постале доминантне и у формулацијама које се тичу модерне у књижевности.

Израз „модерна” се користио као ознака за различите покрете у књижевности, уметности, друштвеним наукама и филозофији, наиме, натурализам, декаденцу, импресионизам, симболизам, футуризам, дадаизам, експресионизам, неоромантизам, надреализам, егзистенцијализам.

Модерност и модернизам: друштвено-економски контекст

Индустријализацијом у Европи и Северној Америци дошла је и модерност: градови су расли јер је све мање пољопривредних послова подстакло раднике да траже запослење у индустријској производњи. Нагли пораст становника у градовима као што су Париз и Лондон довео је до експанзије предузећа која су имала за циљ да опслужују потребе ових нових грађана: ресторани, барови, позоришта, музичке сале, пансиони и гостионице, множили су се великом брзином. Ова предузећа су отворила много радних места, а истовремено су увела нове друштвене навике и очекивања. Укорењена у урбаној култури, где су слободне активности као и дневне потрепштине доступне у трговинама, модерност се односи на стање постиндустријског, капиталистичког друштва. Модернизам је једноставно културни израз овог облика друштвене организације. Повезан са идејама напретка и новина, модернизам одражава доминантни етос друштва у којем потрошња – нових облика забаве заједно са животним потрепштинама – има средишњу улогу у свакодневним активностима човека. Један од сигналних маркера успона модернизма на Западу била је појава робне куће и идеја куповине као активности у слободно време. Као што је индикативно за цели модернизам, свеприсутна је одређена амбивалентност према самој модерности. Многи су поздравили технолошки напредак и економски просперитет који је модерност, наизглед, подстицала. Други су, међутим, били опрезни према његовом нагласку на променама и сталној ревизији производних процеса, примећујући тенденцију капитализма да крвнички експлоатише раднике и доприноси жалосним условима живота сиромашних. У таквим околностима модерна уметност, као и сви облици модернизма, може се сматрати одговором на различите политичке, социолошке, економске и културне притиске модерности.

Карактеристике

Термин „модерна” се почео употребљавати у доба ренесансе као обележавање уметности за разлику од античке уметности у Италији „arte moderna” за разлику од „arte antica” и како је у средњем веку средњовековна уметност схватана као доба назадовања у уметности овај појам је обележавао позитивне тенденције и напредак. У 19. веку се овај израз употребљава за обележавање уметности која има напредне квалитете. У ширем смислу речи се данас овим појмом обележава уметност с краја 19. и до половине 20. века.Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha 1964. Израз „модерно” се не мора једнозначно разумети, јер се такође понекад користи за обележавање савремености односно савремене уметности.

Модернизам је покрет у култури. Јавио се као интелектуални бунт. Обухвата целокупни човеков духовни и стваралачки корпус. Он је отпор против клишеа, култа ауторитета и правила, против академске традиције касног 19. века али и свих претходних векова. Он легализује авангарду као неминовност и нормалност у новом времену. Озакоњује промену. Модернизам је нова научна мисао, нова економска и политичка мисао долазећег модерног доба. Модернизам је покрет који генерално укључује прогресивну уметност и архитектуру, музику, књижевност, ликовну уметност и графички дизајн и јавио се у деценијама које су претходиле 1914.

Узроци

Уметност дели судбину културе. Тако уметност и све најличније њено, промене, правци, стилови и сви други њени укуси, имају с мултикултуралном супстанцом нераскидиву повезаност.

Модерна се као мисао и идеја јавља ко зна када, где и од кога. Она је процес. Модерна је културни ниво – достигнуће. Она није смишљана, нити је произведена, још мање случајност, она није доколица и краћење времена, она није импровизација. Она је законитост, она је закономерност. Она је, једноставно речено, морала настати.

У настајању модерне у уметности пресудну улогу има општи ниво културе у времену када она настаје и нарастао човек. Корелат, човек- једини и свеобухватни њен узрок, и нарастао човек, њен најрафиниранији и најсофистициранији след, делају нераскидиво. Зато је фатална могућност утицаја, посебно, филозофије, као и природних наука.

Она и настаје у природним наукама, филозофији, психологији. Оне је порађају.

Еволуиралој европској и светској мисли ка Модерни, немерљив и пресудан допринос даје фундаментална наука.

Алберт Ајнштајн релативизује важност еуклидске геометрије и Њутнове класичне физике проглашавајући их само посебним случајем једне другачије истине. Простор и време нису апсолутни — вишедимензионалност — закривљеност простора и времена — Општа и Специјална теорија релативитета... Тврди се «немогуће», да о једном догађају, постоје две потпуно опречне и мада искључиве, ипак истине (да је неко кретање истовремено и праволинијско и криволинијско). Ајнштајн не релативизује утисак о истини већ саму истину.

Ту су и Ернест Радерфорд и Нилс Бор. Руши се мит о култу недељивости атома. Ушавши у његову структуру, великани упозоравају да нема вечно важећих истина, нити апсолутне невиности, као и Планкова Квантна теорија физике, која као «најзанесенија фантазија», тврди да нешто може истовремено да постоји и не постоји — квант, да је та честица на прелазу из непостојања у постојање ; виши степен у хијерархију немогућег је прелазак енергије у материју и обратно.

У филозофији: ... Ниче, Хајдегер, Шпенглер ... У психологији: Фројд, Јунг, Вајнингер, Фром, Канети...

Психоанализа сондира најтајанственије и најмрачније просторе подсвесног, тврдећи да он, ма како недоступан и невидљив, у потпуности одређује видљиви универзум свесног. Фројд, на даље, примерава и легализује сан човеку, дајући му важност јаве.

Гоген каже да му не пада на памет да сатима црта нечији портрет јер је измишљена фотографија и фото-апарат који са много већом тачношћу у делићу времена портретишу. То је тло на коме се рађа мисао да тачност и није истина. Ту се отвара простор за све оно што зовемо модерном у уметности. Модерна је најдемократскији ниво у уметности. Она је то у свим аспектима своје појавности. Мишљења и естетике су дозвољени до различитости, што представља богатство и дефиницију њеног демократског квалитета.

Ова знања и оваква светска мисао, охрабрују и убрзавају мисао. Успостављају нов квалитет. Последица је препород не само у науци већ и у уметности.

Уметност, ка својој аутономији, хоће даље од утиска, од узрока. Испитује, колико далеко се може отићи занемарујући дотадашња правила и навике, и има ли границе променама, до којих нешто опстаје као уметност. «Дрско и безбожно» се тражи потврда да уметност постоји по себи. Ово је тло које порађа Модерну. Модерна је духовни акт настао одређеним нивоом културе.

Неки теоретичари праве поделу 20. век на модернизам и постмодернизам, док их други сматрају само сегментима истог периода.

Види још Модерна уметност Модерна архитектура Баухаус Архитектура функционализма Архитектура рационализма Архитектура експресионизма Конструктивистичка архитектура Интернационални стил у архитектури Архитектура брутализма Органска архитектура

Референце

Литература

Stangos, Nikos (edit. by; rev. and enl. edit.), Concepts of Modern Art, Thames and Hudson, London, 1981 примерак : archive.org

H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962. Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972. Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971. Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976 Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939. , later republished in The Friday Book (1984). . In , pp. 83–100, . ; rept in The Novel Today: Contemporary Writers on Modern Fiction Malcolm Bradbury, ed. ; reprinted in Proza Nowa Amerykanska, ed., Szice Krytyczne (Warsaw, Poland, 1984); reprinted in Postmodernism in American Literature: A Critical Anthology, Manfred Putz and Peter Freese, eds., 58–81. ; reprinted in Putz and Freese, eds., Postmodernism and American Literature. . Steiner, George (1998) After Babel, ch.6 Topologies of culture, 3rd revised edition . .] : October Books, MIT Press, Minnesota Studies in the Philosophy of Science vol. XI, Minneapolis: , Bäckström, Per (eds) , Nordlit. University of Tromsø, no. 21, 2007. . Bäckström, Per & Bodil Børset (eds) (Norwegian Avant-Garde), Oslo: Novus, Bäckström, Per & Benedikt Hjartarson (eds.), Decentring the Avant-Garde, Amsterdam & New York: Rodopi, Avantgarde Critical Studies, 2014. Bäckström, Per and Benedikt Hjartarson. “Rethinking the Topography of the International Avant-Garde”, in Decentring the Avant-Garde, Per Bäckström & Benedikt Hjartarson (eds.), Amsterdam & New York: Rodopi, Avantgarde Critical Studies, 2014.

.

(Trade Cloth) Frascina, Francis, and Charles Harrison (eds.). . Published in association with The Open University. London: Harper and Row, Ltd. Reprinted, London: Paul Chapman Publishing, Ltd., . W.W. Norton & Company, Inc., . , 1973

. . . . . . . .

. Cited in Bauer, Amy (2004). "Cognition, Constraints, and Conceptual Blends in Modernist Music", in The Pleasure of Modernist Music.

. University of Hawai'i Press, . Royal Museum of Fine Arts, Antwerp, . . .

Спољашње везе Јован Деретић: Кратка историја српске књижевности, Модерна Новица Петковић: Књижевност 20. века, Модерна Masters of Modernism J.G. Ballard on Modernism by John Haber , official publication of the Modernist Studies Association , in which he defines Modernism as "the synthesis of all heresies".

Hoppé, E. O., photographer, Malady of Writing. Modernism you can dance to An online radio show that presents a humorous version of Modernism Modernism Lab @ Yale University Modernism vs. Postmodernism

Категорија:Уметнички покрети Категорија:Књижевни правци Категорија:Модерна уметност