Гај Цезар Август Германик (; 31. август, 12. – 24. јануар 41; познатији под надимком Калигула) био је римски цар, владао је од 37. године нове ере до његовог убиства 41. године нове ере. Био је син римског генерала Германика и Агрипине старије, Августове унука. Калигула је рођен у првој владарској породици Римског царства, конвенционално познатој као Јулијевско-клаудијевска династија.
Иако је Гај добио име по Гају Јулију Цезару, добио је надимак „Калигула“ („мала сандала“), умањени облик калиге, војне сандале, од војника свог оца током њиховог похода на Германију. Када је Германик умро у Антиохији 19. године, Агрипина се вратила са шесторо деце у Рим, где се уплела у огорчену свађу са Тиберијем, Германиковим стрицем. Сукоб је на крају довео до уништења њене породице, а Калигула је био једини преживели мушкарац. Тиберије се 26. године повукао из јавног живота на острво Капри, а 31. тамо му се придружио и Калигула. Након његове смрти 37. године, Калигула га је наследио на месту цара. Мало је сачуваних извора о владавини Калигуле, иако је он описан као племенит и умерен цар током првих шест месеци његове владавине. Након овога, извори се фокусирају на његову окрутност, садизам, екстраваганцију и сексуалну изопаченост, представљајући га као лудог тиранина.
Иако је поузданост ових извора упитна, познато је да је током своје кратке владавине Калигула радио на повећању неограничене личне моћи цара, за разлику од супротстављених овлашћења унутар принципата. Велику пажњу усмерио је на амбициозне грађевинске пројекте и луксузне станове за себе, и иницирао је изградњу два аквадукта у Риму: Аква Клаудија и Анио Новус. Током његове владавине, царство је припојило краљевство Мауретанију као провинцију. Почетком 41. године, Калигула је убијен као резултат завере официра преторијанске гарде, сенатора и дворјана. Међутим, покушај завереника да искористе прилику да обнове Римску републику био је осујећен. На дан убиства Калигуле, преторијанци су прогласили Калигулиног стрица, Клаудија, следећим царем. Калигулина смрт је означила званични крај Јулија Цезара по мушкој линији, иако је Јулијевско-клаудијевска династија наставила да влада све до смрти његовог нећака Нерона.
Породица Гај Јулије Цезар Германик рођен је у Анцијуму, као треће од шесторо преживеле деце Германика и Агрипине Старије. Име је добио у част свог великог претка, Гаја Јулија Цезара. Његова браћа су била Нерон и Друз, сестре Јулија Друзила, Агрипина Млађа и Јулија Ливила. Гај је био братанац будућег императора Клаудија. Гајев отац, Германик, био је син Друза Старијег и Антоније Млађе. Друз је био млађи син Ливије Друзиле, треће жене цара Августа, из њеног првог брака са Тиберијем Нероном, док је Антонија Млађа била ћерка Марка Антонија и Августове сестре, Октавије. Његова мајка, Агрипина Старија била је кћер истакнутог римског генерала и блиског пријатеља цара Августа, Марка Випсанија Агрипе и Августове једине ћерке Јулије Старије. Гајева мајка, Агрипина, била је унука императора Августа и његове прве супруге Скрибоније.
Тако је Калигула био потомак обе гране царске породице, Јулијеваца и Клаудијеваца.
Младост мини|250п|-{Caliga}- - ципела римских војника Као дечак од само две или три године, Гај је пратио свога оца Германика у походима на северу Германије. Војнике је забављао призор малог Гаја одевеног у малу војничку униформу, укључујући чизме и оклоп. Ускоро је добио надимак Калигула што значи сандалица на латинском, као деминутив малих сандала које је носио. Гај, изгледа, није волео свој надимак. Његови савременици највероватније га нису користили у његовом присуству, већ би му се обраћали његовим именом — Гај, а након што је постао император његово име је гласило Гај Цезар.
Према записима римског историчара Светонија, Гајев отац, Германик, отрован је у Сирији од стране агента императора Тиберија, који је у Германику видео политичког ривала.Светоније, Живот Дванаесторице Цезара, Калигула Германик је био веома популаран, не само међу војницима, већ и међу римским народом, па је његова смрт изазвала општу жалост и револт у Риму, будући да су многи прижељкивали да Германик постане нови цар. Као Германикова удовица, Агрипина је уживала симпатије римског народа. Пошто је веровала да иза смрти њеног мужа стоји цар, Агрипина је дошла у сукоб са Тиберијем, па је у неколико наврата јавно изазвала цара. Након очеве смрти, млади Гај је одгајан у дому своје мајке, док се њени односи са Тиберијем нису погоршали.Светоније, Живот Дванаесторице Цезара, Калигула Тиберије није дозволио Агрипини да се преуда, бојећи се да би њен супруг могао постати његов ривал.Тацит, Анали Агрипина и Калигулин брат Нерон протерани су из Рима 29. н. е. под оптужбама за издају.Тацит, АналиСветоније, Живот Дванаесторице Цезара, Тиберије
Адолесцент Калигула је потом послат да живи са својом прабабом, Тиберијевом мајком, Ливијом. Након њене смрти 29. нове ере, млади Калигула живео је са Антонијом Минором, мајком свог оца Германика. мини|лево|200px|Калигулина биста, музеј Лувр, Париз.
Његов брат Друз Цезар затворен је 30 н. е. због оптужби за издају, а други брат Нерон умро је у прогонству од глади или самоубиства.Тацит, Анали Светоније пише како су након прогонства мајке и браће, Калигула и његове сестре били ништа до Тиберијеви затвореници, под сталном стражом војника.Светоније, Живот Дванаесторице Цезара, Тиберије
Калигула је 31. године предат личној Тиберијевој бризи на острву Капри, где је цар живео већ шест година након свог повлачења из Рима. На изненађење многих, Тиберије је поштедео Калигулу.Светоније, Живот Дванаесторице Цезара, Тиберије Према античким историчарима, Калигула је био одличан глумац, способан да препозна опасност, скривајући своју одбојност и презир према Тиберију.Тацит, Анали Посматрач је рекао о Калигули: Није постојало бољег слуге или горег господара.
Након што је је постао император, Калигула је тврдио како је планирао убити Тиберија бодежом да би осветио смрт своје мајке и браће. Ипак, иако је унео оружје у Тиберијеву ложницу, није убио императора, и уместо тога бацио бодеж на под. Наводно, Тиберије је знао све о овом инциденту али се никада није усудио да предузме нешто поводом тога.Светоније, Живот Дванаесторице Цезара, Калигула Светоније каже како је Калигула већ био окрутан и опак, он пише да је Тиберије довео Калигулу на Капри, његов циљ био је да омогући Калигули да живи због тога да би: ... се показао као пропаст себе и свих људи, и да је неговао змију за Римски народ и Фаетона за свет.Светоније, Живот Дванаесторице Цезара, Калигула
Тиберије је 33. н. е. почаствовао Калигулу почасном квестуром, позицију коју је држао до свог успињања на престо. У међувремену, и Калигулина мајка и брат Друз умрли су у прогонству. Калигула је био накратко ожењен са Јунијом Клаудилом 33. али она је умрла на порођају следеће године. Калигула је проводио време спријатељивши се са преторијанским префектом, Невијем Суторијем Макроном, важним савезником. Макрон је говорио позитивно о Калигули Тиберију, покушавајући да одстрани сваку одбојност или сумњу императора према Калигули. Калигула је 35. н. е. именован за заједничког Тиберијевог наследника, заједно са Тиберијем Гемелом.Светоније, Живот Дванаесторице Цезара, Тиберије
Владавина
Када је Тиберије умро, 16. марта 37. године нове ере његова имања и титуле принципата остављени су Калигули и Тиберијевом унуку Гемелу, и њих двојица требало је да буду савладари. Иако је Тиберије имао 78 година и био на самрти, поједини антички историчари и даље тврде да је убијен.Тацит, Анали Тацит пише да је Тиберија јастуком угушио преторијански префект Макрон, да би убрзао Калигулин долазак на власт, на радост римског народа, док је по Светонију могуће да је сам Калигула починио убиство иако ово не помиње ниједан антички други историчар. Сенека Старији и Филон Александријски, писали су за време Тиберијеве владавине, као и Јосиф Флавије, забележили су да је Тиберије умро природном смрћу.Филон Александријски, Посланство Гају
Рана владавина Подржан од стране Макрона, Калигула је поништио Тиберијев тестамент у делу који се односио на Гемела, на темељима лудила, али је у другим случајевима извршио Тиберијеве жеље.Касије Дион, Историја Рима мини|лево|Јулија Друзила, Калигулина сестра 220px|мини|десно|Калигула полаже пепео своје мајке и браће у гробницу својих предака, Eustache Le Sueur, 1647. Калигула је прихватио моћи принципата, које му је поверио сенат, и ушао је у Рим, 28. марта праћен масом која му је клицала, поздрављајући га поклицима Наша Беба и Наша Звезда.Светоније, Живот Дванаесторице Цезара, Калигула Калигула је описан као први император коме су се дивили сви: На целом свету, од излазећег до залазећег сунца.Филон Александријски, Посланство Гају Калигулу су многи волели пошто је био вољени син популарног Германика, и јер није био Тиберије.Светоније, Живот Дванаесторице Цезара, Тиберије Каже се, судећи по Светонију, да је више од 160.000 хиљада животиња жртвовано током три месеца јавног славља у част почетка нове владавине.Живот Дванаесторице Цезара, Калигула Филон описује првих седам месеци Калигулине владавине као потпуно срећне.
Калигулини први поступци, речено је, били су великодушни, иако многи политички мотивисани. Да би добио подршку, давао је новчане бонусе војсци, укључујући и Преторијанску гарду, градске војнике и оне изван Италије. Уништио је Тиберијеве записе о издајама, објавио да су суђења због издаје ствар прошлости и вратио оне који су послати у прогонство. Помогао је онима оптерећеним царским пореским системом, прогнао одређене сексуално девијантне, и организовао раскошне спектакле за публику, попут гладијаторских битака. Калигула је прикупио и вратио пепео своје мајке и браће и похранио их сопственим рукама у Августов маузолеј.
Али све се променило октобра 37. н. е. када се император озбиљно разболео. Убрзо се опоравио али речено је како се млади император претворио у чудовиште, пошто је почео да убија или шаље у прогонство људе блиске себи или оне које је видео као озбиљну претњу. Погубио је свог рођака и усвојеног сина Тиберија Гемела што је разбеснело његову и Гемелову заједничку баку Антонију Млађу. Речено је да је починила самоубиство, иако Светоније наводи да ју је заправо Калигула отровао. Такође је наредио погубљења свог зета Марка Јунија Силана и шурака Марка Лепида. Његов стриц Клаудије је поштеђен само зато што га је Калигула задржао као предмет подсмеха. Императорова омиљена сестра, Јулија Друзила, умрла је 38. од грознице. Калигулине две преостале две сестре, Ливила и Агрипина Млађа прогнане су након неуспеле завере познате као Завера три бодежа. Презирао је што је био унук генерала Агрипе и оклеветао је Августа понављајући неистину како је његова мајка заправо рођена из инцестуозне везе између Августа и његове ћерке Јулије Старије.
Реформе
Калигула се, почевши од 38. године, посветио политичким и јавним реформама. Објавио је извештаје о јавним фондовима, који нису били доступни за време Тиберијеве владавине. Помогао је онима који су изгубили имања у пожарима, укинуо поједине непопуларне порезе, и доделио јавне награде на гимнастичким свечаностима. Примио је и нове чланове у ред сенатора и витезова (лат. equites).
Можда и најзначајније, обновио је праксу демократских избора. Судећи по Касију Диону, овај поступак је био популаран међу масама .
Током исте године, ипак, Калигула је критикован због погубљења људи без суђења и присиљавања свог помоћника Макрона да почини самоубиство.
Финансијска криза и глад
По записима Касија Диона, финансијска криза избила је 39. н. е. Светоније ставља почетак кризе у 38. Калигула није штедео новац који је користио за добијање подршке. Његова великодушност и екстраваганција исцрпли су државну касу. Антички историчари наводе да је Калигула почео лажно оптуживати, кажњавати и чак погубљивати појединце а све у сврху одузимања њихових поседа. мини|лево|180px|Агрипина Старија, Калигулина мајка