Хуан Пабло Монтоја (; Богота, 20. септембар 1975) је бивши возач Формуле 1.
Биографија Монтоја је рођен у Боготи у Колумбији 20. септембра 1975. године. Прве кораке ка каријери возача Ф1 начинио је још 1981. са својих шест година када је почео да се бави картингом. Са својих девет година постао је Национални шампион у картингу у дечјој класи, затим 1986. Карт шампион у локалној и националној јуниорској класи. 1990. постигао је значајнији успех поставши првак јуниорског светског шампионата у картингу у Лонату у Италији. Ову титулу одбранио је и следеће 1991. године у Лавалу у Француској. 1992. се већ озбиљније примакао Формули 1 када је учествовао на тркама Формуле Рено у својој родној Колумбији где је освојио 4 победе и 5 пол позиција од укупно 8 трка. Надаље је низао успехе у многим већим светским тркама као што је Формула 3000. 1997. године постаје Вилијамсов тест-возач.
Тркачка каријера
КАРТ серија
Монтоја је 1997. и 1998. возио у Формули 3000, где је у обе сезоне забележио одличне резултате возећи за Супернова тим, освојивши друго место у шампионату 1997, а затим и титулу 1998.
Године 1999, Монтоја одлази у Америку и потписује за Чип Ганаси Рејсинг у КАРТ серији, у коме је заменио шампиона из 1998, Алекса Занардија, који је прешао да вози за Вилијамс у Формули 1, тим са којим је Монтоја имао блиске везе - заправо, Монтојин одлазак у КАРТ серију је био део договора Френка Вилијамса, шефа Вилијамс Ф1 тима, и Чип Ганаси тима, за који је до тада возио Занарди. Монтоја је импресионирао у својој првој сезони и освојио шампионску титулу, са укупно седам победа и шест пол позиција, чиме је постао најмлађи шампион у историји КАРТ серије. Истовремено, добио је и награду за рукија године и потпуно надмашио свог тимског колегу Џимија Васера, који је био шампион КАРТ серије само три године раније, и вицешампион 1998. Монтоја је освојио титулу и 212 бодова, док је Васер завршио на деветом месту у шампионату, са укупно 104 бода и само два подијума.
Године 2000, је била мање успешна за Монтоју и његов тим, након промене шасије и преласка на Тојотине моторе. Монтоја је имао брзину, али је тим имао доста проблема са кваровима, па је због честих кварова само три пол позиције претворио у победу и завршио сезону на деветом месту. Ова сезона је била невероватно неизвесна, па је тако Монтоју, деветопласираног у шампионату и шампиона Жила де Ферана раздвајало 42 бода (де Ферану је за титулу било потребно 44 бода мање него Монтоји претходне сезоне - 168), док је разлика између четвртог у шампионату Кенија Брека и Монтоје била само 9 бодова. Тимски колега Џими Васер, упркос томе што је победио једном, а Монтоја три пута, завршио је сезону на шестом месту, са пет бодова више од Колумбијца. Монтоја се исте године заједно са својим тимом и тимским колегом Васером такмичио и у трци 500 миља Индијанаполиса, који је организовала тада ривалска Инди Рејсинг Лига (2008. је дошло до уједињења ИРЛ-а и КАРТ серије, након банкрота КАРТ серије), а Монтоја је потпуно доминирао легендарном трком, водио на 167 кругова од 200 и победио, чиме је постао први возач од 1966. који је из првог покушаја победио на Инди 500 трци. У лето 2000. објављено је да ће Монтоја од 2001. прећи у Формулу 1, и да је потписао уговор са Вилијамсом, који је са својим новим партнером и снабдевачем моторима, немачким гигантом БМВ-ом, имао велике амбиције за будућност.http://www.grandprix.com/ns/ns02719.html
Формула 1 (2001—2006) Године 2001, Монтојина дебитантска сезона у Формули 1, прошла је знатно испод очекивања и за Монтоју и за тим Вилијамс. На својој дебитантској трци, ВН Аустралије, квалификовао се читав секунд иза тимског колеге Ралфа Шумахера, а онда у трци одустао због квара на мотору. ВН Малезија није прошла ништа боље - поново је био знатно спорији од Ралфа Шумахера у квалификацијама, а трку завршио већ у трећем кругу, након грешке начињене на кишној стази. Ипак, Монтоја је на трећој трци сезоне у Бразилу импресионирао. Прво је изванредним претицањем преузео вођство у трци од тада троструког шампиона Михаела Шумахера, а онда имао сигурно вођство све до 38. круга, када је његову трку окончао Јос Ферштапен, кога је Монтоја претекао за цео круг, направивши грешку приликом кочења и ударивши у Монтоју, који је услед судара морао одмах да одустане. Тимски колега Ралф Шумахер је победио у Сан Марину, а Монтоја морао да одустане услед проблема са квачилом. Прву трку у каријери успео је да заврши на ВН Шпаније, и то на другом месту, иза победника Михаела Шумахера. Све до ВН Италије, Монтоја је углавном завршавао трке због бројних кварова, али и појединих судара, са изузетком ВН Европе, на којој је освојио друго место, и ВН Британије, коју је завршио као четврти. На ВН Немачке је освојио пол позицију и водио 22 круга, али је још једном морао да одустане због квара на мотору. Ипак, прву победу у каријери је остварио на ВН Италије у Монци, где је такође освојио и пол позицију. На претпоследњој трци сезоне у САД, Монтоја је такође конкурисао за победу, али је још једном морао да одустане због квара. Сезону је завршио освајањем другог места у Јапану. Монтоја је завршио на шестом месту у шампионату возача, са укупно 31 бодом, 18 мање од тимског колеге Ралфа Шумахера, који је победио три пута, док је Монтоја победио једном и освојио три пол позиције.
Године 2002, година је донела потпуну доминацију Ферарија и Михаела Шумахера - италијански тим је победио на 15 од 17 трка, а Вилијамс само на једној (Ралф Шумахер у Малезији), упркос томе што је Монтоја те сезоне чак седам пута освојио пол позицију. Вилијамс је претекао Мекларен у шампионату конструктора, завршивши сезону на другом месту у конкуренцији конструктора, док је Монтоја успео да надмаши тимског колегу Ралфа Шумахера, освојивши 50 бодова и треће место у шампионату, далеко иза оба возача Ферарија, док је Ралф Шумахер имао 42 бода и завршио не четвртом месту у шампионату. Четири друга места била су најбољи резултати које је Монтоја остварио 2002.
Године 2003, је Вилијамс био далеко конкурентнији Ферарију него претходне сезоне, што се показало већ на првој трци сезоне у Аустралији, када је Монтоја испустио извесну победу девет кругова пре краја - Колумбијац је направио грешку, извртео се на стази, успео да се врати, али иза Дејвида Култарда, Меклареновог возача, па је трку завршио на другом месту. Све до седме трке у Монаку, Монтоја и Вилијамс нису успевали да понове брзину из Аустралије - његову сезону су до тада обележила одустајања због кварова и удеси, па је у пет трка освојио само осам бодова. Ипак, све се променило од ВН Монака, када је Мишелин донео нове спецификације гума, које су изузетно одговарале Вилијамсу. Монтоја је победио у Монаку и започео најбољи низ у каријери од осам узастопних подијума, од којих је један био и победа са пол позиције на ВН Немачке, па се две трке пре краја сезоне Монтоја нашао само три бода иза петоструког шампиона Михаела Шумахера у Ферарију. Његове наде за освајање титуле окончане су већ на следећој трци у САД, након инцидента са Рубенсом Барикелом, другим возачем Ферарија. Монтоја је трку завршио тек на шестом месту, а Шумахер победио, па је Колумбијац за само једну трку изгубио и математичке шансе за титулу, јер је имао десет бодова мање од Шумахера, али и четири победе мање, што је Немцу у односу на Монтоју гарантовало титулу без обзира на резултат у Јапану. Једини који је имао шансе да угрози Шумахерову титулу је био Кими Раиконен из Мекларена, Монтојин будући тимски колега. На крају, Шумахер је освојио 93 бода, Раиконен 91 а Монтоја 82, чиме је још једном завршио шампионат на трећем месту. Другу сезону заредом је успео да надмаши тимског колегу Ралфа Шумахера, који је освојио 58 бодова и пето место у шампионату. У новембру 2003, Монтоја, коме је остала још једна година уговора са Вилијамсом, објавио је да ће од 2005. постати возач Мекларена.https://www.independent.co.uk/sport/motor-racing/bmw-in-fury-as-montoya-joins-mclaren-78879.html
Године 2004, је за Монтоју била транзициона година. Његов однос са Вилијамсом био је нарушен још 2003 - Монтоја је у интервјуу 2016. изјавио да део кривице за то припада и њему, али и да је осећао да тим Вилијамс-БМВ не иде у правом смеру.https://www.motorsportmagazine.com/archive/article/march-2016/74/lunch-juan-pablo-montoya Резултати су били значајно слабији него 2003, чиме је, поред апсолутне доминације Ферарија и Михаела Шумахера, допринело и то што су се БАР-Хонда и Рено значајно побољшали и претекли и Вилијамс и Мекларен. Сезону је обележио и удес Монтојиног тимског колеге Ралфа Шумахера на ВН САД, када је услед пуцања гуме ударио у зид и задобио озбиљне повреде, због којих је морао да пропусти шест трка. Монтоја је током 2004. услед правила која је нарушио Вилијамс дисквалификован два пута узастопно, у Канади и САД, што га је коштало 13 освојених бодова. Први пут у каријери није успео да током једне сезоне освоји пол позицију, а сезону и опроштај од Вилијамса је завршио једином победом за њега и тим током 2004. У коначном поретку, Монтоја је заузео пето место у шампионату, са 58 бодова, док је Вилијамс пао на четврто место у конкуренцији конструктора, што је био њихов најслабији пласман у последњих пет сезона. Тим је поред Монтоје напустио и Ралф Шумахер, који је прешао у Тојоту.