Избори за председника Србије

Избори за председника Републике Србије, по Уставу, одржавају се сваке пете године. Први пут су одржани 1990. године, када је та функција уведена. Иако је по уставним надлежностима ова функција са становишта политичке моћи испод функције председника владе, њен утицај и значај произилазе управо из легитимитета који се добија на директним изборима од стране грађана.

1990.

мини|227x227п|Слободан Милошевић, 1. председник Србије На основу Устава Реублике Србије из 1990. и увођења вишестраначког система, 9. децембра исте године одржани су први вишестраначки избори за председника Републике Србије. Кандидовала су се 32 кандидата. Убедљиву победу, са 67,71% гласова у првом изборном кругу однео је Слободан Милошевић, председник Социјалистичке партије Србије и дотадашњи председник Председништа СР Србије.

1992.

У децембру 1992, паралелно са ванредним изборима за републичку Скупштину, одржани су и ванредни председнички избори. Овога пута Слободану Милошевићу као главни противкандидат супротстављен је тадашњи премијер СРЈ, Милан Панић, као независни кандидат ког је подржала опозиција. Слободан Милошевић победио у првом кругу са 57,46% освојених гласова и добио нови председнички мандат.

1997.

мини|182x182п|Милан Милутиновић, 2.председник Србије С обзиром да су по Уставу могућа само два мандата председника Србије, а да је те године истицао други Милошевићев мандат, он је у Савезној скупштини у јулу 1997. изабран за председника СР Југославије и расписани су нови избори за председника Србије. Избори су одржани септембра те године. У други круг ушли су кандидат СПС-а Зоран Лилић, и лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ. Према подацима изборне комисије, Шешељ је победио Лилића али његова победа није проглашена јер на изборе у другом кругу, по изборном закону, није изашао довољан број бирача (мање од 50% уписаних бирача). Нови избори расписани су за децембар исте године.

На поновљеним изборима исте године, социјалисти су кандидовали Милана Милутиновића. Он је у другом кругу председничких избора, према подацима изборне комисије, победио Војислава Шешеља тесном већином. Радикали су оптуживали да су избори покрадени.

Милутиновић је ступио на дужност председника Србије децембра 1997. године.

2002.

Пошто је Милутиновићу мандат истицао јануара 2003. године, избори за председника Србије расписани су за септембар 2002. У првом кругу највише гласова добили су тадашњи председник СРЈ, Војислав Коштуница, и његов главни противкандидат Мирољуб Лабус којег је подржао ДОС. У другом кругу, средином октобра, Коштуница је добио више од Лабуса али на биралишта није изашао довољан број бирача (мање од 50% уписаних бирача) те председник није изабран. Нови избори расписани су за 8. децембар исте године.

На поновљеним изборима 8.децембра 2002, највише гласова добили су Војислав Коштуница и Војислав Шешељ. Међутим, овог пута другог круга није ни било, јер већ у првом није изашло више од 50% уписаних бирача, те ни ови избори нису успели.

2003.

Након што је Милану Милутиновићу истекао председнички мандат, јануара 2003, а нови председник није изабран, по Уставу, вршилац дужности председника Србије постала је тадашња председница Народне скупштине, Наташа Мићић.

Мићићева је расписала нове председничке изборе за новембар те 2003. Од шест кандидата, највише гласова добили су Томислав Николић, заменик председника СРС, и Драгољуб Мићуновић, којег је кандидовао ДОС. Међутим, ни овај пут председник није изабран, јер на бирачка места није изашао довољан број бирача.

2004.

мини|Борис Тадић, 3. председник Србије|227x227п Почетком 2004. године, Драган Маршићанин је изабран за председника Народне скупштине Републике Србије, и аутоматски је постао вршилац дружности председника Србије. Народна скупштина Републике Србије је фебруара исте године изгласала нови Закон о избору председника Републике. Укинут је потребан цензус од 50% уписаних бирача. Тако су створени услови да се изабере нови председник Србије. Након што је Маршићанин изабран за министра привреде у новој Влади Републике Србије, за председника Скупштине и в.д. председника Србије изабран је Предраг Марковић. Он је априла 2004. расписао нове председничке изборе за 13. јуни 2004. године.

У првом изборном кругу, председничких избора 13.јуна 2004. највише гласова добили су тадашњи заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић (30,6%) и Борис Тадић, лидер Демократске странке (27,3%), који су ушли у други изборни круг.

У другом изборном кругу 27. јуна 2004а, Борис Тадић је освојио 53,2% гласова и тако је изабран за трећег председника Републике Србије.

2008.

Након доношења новог Устава Србије у новембру 2006, одржани су најпре ванредни избори за Скупштину Србије у јануару 2007. Маја месеца формирана је нова Влада Србије, а уставни Закон предвиђао је да се избори за председника Републике морају расписати до краја године.

Стога је 12. децембра 2007, председник Скупштине Оливер Дулић расписао изборе за председника Републике, за 20. јануар 2008. године. До краја децембра, Скупштина је усвојила све законе који су неопходни како би функција председника Републике била усаглашена са новим Уставом.

Први круг председничких избора одржан је 20.јануара 2008. Кандидат Српске радикалне странке, Томислав Николић, добио је 39,99%, а кандидат Демократске странке, Борис Тадић, 35,39% гласова.

У другом кругу 3.фебруара 2008, Борис Тадић је већином гласова (50,5%: 47,7%) победио Николића и освојио други мандат председника Републике Србије, али први по новом Уставу, што му је дало могућност да се кандидује и на следећим изборима за председника.

2012.

мини|227x227п|Томислав Николић, 4.председник Србије Почетком априла 2012, тадашњи шеф државе Борис Тадић поднео је оставку како би се са редовним општим изборима у земљи, 6. маја, одржали и ванредни председнички избори.

На председничким изборима 6. маја 2012, највише гласова, по трећи пут, освојили су кандидат ДС-а Борис Тадић (25,3%) и кандидат Српске напредне странке, Томислав Николић (25,05%).

Други круг председнички избора је одржан 20.маја 2012. Томислав Николић односи победу освојивши 49,5% спрам Бориса Тадића који осваја 48,84% гласова, те постаје четврти по реду председник Републике Србије. На дужност је ступио већ 31. маја 2012. Занимљивост ових избора је да услед великог броја неважећих гласачких листића у другом кругу ни Николић ни Тадић нису пребацили 50%.

2017.

мини|225x225п|Александар Вучић, 5.председник Србије Дана 2. априла 2017. одржани су редовни председнички избори. Договором унутар Српске напредне странке, председник Републике Томислав Николић се није кандидовао за други мандат, већ је кандидат за председника био Александар Вучић, дотадашњи председник Владе Србије, који је победио у првом изборном кругу са 55,08% гласова постао пети председник Србије од увођења вишестраначја. Другопласирани је био опозициони кандидат Саша Јанковић са 16,63%, док је на запаженом трећом месту по броју гласова био независни кандидат сатиричног покрета Сарму проб'.о ниси, Лука Максимовић, са псеудонимом Љубиша Прелетавчевић Бели са 9,59% гласова.

2022.

Редовни избори за председника Републике Србије одржани су 03. априла 2022. заједно са парламентарним изборима за Народну скупштину Србије. На председничким изборима победио је дотадашњи председник Србије Александар Вучић у првом кругу, са освојених 60,01% гласова, чиме је отпочео његов други мандат на месту председника државе. Другопласирани је био опозициони кандидат Здравко Понош са 18,84% гласова.

Категорија:Избори у Србији