Општина Нови град је једна од девет општина које чине кантон Сарајево и једна од четири општине које чине административну јединицу град Сарајево.

Простире се на површини од 47,98 -{km2}- и граничи се са општинама Ново Сарајево, Илиџа, Вогошћа и Илијаш, као и градом Источно Сарајево односно општином Источна Илиџа.

Становништво

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Нови град (једна од градских општина града Сарајева) је имала 136.616 становника, распоређених у 3 насељена места.

{| border="1" cellpadding="7" cellspacing="0" style="margin: 10px 0 10px 25px; background: #f9f9f9; border: 1px #AAA solid; border-collapse: collapse; font-size: 100%; float: center;" |- style="background: #E9E9E9" | colspan="7" style="background:style=;"background-color:#F28500;"| Становништво општине Нови град |- | style="background:style=;"background-color:#F5DEB3;"| година пописа| style="background:style=;"background-color:#C2B280;"| 1991. | style="background:style=;"background-color:#C2B280;"| 1981.| style="background:style=;"background-color:#C2B280;"| 1971. |- | style="background:style=;"background-color:#228B22;"| Муслимани| 69.430 (50,82%) | 33.391 (41,44%) | 37.147 (33,22%) |- | style="background:style=;"background-color:#FF0000;"| Срби | 37.591 (27,51%) | 22.190 (27,54%) | 45.806 (40,96%) |- | style="background:style=;"background-color:#4169E1;"| Хрвати| 8.889 (6,50%) | 6.612 (8,20%) | 17.491 (15,64%) |- | style="background:style=;"background-color:#C71585;"| Југословени | 15.580 (11,40%) | 14.055 (17,44%) | 5.798 (5,18%) |- | style="background:style=;"background-color:#CC7722;"|остали и непознато| 5.126 (3,75%) | 4.311 (5,35%) | 5.569 (4,98%) |- | style="background:style=;"background-color:#F5DEB3;"|укупно |136.616 |80.559 |111.811

На попису становништва из 1971. године, општина Нови град је била јединствена са општином Ново Сарајево.

Општина има (подаци из 2002) 116.588 становника, од чега 93.551 или 80,2% Бошњака, 7.311 или 6,3% Хрвата, 13.134 или 11,3% Срба

Просјечна густина насељености је 2.343 становника по км2.

На дан конституисања општине у овом дијелу Сарајева живјело је 60.000 становника у 18 мјесних заједница.

Географија Општина Нови Град се простире на површини од 47,98 км² и представља урбани дио града Сарајева, и једну од четири градске општине. Обухвата бројне густо насељене градске четврти и приградска насеља. Граничи се са општином Ново Сарајево на истоку, општином Илиџа на западу, општином Вогошћа и Илијаш на сјеверу и градом Источно Сарајево на југу.

Историја Основана је 12. априла 1978. године издвајањем из општине Ново Сарајево, као одговор на нагли урбанистички развој и ширење града Сарајева према западу. У периоду након оснивања, општина је постала највеће градилиште у БиХ, гдје су ницала модерна насеља попут Алипашиног поља и Добриње.Током 14. Зимских олимпијских игара 1984. године, општина је имала значајну улогу јер је у насељу Добриња изграђено Олимпијско језгро за смјештај спортиста.

Политичко уређење кроз историју У социјалистичком периоду (СФРЈ), функцију данашњег начелника обављао је предсједник Скупштине општине. Први предсједник Извршног одбора општине био је др Сулејман Масло. Током 1980-их година, значајан траг оставио је Војислав Терзић, угледни правник, који је водио општину у периоду њене највеће изградње. Војислав Терзић се налазио на челу Скупштине општине Нови Град у кључном четворогодишњем мандату од 1982. до 1986. године. Овај период представља "златно доба" изградње општине, током којег су спроведени најзахтјевнији урбанистички пројекти у историји Сарајева:Олимпијска изградња тј. изградња насеља Добриња, које је примарно изграђено као Олимпијско насеље за потребе 14. Зимских олимпијских игара 1984. а и интензивирана је изградња стамбених блокова на Алипашином пољу, чиме је Нови Град постао највећа "спаваоница" града, али са потпуно развијеном инфраструктуром, школама и правним оквиром локалне самоуправе.

Насеља и мјесне заједнице Општина се састоји од сљедећих урбаних насеља: Алипашино поље (фазе А, Б и Ц) Добриња (I, II, III, IV и V) Сарај поље (бивше Војничко поље) Мојмило Отока Бућа Поток Бољак Поток Бријешће Сокоље

Општина данас Општина Нови Град Сарајево данас представља економски, административни и друштвени центар главног града Босне и Херцеговине. Као најмногољуднија општина у држави, успјешно је трансформисана из примарно стамбене зоне у динамично урбано средиште са богатим садржајима.

Административно и друштвено сједиште Административни центар општине смјештен је у насељу Отока, у модерној згради која представља срце локалне самоуправе. Међутим, општина посједује и снажно изражен друштвени центар који се протеже кроз велика насеља:Главно шеталиште: Најзначајнија пјешачка зона је Булевар бранилаца Добриње, који служи као главно мјесто сусрета, трговине и друштвеног живота. Сличне пјешачке зоне постоје и на Алипашином пољу, чинећи општину врло функционалном за пјешаке.Мултимедијални центар: Општина управља објектима културе који служе за изложбе, промоције и едукативне радионице, чиме се подстиче културни живот.

Друштвено језгро и будући Централни трг Иако је администрација општине смјештена на Отоци, насеље Добриња се током деценија развило у примарно друштвено, културно и рекреативно средиште Новог Града. Као насеље које је архитектонски обликовано за потребе Олимпијских игара, Добриња данас нуди највиши степен урбане функционалности. Булевар и пјешачка зона: Окосницу друштвеног живота чини градско шеталиште Булевар бранилаца Добриње. Ово репрезентативно шеталиште, са широким платоима и разгранатом мрежом трговачких и угоститељских објеката, представља главно мјесто окупљања грађана. Оно није само пјешачка стаза, већ живи центар социјалне интеракције који својом дужином и садржајношћу парира централним дијеловима града Вилсоновом шеталишту и Ферхадији. Будући Централни трг општине: У стратешким плановима развоја, управо се на Добрињи, као најурбанијем дијелу општине, предвиђа изградња и уређење Главног трга општине Нови Град. Овај пројекат замишљен је као централни градски простор за одржавање великих јавних манифестација, концерата и културних догађаја, чиме би општина добила свој коначни урбани идентитет и репрезентативни центар какав доликује најмногољуднијој општини у држави. Водени комплекс Добриња: У непосредној близини планираног трга и постојећих спортских објеката, изграђен је и пуштен у рад модерни градски базен. Овај водени комплекс представља један од најзначајнијих инфраструктурних пројеката у послијератном периоду, чиме је насеље Добриња, уз већ изграђене паркове и шеталишта, постало водећа зона за спорт и рекреацију у овом дијелу Сарајева.

Спорт и рекреација Општина Нови Град је посљедњих година постала лидер у изградњи спортске инфраструктуре у Сарајеву. Кључни објекти су:Спортско-рекреациони центар „Сафет Зајко”: Највећи парк у Сарајеву са бројним спортским теренима, атлетском стазом и дјечијим игралиштима.Олимпијски базен Отока: Смјештен уз саму зграду Општине, представља главно мјесто за водене спортове у граду.Отворени базен Добриња: Један од најновијих и најзначајнијих инфраструктурних пројеката. Овај модерни водени комплекс изграђен је у насељу Добриња и представља централно мјесто за љетну рекреацију становника Новог Града, али и цијелог Сарајева. Базен је пројектован према највишим стандардима, са пратећим садржајима за дјецу и одрасле.

Привреда и саобраћај Данашњи Нови Град је привредни мотор Кантона Сарајево. Општина је сједиште великих трговачких центара, логистичких паркова у Рајловцу и бројних ИТ компанија. Захваљујући излазу на ауто-пут преко Сарајевске заобилазнице, општина је најбоље повезана цјелина унутар сарајевске котлине.

Спољашње везе Званична страница општине Нови Град Сарајево

* Категорија:Општине Федерације Босне и Херцеговине