Платон Димић (Баваниште, 1907 — Београд, 1992) био је математичар и физичар, професор универзитета, аутор и уредник стручних публикација. Заслужан је за успостављање математике као академске дисциплине у Северној Македонији и за популаризацију математике међу младима.
Биографија Платон Димић је завршио гимназију у Панчеву и дипломирао 1929. године на математичкој групи Филозофског факултета у Београду. Наставничку каријеру је започео као суплент Панчевачке гимназије 1930. године. 1931-1933. и 1934-1936. године је предавао математику и филозофију на Ваљевској гимназијиГлас Ваљева бр. 43/1931 и 34/1934, а 1933-1934. је радио у Шабачкој гимназији. 1936. године је премештен у Мушку гимназију Краља Александра Првог („Краљев колеџ”) у Београду, која је распуштена после напада Немачке на Југославију 1941. године.Историјат Десете београдске гимнaзије Према наводима Десете гимназије, наследнице „Краљевог колеџа”, Платон Димић је тамо предавао већ школске 1933/1934. године. Други светски рат је провео у немачком заробљеништву.Стојановић, Андријашевић Вратио се у Београд 1945. године и наставио рад на гимназији.
26. августа 1947. године Димић је званично изабран за доцента на новооснованом Институту за математику Филозофског факултета у Скопљу код проф. Драгослава Митриновића. 1952. године прешао је на Технички факултет, где је 1960. године постављен за ванредног професора, а од 1959. до 1963. године био продекан. После поделе Техничког факултета на неколико факултета 1965. године, Димић је до 1967. године водио Архитектонско-грађевински факултет као његов први декан. Предавао је углавном алгебру и методику наставе, увео течајеве за обдарене ученике. Био је заслужан, скупа са колегама, за набавку првог компјутера у Македонији 1964. године. По одласку у пензију 1969. године вратио се у Београд где је наставио са уредничким радом све до своје смрти 1992. године.im-pmf.weebly.com/platon-dimic.html
У центру његовог научног рада била је методика наставе математике. Истакао се од 1940-их година као оснивач и организатор математичких такмичења за средњошколце на републичком и југословенском нивоу. Објавио је мноштво књига и чланака, а пре свега учествовао у оснивању, издавању и уређивању редовних стручних публикација као што су „Математички лист за ученике основних школа” у издању Друштва математичара Србије чији је био главни и одговорни уредник 15 годинаМатематички лист –19, као и издања скопског универзитета „Математичка школа” и „Математички билтен”.
Занимљивости Димић је у фебруару 1925. године искључен из осмог разреда Панчевачке гимназије, због чега су ученици ступили у штрајк. Искључен је наводно јер је на часу надмудрио професора математике.
Поред математичке делатности, Димић се бавио и књижевношћу, објављујући кратке приповетке у предратној Политици.John Simon (2007): сећања америчког критичара Џона Сајмона на своју младост у Београду. Свирао је виолу.
У немачком официрском заробљеничком логору у Оснабрику, 1941. – 1945., учествовао је у културном раду заједно са другим интелектуалцима и уметницима попут Станислава Винавера, Ота Бихаљи Мерина, Момчила Моме Стевановића, и др.Стојановић, Андријашевић Сликар Душан Влајић га је у том периоду у више наврата портретисао.Комеморативна изложба (1952)
Одликован је 1968. године наградом „13. новембар” града Скопља за саслуге у области образовања.
Платонов отац се такође звао Платон а мати Анђелка рођ. Путник. Отац је био правник, катастарски писар и судија у Банату и по Угарској. Платонова сестра, Славка, је била преводилац руске књижевности и удата за инжењера руског порекла, Ивана Пишкина.www.worldcat.orgЕнциклопедија Српског народног позоришта, „ДИМИЋ-ПИШКИН Станка” (sic!) Платон је био ожењен Наталијом, историчарком.
Разграната породица Димић, чија је крсна слава Ђурђевдан, води порекло од Диме Путника, Цинцарина пореклом из села Блаце у Егејској Македонији, који се доселио у Ковин у време сеоба у првој половини 18. века. Породица Димић је дала бројне научно-просветне раднике, укључујући Теофила, Аксентија, Петра, Платоновог деду Тодора, стричеве Ђуру Б., Душана и Вука Димића и тетку Емилију Димић, жену Богољуба Јовановића.Српски биографски речник (2007) Књига 3, Д-З.
Референце
Литература
Ицко Ѓоргоски (ур.): 70 години Природно-математички факултет - Скопје: 1946-2016. Скопље, Бато и Дивајн, 2016.
Борко Илиевски: 50 години Математички билтен. У: Математички билтен, бр.24. Скопље, 2000. Комеморативна изложба сликарских радова Душана Влајића (1911-1945). Београд, 1952. Математички лист бр. 27-3. Београд, 1992. Vladimir Mićić, Zoran Kadelburg, Branislav Popović: The Mathematical Society of Serbia—60 Years. У: The Teaching of Mathematics, 2008, Vol. XI, 1. Душан Ј. Поповић: О Цинцарима. Прилози питању постанка нашег грађанског друштва. 2. допуњено изд., Београд, 1937 John Simon, „Learning to read...”. The Free Library, Foundation for Cultural Review, 2007. Српски биографски речник. Књига 3, Д-З. Нови Сад, Матица Српска, 2007. Александар Стојановић, Немања Андријашевић: Алманах 1941-1944: хроника и уметничка збирка оснабричких логораша. У: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. Београд, Филолошки факултет, Универзитет у Београду, 2023. Стр. 161-177. Стојан Трумић (ур.): Гимназија Урош Предић Панчево, споменица поводом стогодишњице. Панчевo, Графичко предузећe „6. октобар”, 1964. Цитирано према: Првих сто година гимназије, приредила Јелена Журић
Спољашње везе Биографија Платона Димића на сајту Института за математику Универзитета у Скопљу. Биографска белешка на сајту Творац Града.
Категорија:Рођени 1907. Категорија:Умрли 1992. Категорија:Ковинци Категорија:Српски математичари Категорија:Логор Оснабрик Категорија:Студенти Филозофског факултета Универзитета у Београду Категорија:Учесници Априлског рата