Свест (санскрит: vijñāna, пали: viññāṇa) је један од темељних појмова у будизму. Представља чин регистровања чулних подражаја у тренутку док се одигравају.
Главни спор у раној будистичкој филозофији тицао се природе реалности, за коју је школа празнине тврдила да је »празнина«, а школа свести да је неподељена свест.
Будино учење
Свест као реакција на чула
Свест настаје на основу сваког од шест чула (око, ухо, нос, језик, тело и ум), а за свој предмет има одговарајућу појаву (слику, звук, мирис, укус, опипљиво или мисао). Слично осећајима и опажајима, свест је шестострука, у односу на шест чула.Prva plemenita istina : Dukkha На пример, свест о виђеном (cakkhu-viññana) има око као основу и слику као предмет. Ментална свест (mano-viññana) има ум као основу и мисаону појаву (dhamma) као свој предмет.
Жеђ за било којом од ових шест врста свести представља сметњу уму:
Постоји и свест која лежи ван уобичајених чинилаца свесног бића, названа свест без својстава (viññanam anidassanam).Rečnik pāli i budističkih termina
Свест као узрочник света и патње
Свест је једна од карика у условном настајању патње. Предуслов за настанак свести су обрасци. Са свешћу као условом, настаје име-облик. Укидањем свести, више ни вода, земља, ваздух и ватра немају свој ослонац:
Укидање свести је предуслов који води нирвани:
Поистовећење са свешћу
Референце
Види још Ум (будизам) Условни настанак Будистичка терминологија
Категорија:Будистички појмови Категорија:Психологија