Невенка Рајковић (Бор, 1. јануар 1949 — Београд, 12. јун 2005) српска је сликарка, послератне генерације, која је на ликовну сцену Србије ступила након дипломирања на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности Универзитета у Београду, 1977. године.
Креативно и поетски надарена, пресудно уметнички образована а пре свега свестрана, Невенка је своју ликовност често праћену и писањем песама зачела, развијала и одржавала највећим делом у временском периоду када су се догодиле значајне морфолошке, семантичке и аксиолошлке и друге промене у ликовним уметностима друге половини 20. века, на простору Балкана и шире. Радећи дуго и предано, све до преране смрти 2005. године, она је на својим сликама и цртежима изградила и исказала сопствени свет настао на основама дубоко доживљеног и животно потврђеног личног искуства а све у духу постмодернизма у који је Невенка вешто уносила, познате мотиве, српског фреско живописа прилагођеног савременом ликовном језику.Лазар Стојановић, Невенка Рајковић: поетика сликарства простора, светлости и усамљености, Крушевац, Скупштина општине, 2006.Радомир Батуран, Сликарка Невенка Рајковић или сусрет метафизичара (2008) Људи говоре, часопис за књижевност и културуLj. S. Izložba Nevenke Rajković u Paviljonu u Tvrđavi, Niš, 2011. Južne vesti, Niš
Невенка Рајковић била је члан УЛУС-а од 1978. године. Имала је статус самосталног уметника. Од 1977. године, била је учесник многобројних ликовних колонија, самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству на којима је излагала слике и цртеже.
Живот и каријера Невенка Рајковић, девојачко Стеленовић родила се на Нову годину (1. јануара 1949) у Бору, од мајке Наде, девојачко Ковачевић, службенице, у који је мајчина породица Ковачевић избегла за време Другог светског рата из Белишћа код Осијека (у том периоду под управом Независне државе Хрватске), и оца Драгољуба, радио-механичара и помало иноватора из Бора.
Одрастала је у Бору а потом, након развода родитеља када је Невенка имала две године, и Белишћу, код мајчиних родитеља до своје пете године, где је, како је сама говорила, провела најлепше дане детињства, никада не упознавши оца. Када се мајка преудала Невенка се вратила у Бор и наставила живот у новооснованој породици, са мајком, очухом Браниславом и сестром Весном Бојковић
Основну школу и гимназију завршила је у Крушевцу, у који се 1955. године, доселила са родитељима. Током основног школовања активно је учествовала у литерарној секцији и писала песме, које су објављене у бројним часописима за децу и одрасле и збирци песама објављеној 1963. године под називом „Младост“. мини|Невенка је до, своје преране смрти, имала велику подршку супруга Зорана и сина Матије признатих српских сликара.М.Рајковић, Породично и судбински везани за уметност, Град, Крушевац, 25.11.2014. Студирала је на Факултету ликовних уметности Универзитета у Београду. Прве две године завршила је у класи професора Милице Стевановић, а када се определила за сликарство наставила је сарадњу са професором Раденком Мишевићем, у чијој класи је и дипломирала 1977. године, као студент генерације. У знак признања добила је престижну награду за сликарство из Фонда „Петар Лубарда“.
Последипломске студије завршила је 1985. године, такође у класи професора Раденка Мишевића, на Факултету ликовних уметности у Београду.
Од 1980. живела је у Београду, а након удаје за крушевачког сликара Зорана Рајковића и рођења сина Матије, преселила се са породицом у Крушевац и запослила као професор на Вишој школи за образовање васпитача у Крушевцу.
После краће болести умрла је 12. јун 2005. у Београду. Сахрањена је у породичној гробници у Крушевцу. Поред супруга Зорана Рајковића, афирмисаног српског сликара,мр Лазар Стојновић, Предговора у каталогу самосталне изложбе Зорана Рајковића у Уметничкој галерији у Крушевцу, 1998. год. иза себе је оставила и сина, академског сликара Матију Рајковића и велику колекцију слика, од које се нерадо одвајала.
Невенка као поетеса
Ја сам слика која је подсликана тобом. Без тебе на платну ја немам снагу. Ако иза тог лица не стоји твоје та слика је само рам платно и боје. Песма из Монографије, Невенка Рајковић: поетика сликарства простора, светлости и усамљености. Таленат за писање поезије Невенка је исказала врло рано, још у основној школи у Крушевцу. У вишим разредима основне школе активно је учествовала у раду литерарне секције и повремено објављивала песме у бројним часописима за децу и одрасле. Врхунац је достигла објављивањем песама у збирци под називом „Младост“ у издању Клуба народне технике учитељске школе у Крушевцу.
Теме Невенкиних песма су многобројне и разноврсне: дескриптивне, интимне, родољубиве, социјалне. Оне говоре, не само о теми о којој је писала, већ и о Невенки као формираној личности, која је иако јако млада, била у стању да осети проблем, истакне га и покуша да стилским фигурама истакне његов значај.
Писање поезије неће постати њен животни позив, већ сликарство. Али када је Невенка у свом ликовном опусу повремено западала у „емоционалну кризу“, а сликарство као животни позив је „оптерећивало“, она се враћала вођењу дневника и писању песама, које је:
Ликовно стваралаштво мини|„Крај сезоне“, 1984. — стварност у функцији маште, са реализмом детаља и иреализмом целине, Невенка успешно уклапа у јединство две сфере и њиховој борби између свесног и надсвесног. мини|„Свети ратници“, 1998. — свесну духовну есенцију у српским средњовековним фрескама, Невенка врло вешто користи да прошлост као пролазност времена, из другог плана, прикаже у једно друго време
Ликовно и песничко стваралаштво Невенке Рајковић једнако опседа већину људских чула, и пружа визуелно и аудитивно задовољење, које код поштовалаца њеног дела захтева ослобађање импулсе несвесног и архетипског, акцију, емоција и чулну сензацију, како би се „Невенкин свет“, настао на основама дубоко лично доживљеног и животно потврђеног искуства, а приказан у духу постмодернизма, са познатим мотивима, са српских фреско живописа прилагођених савременом ликовном језику, схватио и правилно протумачио.
Самосвојан и оригиналан уметнички код Невенке Рајковић, безмало четири деценије, смело се борио са рецентном уметничком праксом Србије у другој половини 20. века. Из те борбе, она је вешто интерпретирајући на својим сликам деценијама представљане класичне елементе Постмодерне, оплемењивала елементима српског Средњовековног сликарства, и тако изашла као „победник“.
Слика је у Невенкином опусу ништа друго до метафизичко огледало суштине и Свет слика саткан од светлости, боја и сна који извире негде из мозаичносвесног и мозаичнонесвесног:,
Сачињено од ружичасте зоре и једног бестелесног сутона, индивидуално сликарство Невене Рајковић љубитељима сликарства открива метафизичка упоришта и станишта, која се пружају на самом рубу бескраја на чијим се азурним хоризонтима јасно оцртавају фигура човека, његова увек иста судбина и његова вечита запитаност.
Самосталне изложбе Година Место одржавања и назив изложбе1977. Уметничка галерија Крушевац1985. Магистарска изложба, ФЛУ Београд Вараждин (Невенка и Зоран Рајковић)1988. Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд Уметничка галерија, Крушевац1998. Народни музеј Лесковац Атриј музеја, Трогир (Невенка и Зоран Рајковић)1993. Народни музеј – Уметничка галерија, Крушевац Конгресни центар – Хотел Чигота, Златибор1994. Конгресни центар – Хотел Чигота, Златибор1998. Народни музеј – Уметничка галерија, Крагујевац Музеј рудничко-таковског краја, Горњи Милановац2001. Галерија Огњиште, Пале, Република Српска Ретроспективне изложбе Година Место одржавања и назив изложбе2008. Крагујевац, Галерија Народног музеја, слике Врњачка Бања, Галерија Атељеа Басара – Обрадовић, слике и цртежи Крушевац, Уметничка галерија – Народни музеј, слике и цртежи2010. Вршац, Градски музеј, слике и цртежи Опово, Галерија “Јован Поповић”, слике и цртежи 2011. Ниш, Павиљон на тврђави – ГСЛУ, слике и цртежи2012. Жалец (Словенија), Савинов ликовни салон – ЗКШТ, слике и цртежи2014. Пирот, Галерија “Чедомир Крстић”, слике и цртежи2015. Трстеник, Ликовни салон Дома културе - „Јефимијини дани“ Београд, Галерија '73, Породица Рајковић, слике. 2016. Чачак, Ликовни салон Дома културе, слике и цртежи.
Колективне изложбе Година Место одржавања и назив изложбе1977. Перспективе VI, Београд Октобарска изложба, Крушевац Годишња изложба УЛУС-а Западног Поморавља, Крушевац1978. Пролећна изложба УЛУС-а Београд – Крагујевац Београд инспирација сликара, Београд XIX Октобарски салон, Београд Графика Факултета ликовних уметности у Београду,Уметнички павиљон Цвијета Зузорић1979. XX Октобарски салон, Београд Октобарска изложба, Крушевац1980. XXI Октобарски салон, Београд1981. Цртежи и мала пластика, Београд Пролећна изложба УЛУС-а, Београд1982. XXIII Октобарски салон, Београд Пролећна изложба УЛУС-а, Београд, – Ниш – Крагујевац1984. Добитници награде „Петар Лубарда“, Београд Октобарска изложба, Крушевац1985. XXVI Октобарски салон, Београд1987. 1987. Цртежи и мала пластика, Београд1989. Бој на Косову – шест векова, Крушевац – Београд1990. XXXI Октобарски салон, Београд1991. „Цртежи и мала пластика“, Београд1992. XXXII Октобарски салон, Београд 30 година излагања у Уметничкој галерији, Крушевац1996. 9+градова Србије, Крагујевац Мало анале, пејзаж као повод уметничком делу (по позиву), Чачак Светски бијенале минијатуре, Торонто, Канада1997. Пролећна изложба УЛУА, Алексинац – Београд (Руски дом)1998. 24. пролећна изложба жена сликара, чланица УЛУС-а и УЛУПУДС-а, Крагујевац Светски бијенале минијатуре (по позиву), Горњи Милановац Крушевац, Уметничка галерија, Ликовна колонија Јастребац `982003. Крушевац, Дом синдиката, Галерија „У пролазу“, уметници Крушевца2004. Горњи Милановац, Модерна галерија, 10. сазив ЛК „Мина Караџић“ Крушевац, Галерија Крушевачког позоришта, Ротари клуб2015. Торонто (Канада), Галерија Српске националне академије, Уметници часописа „Људи говоре“2016. Крушевац, Уметничка галерија Народног музеја, Природа - урбано, Из уметничке збирке галерије Београд, Кућа Ђуре Јакшића, Избор из колекције ЛК „Мина Вукомановић Караџић” - Савинац, 1994-2015.
Награде и признања мини|„Прекинути низ“, 1991 — Невенка у предњем плану, користи сегменте градске архитектуре, да открије нови свет емоција у коме је сваки камен, стуб, отвор, разлог за размишљање, о количини радости и жалости затворене у простору између зидова соба 1975. — Награда најбољем студенту за школску 1974/75. ФЛУ, Београд 1977. — Награда за сликарство из Фонда „Петар Лубарда“, Београд 1977. — Награда на Октобарској изложби, Крушевац 1979. — Откупна награда „Југоекспорта“ на Октобарском салону, Београд 1980. — Откупна награда „Југоекспорта“ на Октобарском салону, Београд 1981. — Награда на годишњој изложби друштва УЛУС-а Западног Поморавља, Краљево 1981. — Откупна награда на изложби „Цртеж и мала пластика“, Београд 1988. — Откуп СИЗ-а културе на самосталној изложби у галерији КНУ, Београд 1992. — Прва награда на Октобарској изложби, Крушевац 1993. — Златна значка КПЗ Србије за допринос у култури, Београд 1998. — Награда за сликарство на пролећној изложби чланица УЛУС-а и УЛУПУДС-а, Крагујевац
Библиографија Драгољуб Миладиновић – Квалитет науштрб масовности – 20. октобарска изложба слика, Победа, Крушевац октобар 1977. М.Ж., Награде најбољим студентима – крај школске године на ФЛУ, Политика, Београд, јун 1977. Павле Васић, Изложба, Перспективе 6. у Галерији код позоришта, Кроз ликовне галерије, Политика, Београд, август 1978. Д. Миладиновић, На Октобарском салону у Београду излажу и уметници из Крушевца, Победа, Крушевац новембар 1985. Н. Рајковић, Предговор у каталогу магистарске изложбе у Галерији ФЛУ, Београд, јануар 1985. Др Милентије Ђорђевић, Предговор у каталогу самосталне изложбе у Уметничкој галерији, Крушевац, 30. новембар 1988. Драган Илић, У уметничкој галерији у Крушевцу - Нова димензија осаме, Победа, Крушевац новембар 1988 год.