Асмир Беговић (Требиње, 20. јун 1987) јесте босанскохерцеговачки професионални фудбалски голман.
Своју професионалну фудбалску каријеру започео је у редовима Портсмута, ком је приступио 2003. године. После две сезоне у клупској академији и неколико позајмица у каснијем периоду, Беговић је за први тим дебитовао у мају 2009, што је уједно био и његов први наступ у Премијер лиги. Наредне године прешао је у екипу Стоук ситија, а вредност трансфера износила је 3,25 милиона британских фунти. Током такмичарске 2012/13, Беговић је бранио на свих 38 утакмица у премијерлигашкој конкуренцији, те је по његом завршетку изабран за играча сезоне свог клуба. Постигавши гол са раздаљине од 91,9 m, у новембру 2013, Беговић је постао пети чувар мреже који је погађао противничку мрежу, а записан је и у Гинисовој књизи рекорда као стрелац гола са највеће удаљености у фудбалу. Лета 2015. прешао је у Челси за 8 милиона фунти, где је током наредне две сезоне углавном имао статус резервног чувара мреже. Потом је потписао уговор са Борнмутом, ком је тако приступио по други пут у каријери, рачунајући период који је током 2007. провео на позајмици у том клубу. Почетком септембра 2019, уступљен је на полугодишњи период шампиону азербејџанског првенства, Карабагу, услед пласмана тог клуба у групну фазу Лиге Европе. Средином јануара 2020, прешао је у Милан, такође у оквиру позајмице.
Беговић је до своје 20. године представљао репрезентацију Канаде у том узрасту, са којом је 2007. учествовао на Светском првенству, одржаном у тој држави. Две године касније одлучио је да промени национални тим и брани за сениорски састав Босне и Херцеговине. Ту репрезентацију представљао је као први избор пред голом, на Светском првенству, одиграном 2014. године у Бразилу.
Клупска каријера Почеци Асмир Беговић рођен је 20. јуна 1987. године у Требињу, а са породицом се током детињства преселио у Немачку. Асмиров отац, Амир, такође је наступао као фудбалски голман и био члан екипа Леотара и Искре из Бугојна. Када је његова породица одлучила да се одсели из Босне и Херцеговине, Беговић је своју фудбалу каријеру почео у млађим селекцијама локалног клуба Кирхаузена из Хајлброна. Ту се задржао до своје 10. године, када је породица поново променила место боравка и одселила се у Канаду.
Доласком у Канаду, Беговић је похађао Високу школу „Ст. Франсис Xавијер”, у чијој је академији такође наступао. Играма у саставу Саутвест Стинг Едмонтона, Беговић је заслужио позив у кадетску репрезентацију Канаде. Године 2003, добио је позиве Портсмута и Тотенхема за одигравање пробних утакмица. Убрзо по доласку у Портсмут, понуђен му је уговор како би се обезбедио останак тог играча у клубу пре пробе у Тотенхему.
Портсмут Беговић је лета 2013. године потписао стипендијски уговор са Портсмутом, а како је у то време био малолетан и није имао пасош неке од држава чланица Европске уније, наредне две године није имао право наступа на такмичарским сусретима. После развојног периода под надзором клуба, Беговић је уступљен белгијском прволигашу Ла Лувјеру, где је два пута наступио у највишем степену фудбалског такмичења у тој држави. Радну визу Уједињеног Краљевства, Беговић је добио 2006. године, чиме му је омогућено право наступа у тој држави. Недуго затим уступљен је екипи Маклсфилд тауна, за такмичарску 2006/07. у Другој фудбалској лиги Енглеске. У том такмичењу дебитовао је на отварању сезоне, у ремију против састава Стокпорт каунтија, 25. новембра исте године. Тада је у игру ушао у 80. минуту, уместо првог чувара мреже, Џонија Брејна, који се повредио. Услед повреде колена коју је доживео, Беговићева позајмица је крајем године прекинута, па је клуб напустио после само три одигране утакмице. У августу 2007, Беговић је уступљен Борнмуту, пред почетак такмичења у Првој фудбалској лиги Енглеске, по споразуму о уступању до јануара наредне године. Позајмица је прекинута 11. октобра, после чега се вратио у матични клуб. У постави Портсмута по први пут се нашао 8. децембра 2007, када је био уврштен међу 16 играча пред сусрет са екипом Астон Виле, када је остао на клупи за резервне фудбалере.
У марту 2008, Беговић је уступљен Јоувил тауну на месец дана, док је Портсмут задржао право опозива у било ком тренутку. Беговић је истог месеца дебитовао за Јоувил, на сусрету са Бристол роверсима, који је завршен без погодака. После две утакмице у клубу, уступање је прекинуто, али је спортски сектор Јоувила желео да задржи играча и у наредном периоду. Менаџер Расел Слејд је у јуну 2008. планирао Беговића као замену за Стива Милденхола, који је прешао у екипу Саутенд јунајтеда. Процес поновног доласка на позајмицу одужио се услед смртног случаја у Беговићевој породици, због чега је неко време паузирао. Клубу је поново приступио на три месеца у августу исте године. У том периоду наступио је на 14 утакмица, од чега је три пута остао несавладан.
Свој дебитантски наступ за Портсмут, Беговић је забележио у победи од 3 : 1 над екипом Сандерланда, 18. маја 2009. године. Беговић је након те утакмице изразио задовољство због свог првог наступа за клуб и шансе коју је чекао неколико година. Тадашњи тренер Портсмута, Пол Харт, прилику му је указао након повреде првог чувара мреже, Дејвида Џејмса. У октобру исте године, Беговић је прослеђен на позајмицу Ипсвич тауну, али је након месец дана опозван због поновне повреде Дејвида Џејмса. До краја сезоне наступио је укупно 15 пута на званичним сусретима.
Стоук Сити Период 2010—2013: Менаџер Тони Пјулис мини|240п|лево|Беговић 2011, у дресу Стоука Првог дана фебруара 2010, Беговић је потписао уговор са Стоук ситијем на четири и по године, а вредност трансфера износила је 3,25 милиона фунти. Тадашњи тренер Стоука, Тони Пјулис, образложио је да су пратили Беговићеве партије, и изразио веровање да су довели једног од најперспективнијих голмана из лиге. Беговић је пре потписа за Стоук преговарао и са Тотенхемом, али је, према сопственим речима, нови клуб изабрао из спортских разлога. Жељу да напусти бивши клуб изразио је услед нестабилне финансијске ситуације у претходном периоду. Портсмут је након Беговићеве одлуке и одабира новог клуба био дужан да обештети Тотенхема, са којим је унапред договорен трансфер тог играча. Такву одлуку донело је надлежно тело Премијер лиге, јер је Тотенхем извршио авансну уплату на име договора о трансферу Асмира Беговића и Јунеса Кабула.
За екипу Стоука, Беговић је дебитовао 25. априла 2010. године, ушавши у игру уместо повређеног Томаса Серенсена у 35. минуту сусрета са Челсијем, када су га противнички играчи савладали 5 пута, у поразу од 7 : 0. Неколико дана касније, по први пут се нашао у стартној постави Стоука, на сусрету са Евертоном, који је завршен без погодака, а до краја сезоне бранио је још против Фулама и Манчестер јунајтеда.
Према ранијим најавама и избору тренера Тонија Пјулиса, Беговић је на старту такмичарске 2010/11. задужио дрес са бројем 1. Према наводима у медијима, Беговић је одбио да наступи на утакмици Лига купа против Шрузбери тауна, што је тренер Тони Пјулис оценио као омаловажавајуће. Беговић је, с друге стране, негирао да је одбио да игра. Беговић је своју прву утакмицу у сезони одиграо у другом колу тог такмичења, 21. септембра, када је његов тим елиминисао Фулам, резултатом 2 : 0. Први премијерлигашки наступ уписао је у 10. колу, када се нашао у постави свог тима против Евертона, уместо повређеног Соренсена. Након тога се усталио у саставу, те га је тренер Пјулис у наставку сезоне користио као први избор пред голом. После минималног пораза од Арсенала, у фебруару 2011, Беговић је оценио да се тим заједнички развија. На следећој утакмици, Беговић је направио директну грешку приликом гола Дембе Бе, док је тренер пружио подршку голману. Како је Соренсен имао предност у ФА купу, Беговић није бранио ни у финалу тог такмичења.
мини|240п|десно|Асмир Беговић на сусрету са Арсеналом, 2013. године На отварању такмичарске 2011/12, Беговић се усталио као први голман у постави Тонија Пјулиса, те је на првих шест званичних утакмица пет пута сачувао мрежу, закључно са минималном победом над Ливерпулом у 4. колу Премијер лиге. Након тога је екипа Стоука почела да бележи лошије резултате, док је Беговић на наредних 7 утакмица у Премијер лиги примио 18 голова. После убедљивог пораза од Болтон вондерерса, резултатом 5 : 0, Беговић је упутио извињење навијачима због лошег издања. Након тога је прилику пред голом поново добио Томас Соренсен, који је био стандардан на лигашким сусретима до почетка наредне године. Беговић је, у међувремену, наступао на сусретима ФА купа, односно Лиге Европе. Крајем 2011, Беговић је потписао нови уговор са клубом на четири и по године. У поставу се вратио крајем фебруара 2012, а статус првог чувара мреже сачувао је и током сезоне 2012/13, те је на уводних 15 утакмица примио укупно 12 погодака. Упркос лошијим резултатима у другом делу сезоне, Беговић је константно бранио све до краја те такмичарске године, након чега је изабран за најбољег клупског појединца.
Период 2013—2015: Менаџер Марк Хјуз По доласку Марка Хјуза на место новог тренера, Беговић је задржао своју улогу у тиму, те је на отварању сезоне 2013/14. у Премијер лиги изабран за играча утакмице против Ливерпула, када је Стоук поражен минималним резултатом. Значајан моменат за Беговића догодио се 2. новембра 2013. године, када је после 13 секунди сусрета са Саутхемптоном погодио мрежу Артура Боруца. Испуцана лопта, која је тада ношена ветром, прелетела је штопере, одбила се од подлоге, а затим лобовала противничког голмана, који се налазио ван својих врата. Беговићев гол је, нешто више од годину дана касније, уписан у Гинисову књигу рекорда, као погодак постигнут са највеће удаљености у фудбалу, која је износила 91,9 m.
Крајем 2013, Беговић је поломио прст на руци током тренинга, због чега почетком наредне године није био у такмичарском погону. У састав се вратио на сусрету са Челсијем, 26. јануара 2014, када је Стоук минималним резултатом елиминисан из ФА купа. Беговић је током сезоне 2013/14. одиграо укупно 33 такмичарске утакмице, док је његов тим завршио на 9. месту на табели Премијер лиге.
Беговић је своју мрежу сачувао по 50. пут у победи од 2 : 0 над Евертоном, 4. марта 2015. године. Пред крај сезоне, након ремија од 1 : 1 са Сандерлендом, у ком је Скоук први примио гол, одмах на почетку сусрета, услед Беговићеве грешке, на три утакмице није бранио. У састав се вратио на затварању такмичења у Премијер лиги, када је Стоук савладао Ливерпул, резултатом 6 : 1. То је подстакло медијске спекулације о његовој будућности у клубу. Као замена за Беговића, који је у том тренутку иза себе имао више од 170 наступа у дресу Стоука, означен је репрезентативац Енглеске, Џек Батленд, резервни чувар мреже, са којим је клуб склопио дугорочну сарадњу.
Челси Иако је крајем јуна 2015. најпре одбио да пређе у тај клуб, јер је желео средину у којој би био прва опција пред голом, Беговић је средином наредног месеца потписао четворогодишњи уговор са Челсијем, а вредност трансфера процењена је на 8 милиона фунти. У склопу договора са његовим бившим клубом, Марко ван Гинкел је прослеђен на једногодишњу позајмицу у Стоук сити.
мини|180п|десно|На отварању Лиге шампиона, 2015. године, Беговић је остао несавладан против Макабија из Тел Авива