Папа Гргур -{I}- или Гргур Велики Gregory had come to be known as 'the Great' by the late ninth century, a title which is still applied to him. See John Moorhead, , (Routledge, 2005), (; око 540 – 604) био је римски епископ од 3. септембра 590. до своје смрти 12. марта 604. године. Православцима је познат и као Григорије Велики или Григорије Двојеслов (дијалогичар), због дијалога које је писао. Он је познат по покретању прве забележене мисије из Рима, Грегоријанске мисије, за преображавање тадашњих паганских англосаксонаца у Енглеској у хришћанство.Flechner, "Pope Gregory and the British" Histoires de Bretagnes 5, p. 47 Гргур је такође познат по својим списима, који су били плоднији од оних његових претходника на папској позицији. Током средњег века, он је био познат као „Отац хришћанског богослужења” због његових изузетних напора на ревизији римског богослужења.

Био је син сенатора Гордијана, али је и он сам био сенатор и начелник града Рима. Након што му је отац преминуо, он се посветио духовном животу. Од свог великог богатства сазидао је шест манастира у Сицилији и седми у Риму, у част апостолу Андреји, у коме се и он постриже. Еогова мајка, Силвија, такође се замонашила у једном женском манастиру. Убрзо након смрти папе Пелагија, Григорије је изабран за новог папу. По хришћанском веровању, он није хтео да прихвати то, али га је Господ проказао онима који су га тражили на тај начин што се појавио стуб огњени од земље до неба на оном месту где се Григорије крио. Такође се говори и да је био необично милосрдан.

Сав свој доходак употребљавао је на гостопримство и прављење боравишта сиромашнима. Често је призивао сиромашне људе и служио им око трпезе. Бавио се и писањем књига. Такође су га називали и Двојеслов односно Сабеседник, јер је написао књигу под тим именом, у којој је изнео врлине и чуда италијских светитеља. Саставио је и свету Литургију Пређеосвећених Дарова, која се служи средом и петком за време Часнога поста. Хришћани верују да је његов архиђакон, Петар, виђао голуба да лети изнад његове главе кад је седео и писао. Преминуо је 604. године.

Српска православна црква слави га као светог Григорија Двојеслова 12. марта по црквеном, а 25. марта по грегоријанском календару.

Биографија У периоду од 476. до 554. године, Италијом су владали Германи, најпре Одоакар, касније Теодорих и његови наследници. Након четрнаестогодишње византијске владавине, Лангобарди су 568. године започели освајање Италије. Византијско царство је сачувало само приобалне енклаве од којих су најважнији били Рим, Напуљ и Равена. Гргур се родио још у време германске владавине, године 540. До 573. године, вршио је функцију перфекта Рима. Потом је напустио световну каријеру и, користећи богатство своје породице, основао неколико манастира на Сицилији и манастир Светог Андрије у Риму. Од 578. године је у служби папе као представник у Константинопољу (579—585). Године 590. постао је епископ Рима.

Италија је у то време била захваћена ратом између Византије и Лангобарда. Због тога је Гргур често предузимао одбрану и управу над Римом. Сматрао се његовим најзначајнијим становником, моралним вођом и најбогатијим грађанином. Прихватио је на хиљаде избеглица са лангобардске територије, плаћао милицију, бринуо се о снабдевању града, преговарао са Лангобардима и слично.

Гргур је био први монах који је постао папа. Наставио је да живи монашким животом и током понтификата. Први је од папа који се заинтересовао за Варваре. Неговао је односе са лангобардским, франачким и визиготским краљевима. Организовао је експедицију за покрштавање Англосаксонаца.

Референце

Литература

. Ed Marcus Adriaen, CCSL 142. Dialogorum libri quattuor seu De miraculis patrum italicorum: Grégoire le Grand, Dialogues, ed. Adalbert de Vogüé, 3 vols., Sources crétiennes 251, 260, 265 (Paris, 1978-1980) — also available via the Brepols Library of Latin Texts online dabatase at http://www.brepols.net/Pages/BrowseBySeries.aspx?TreeSeries=LLT-O The Dialogues of Saint Gregory the Great, trans. Edmund G. Gardner (London & Boston, 1911). Pastoral Care, trans. Henry Davis, ACW 11 (Newman Press, 1950). , trans. with intro and notes by George E. Demacopoulos.. Reading the Gospels with Gregory the Great: Homilies on the Gospels, 21–26, trans. Santha Bhattacharji (Petersham, MA, 2001) [translations of the 6 Homilies covering Easter Day to the Sunday after Easter]. , trans. with intro and notes by John RC Martyn. . [3 volume translation of the Registrum epistularum]. Gregory the Great: On the Song of Songs, CS244 (Collegeville, MN, 2012).

. Studia Anselmiana, volume 135.

Спољашње везе

Писма папе Григорија I као сведочанство латинофоне комуникације на тлу римске Далмације, докторска дисертација (2017) Index of 70 downloadable .pdf files containing the texts of Gregory I. Found on the website: Lectionary Central. Digitized by the Staatsbibliothek Bamberg. Photographic images of a manuscript copied about 850–875 AD. Orthodox icon and synaxarion. -{Noch ein Höhlengleichnis. Zu einem metaphorischen Argument bei Gregor dem Großen by Meinolf Schumacher (in German).}- -{, contains two of his letters.}- -{St. Gregory engraved by Anton Wierix from the De Verda Collection}- -{Saint Gregory the Great at the Christian Iconography website}- -{Of St. Gregory the Pope from Caxon's translation of the Golden Legend}- -{MS 484/21 Dialogorum … libri quatuor de miraculis at OPenn}-

Категорија:Рођени 540. Категорија:Умрли 604. Категорија:Папе Категорија:Папе свеци Категорија:Црквени оци Категорија:Писци у 6. веку