Рак једњака један је од злоћудних (малигних) тумора горњих партија гастроинтестиналног система, који због тенденције ка давању удаљених метастаза има веома лошу прогнозу, без обзира на до сада доступне начине лечења. Најчешћи и најзначајнији облици злоћудних тумора једњака (мишићне цеви чија је улога транспорт хране од уста до желуца) су планоцелуларни карцином и аденокарцином. Планоцелуларни карцином се развија од ћелија епитела једњака, и најчешће је локализован у горњим и средњим сегментима једњака (најчешће у средњој трећини). Аденокарцином настаје из жлезданих ћелија и најчешће је локализован у завршним деловима (дисталној трећини) једњака. У остале злоћудне туморе једњака спадају; карцином вретенастих ћелија, верикозни карцином, псеудосарком, мукопидермоидни карцином, аденосквамозни карцином, цилиндром, примарни карцином светлих ћелија, хориокарцином, карциноидни тумор, сарком и примарни малигни меланом.
Симптоми болести су прогресивна дисфагија и хематемеза, праћене све већим губитком телесне тежине.
Дијагноза се поставља ендоскопијом и потом допуњује компјутеризованом томографијом и ендоскопском ултразвучном сонографијом, ради одређивања стадијума тумора.
Успех лечења зависи од стадијума у коме је откривен туморски процес и укључује комбиновану терапију (операцију са хемотерапијом и зрачењем).
Дугогодишње преживљавање је слабо, изузев код болеснике са јасно локализованим обликом болести. Анатомија мини|Једњак (означен црвеном бојом) мини|Анатомски делови једњака Једњак или езофагус () мишићно слузокожни је орган дигестивног система, који транспортује храну од ждрела до желуца. Цевастог је облика дужине 22-25 -{cm}-, који се настављањем на ждрело а завршава у желудачном отвору за једњак кардији (). Завршни отвор једњака удаљен је око 42 -{cm}- од почетка усне дупље. Пречник једњака је око 2 -{cm}- (кад храна пролази кроз њега), али је на неким местима и мањи.
Једњак пролази кроз врат, грудни кош и трбух, па је и подељен на та три дела, вратни, грудни и трбушни део. Вратни део једњака Овај сегмент је почетни део једњака и од манубријума грудне кости прелази у грудни део. Дужне је око 5 -{cm}-. Између једњака и преткичмених мишића налази се ретроезофагеални простор, који омогућава покрете једњака при гутању. Испред једњака је душник, а између једњака и душника пролазе повратни гркљански живци (). Бочно леже режњеви штитне жлезде, каротидне артерије, унутрашње југуларне вене и оба живца вагуса (сваки са по једне стране). Грудни део једњака Овај део једњака је дуг око 15-20 -{cm}- и то је његов најдужи део. Подељен је на горњи и доњи грудни део.
Горњи грудни део, се налази у горњем средогруђу (медијастинуму). Овај део се налази иза душника и изнад лука аорте. Леви главни бронх притиска једњак са предње стране и ствара на њему средње сужење. Између задње стране једњака и кичменог стуба, са мишићима налази се ретроезофагеални простор. Задњу страну укршта грудни лимфни канал (). Леву страну једњака додирује лук аорте, ствара на њему средње сужење и потискује га удесно. Са леве стране једњака налази се лева заједничка каротидна артерија, такође овом страном у жлебу између једњака и душника пролази и леви повратни гркљански живац. Лева страна једњака додирује и леву плућну марамицу. Десна страна једњака се налази иза душника и додирује десну плућну марамицу. У околини једњака се налазе бројни паратрахеални лимфни чворови.
Доњи грудни део, налази се испод рачве душника и иза срчане марамице, тако да је са предње стране прекривен њом и преко ње додирује леву преткомору и комору срца. Десна плућна артерија такође пролази испред једњака нешто изнад срчане марамице. У доњем делу предњом страном једњака силази леви живац вагус, док десни вагус силази задњом страном једњака. Аортни лук се подвлачи испод једњака и прелази на његову задњу страну. У нивоу дијафрагме грудна аорта је сасвим позади једњака. Задња страна једњака је и у контакту са грудним лимфним каналом и веном азигос. Трбушни део Овај део једњака почиње отвором дијафрагме (пречага) кроз који пролази једњак (). Овај део је кратак, 2-4 -{cm}-, левкастог облика и обухваћен је мишићима пречаге, која имају улогу сфинктера (затварача) једњака. Завршава се ушћем у желудац ().
Епидемиологија мини|Смртност од рака једњака на 100.000 становника, према старости болесника, у 2004. Морбидитет/морталитет Карцином једњака, на глобалном нивоу седми је по реду узрок смрти у свету. Јавља се код отприлике 3-6 особе на 100 000 становника, и у сталном је благом порасту, посебно у ендемским областима које имају и већу стопу по глави становника. Стопа петогодишњег преживљавања болесника, у раздобљу од 2001. до 2007. године, била је 19%.Whittemore, edited by David Schottenfeld, Joseph F. Fraumeni Jr.; associate editors, Graham A. Colditz, Jonathan M. Samet, Alice S. . Oxford: Oxford University Press.
Светска здравствена организација (СЗО) препознаје најмање 23 примарна типа тумора једњака, међу којима су два најчешћа малигна тумора; планоцелуларни карцином (ПЦК) који, према различитим изворима, учествује на глобалном нивоу у укупној неопластичној езофагеалној патологији са око 70-90% случајева, и аденокарцином једњака, који ичествује са око 4 - 10% случајева.
Рак једњака у развијеним земљама света, као што су САД јавља се у око 13.500 случајева, и праћен је смртношћу од око 12.500 случајева годишње. Од наведеног броја планоцелуларни карцином у САД присутан је у око 8.000 случајева годишње. Слични подаци о учесталости овог малигног тумора добијени су и у деловима Азије и Јужној Африци. У неким регионима, као што су области на северу Ирана, неке области јужне Русије и северне Кине, учесталост карцинома једњака може бити јако висок са око 800 случајева на 100.000 становника, док је у Сједињеним Америчким Државама, карцином сквамозних ћелија узрок 95% свих канцера једњака широм света.
Највећи број карцином једњака пореклом је од плочасто слојевитог епитела, мада је у 21. веку број оболелих од аденокарцинома у сталном порасту, нпр. за око 600% у САД, где је за последњих 30 година и превазишао инциденцију ПЦК, и најчешће се јавља током шесте и седме деценије живота. Расне и полне разлике У САД рак једњака је 4-5 пута чешћи у црнаца него у белаца и 2-3 пута чешћи код мушкараца него код жена (мушко женски однос је 3-4 : 1) Аденокарцином чија је учесталост у сталном порасту; четири пута је чешћи у белаца него у црнаца, и чини око 50% свих карцинома једњака у белаца. До 1970, карцинома једњака је био најчешћи тип рака једњака (90-95%), којим су најчешће били погођени хиспано Индијанци који су у анамнези навели дугу историју пушења и конзумирања алкохола.
Учесталост аденокарцинома једњака у Сједињеним Америчким Државама показала је просечан годишњи раст од 1,7% код мушкараца и 1,9% у жена од 1999. до 2008. године.
Етиологија Основни фактори ризика за појаву рака једњака су; Уживање алкохола и дувана (у било ком облику) Једна холандска студији, којом је истраживањем било обухваћено 120.852 учесника, показала је комбиноване ефекте пушења и конзумирања алкохола на ризик појаве карцинома једњака. Међу учесницима који су пили 30 грама или више етанола дневно, стопа карцином сквамозних ћелија једњака била је за 4,61 већа у поређењу са апстинентима. Пушача који су конзумирали више од 15 грама/дневно етанола имали су стопу учесталости карцинома једњака која је за 8,05 била већа у односу на непушача који су конзумирали мање од 5 грама/дневно етанола. мини|Аденокарцином код Беретовог једњака Ахалазија Или дисинергија једњака представља дифузни моторни поремећај, који се карактерише ослабљеном перисталтиком и немогућношћу релаксације доњег дела једњака. Јавља се код оба пола (чешће код мушкараца) између 30. и 60. године живота.
Гастроезофагеални рефлуксне болести, посебно Беретов једњак Гастроезофагеалне рефлуксне болести једна су од компликација у подручју цилиндричног епитела доњег дела једњака, која настаје због дуготрајног езофагеалног рефлукса. У 75% случајева болест је праћен горушицом, а у 5-15% болесника, са гастро езофагеалним рефлуксом, манифестује са предканцерозним стањем (метаплазијом или појавом желудачног епитела у једњаку), насталог због дуготрајне изложености желудачној киселини цилиндричног епитела хроничним рефлуксом желудачног садржаја. Стање је названо по Норману Барету (Norman Barrett 1903—1979) који је први описао ово стање 1957. године.. Хумани папилома вирус, Унос киселина или база, нпр. код задесних или самоубилачка тровања (са последичним ожиљцима слузокоже једњака), Склеротерапија, Плумер-Винсонов синдром, Зрачење једњака. Дефицит витамина и других нутријената Дефиицит рибофлавин, витамин А и Ц и неких нутријената (молибден, манган, цинк, гвожђе, силицијум, баријум, титанијум и магнезијум), може бити један од фактора за појаву рака једњака. Наиме услед дефицита минерала и витамина може се очекивати повећана инвазија гљивица и контаминација хране микотоксинима. Генетски фактори Генетски чиниоци наводе се као значајни за развој СЦК, иако су (као етиолошки фактор) недовољно истражени.. Тако се у литератури наводи да 50% болесника са тилозом (палмарном и плантарном хиперкератозом), аутозомно доминантним поремећајем, болује од рак једњака до 45 године старости, а 95% до 55 године старости. Такође генетски изазван полиморфизам ензима који метаболишу алкохол може представљати ризик за неке особе, јер оне не могу спречити оштећења изазвана метаболитима алкохола, као што је ацеталдехид.
Аденокарцином који се најчешће јавља у дисталном делу једњака, понекад је тешко разликовати од аденокарцинома кардије који захвата дистални део једњака. Већина аденокарцинома израста из Беретовог једњака насталог као последица хроничног гастроезофагеалне рефлуксне болести и рефлуксног езофагитиса.
Врсте тумора Аденокарцином једњака Аденокарцином је најчешћи тип рака једњака. Болесници са Беретовим једњаком (који се може развити из гастроезофагеалне рефлуксне болести) испољавају повећани ризик од појаве ове врсте рака. Остали фактори ризика укључују пушење, мушки пол или гојазност.Ku GY, Ilson DH. Cancer of the esophagus. In: Niederhuber JE, Armitage JO, Kastan MB, Doroshow JH, Tepper JE, eds. Abeloff's Clinical Oncology. 6th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 71.
Остали тумори једњака Мање чести малигни тумори једњака су; карцином вретенастих ћелија (слабо диференцирана варијанта планоцелуларог карцинома), варикозни карцином (добро диференцирана варијанта планоцелуларног карцинома): мини|Дијаграм који показује рак једњака у напредној фази болести са метастазама у јетри псеудосарком, мукопидермоидни карцином, аденосквамозни карцином, цилиндром (аденоидне цистични карцином), примарни карцином светлих ћелија, хориокарцином, карциноидни тумор, сарком примарни малигни меланом. Метастатски тумори једњака Метастатски тумори чине око 3% тумора једњака. Меланом и рак дојке најчешће метастазирају у једњак; остали тумори чине рак главе и врата, плућа, желуца, јетре, бубрега, простате, тестиса и костију. Ови тумори обично захватају везивну строму око једњака, док примарни тумори једњака почињу свој раст у мукози или субмукози једњака.
Клиничка слика Дисфагија Отежан пролазак хране кроз једњак (дисфагија), најчешћи је симптом рака једњака, који је у почетку повезан са уносом чврсте храна, да би у узнапредовалој фази укључи и потешкоће са уносом течности. Она може бити последица механичке опструкције или поремећаја мотилитета зида једњака. Губитак тежине Ово је други најчешћи симптом, који настаје као последица неадекватног уноса хране и губитка апетита Јавља се у више од 50% болесника са раком једњака Ретсростанални бол Бол је најчешће локализована у епигастричном или ретростерналној области Бол у коштаним структурама указује на метастазе болести Хематемеза Повраћање крви (хеметемза) настаје као последица крварење из крвних судова тумора Респираторни симптоми Упоран, надражајни, кашаљ Изазвани аспирацијом несварене хране или крви због дисфагије и хематемезе