десно|мини|300п|ТИМ-100: радна станица десно|мини|300п|ТИМ-100 ТИМ-100 је развијен средином 1980-тих година у Институту Михајло Пупин у Београду.Драгољуб Милићевић, Душан Христовић(Ед) : „Рачунари ТИМ“, издање Научна књига, Београд 1990. Серија ТИМ микрорачунара је реализована после успешне серије рачунара ЦЕРР. Томовић, А. Манџић, Т. Алексић, П. Врбавац, В. Масникоса, Д. Христовић, М. Марић: „Цифарски Електронски Рачунар ЦЕР10 Институт Винча“, Зборник Конф. ЕТАН-1960, , Београд, 18. новембар 1960. и система ХРС-100Hybrid Computing System HRS-100, by P. Vrbavac, S. Ojdanic, D. Hristovic, M. Hruska, S. Marjanovic, Proc. 6. Int. Symp. on Electronics and Automation, , Herceg Novi,Yugoslavia, 21-27.June 1971.HRS-100 (Hardware and Design Principles),, Ed.prof.Boris J.Kogan, IPU AN.USSR, Moscow, 1974. Руководиоци бројног тима аутора били су др Драгољуб Милићевић и др Душан Старчевић.
Историја
Услови који су омогућили ову израду система ТИМ били су: претходно акумулирана знања, нагли технолошки развој и примена микропроцесора и ВЛСИ-кола, те информатизација која је све брже захватала и Југославију.
Основна идеја је била да се, сем сопственог развоја РС-рачунара, обједине још и производња, тестирање, маркетинг, продаја, одржавање опреме и подршка примене код крајњих корисника. Тако је у Институту Михајло Пупин, у периоду од 1983-90. год, развијено око 10 модела система ТИМ (различитих капацитета, конфигурација и намена), почев од једноставнијих PC-рачунара ТИМ-100 и ТИМ-011, па до сложених система ТИМ-600. Сви рачунари су произведени у компанији Енергопројект Енергодата. Укупно је произведено више од 5.000 рачунарских система ТИМ. Они су успешно радили у многим поштама, банкама, војсци, државним, научним и школским установама, затим у електропривреди, водопривреди, индустрији и саобраћају.
Технички опис
ТИМ-100 је вишекориснички вишепроцесни микрорачунар намењен првенствено шалтерској употреби. Развијен је у Институту Михајло Пупин, а појавио се на тржишту најпре у београдским поштама 1985. године. Укупно је произведено око 1.000 рачунарских система ТИМ-100 за ПТТ Србије.
Хардверска основа су били микропроцесори типа Интел 80*86, са стандардним функционалним модулима серије ТИМ.Драгољуб Милићевић, Душан Старчевић, Душан Христовић : „Архитектура и типичне примене рачунара ТИМ“, часопис Примењена наука, бр.14, , Београд мај 1988. Матична плоча је направљена применом ВЛСИ-технологије, а било је могуће имати највише 8 -{MB}- оперативне меморије. Екстерна меморија је била флопи-дискета од 5,25 или 3,50 инча.
У области софтвера за рачунаре ТИМ развијено је више програмских производа, као што су: ТИМОС, ТРАНОС оперативни системи,Радован Бојчевски, Душан Старчевић, Душан Косовац, Дејан Милојичић: „ТИМ Оперативни системи“, Симпозијум ИТ-86, Јахорина БиХ, март 1986. програмски пакети, односно софтверски систем за рачунарску графикуПредраг Вранеш, Иван Војводић, Милош Бајчетић: „Мултибус компатибилни графички подсистем за радне станице високе интелигенције“, Зборник ЕТАН-86, , Херцег Нови, јун 1986., подршка за локалне мрежеЧедомир Миленковић, Александар Радић, Роберт Бенчик, Биљана Мучибабић: " Имплеметација Х-25 протокола на рач. системима ТИМ“, Зборник ЕТАН-86, стр.(8. св)133-139, Херцег Нови, јун 1986. ТИМНЕТ, Дијагностички програми, и многи кориснички програми за шалтерско пословање.Душан Христовић: „Развој рачунарства у Србији“, ФЛОГИСТОН часопис, бр.18/19, , Музеј МНТ-САНУ, Београд 2010/2011. Програмски системи,
Види још Лични рачунар Историја рачунара у СФРЈ
Референце
Литература
Спољашње везе Институт Михајло Пупин
Категорија:Рачунари Категорија:Институт Михајло Пупин Категорија:Лични рачунари Категорија:Софтвер Категорија:Југословенски рачунари Категорија:Рачунари развијени у Србији