Акапски залив () или Ејлатски залив () велики је залив на северном крају Црвеног мора, југоисточно од Синајског полуострва и западно од Арабијског полуострва. Његова обала подељена је између четири државе: Египата, Израела, Јордана и Саудијске Арабије.
Географија
Залив се налази источно од Синајског полуострва и западно од Арабијског полуострва. Заједно са Суецким заливом, који се налази западно од Синаја, представља један од два велика залива северног дела Црвеног мора. Достиже највећу дубину од 1.850 m у средишњем делу, док је Суецки залив знатно шири, али му дубина не прелази 100 m.
Залив је у најширем делу широк 24 km и пружа се око 160 km северно, од Тиранског мореуза до места где се сусрећу границе Израела, Египта и Јордана.
Попут приобалних вода Црвеног мора, Акапски залив једно је од најзначајнијих места за роњење у свету. Подручје је нарочито богато коралима и другом морском биолошком разноврсношћу. У заливу се налазе случајно потонуле олупине, као и бродови намерно потопљени ради стварања станишта за морске организме и подстицања развоја локалног ронилачког туризма.
Градови и привредни значај
На северном крају залива налазе се три значајна града: Таба у Египту, Ејлат у Израелу и Акаба у Јордану. Као једина тачка излаза на Црвено море за Израел и Јордан, залив има велики привредни и стратешки значај.
За Израел је приступ заливу од свега неколико километара био укључен у првобитни, али никада спроведени План Уједињених нација о подели Палестине из 1947. године, а током периода сукоба са суседним државама постао је од великог значаја за трговину, нарочито када је Египат затварао приступ Суецком каналу. Јордан има 26 km обале на заливу, што је једини део његове државне границе који спречава да буде потпуно копнена држава.
Залив је такође познат по бројним туристичким одмаралиштима која привлаче посетиоце топлом климом. Јужније се налази Хакл, највећи саудијски град на обали залива. На Синајском полуострву главни туристички центри су Шарм ел Шеик и Дахаб.
Највеће насеље на обали залива је Акаба, која је према подацима из 2015. године имала 148.398 становника, а следи Ејлат, који је 2020. године имао 50.724 становника.
Пространост
Међународна хидрографска организација дефинише јужну границу залива као линију која се протеже од Рас ел Фасме југозападно до острва Рекен (27°57′N, 34°36′E), затим преко острва Тиран до његове југозападне тачке, а потом према западу дуж паралеле 27°54′ северне географске ширине до обале Синајског полуострва.
Геологија
Акапски залив један је од два залива настала раздвајањем северног дела Црвеног мора Синајским полуострвом. Суецки залив налази се западно од полуострва, а Акапски залив источно. Са геолошког становишта, залив представља јужни завршетак Трансформног раседа Мртвог мора.
У заливу се налазе три мања басена настала раздвајањем, Елaтски, Арагонски и Дакарски дубоки басен, који су настали између четири левострана трансформна раседа. Померање дуж једног од ових раседа изазвало је земљотрес у Акапском заливу 1995. године.
Историја
мини|Литографија из 1839. године која приказује трговачки караван у области Акапског залива
Трговина преко Црвеног мора између луке Тебе, преко Елима, и Елата на северном крају залива документована је још у време Четврте египатске династије. Експедиције које су прелазиле Црвено море и путовале према југу, ка Пунту, помињу се током Пете, Шесте, Једанаесте, Дванаесте и Осамнаесте династије. Током владавине Хатшепсут изграђена је флота за подршку трговини, а сама владарка предводила је путовање према Пунту које је трајало шест месеци.
Теба је користила нубијско злато, односно злато прибављено освајањима на југу у Кушу, за набавку тамјана, мирте, битумена, натрона, уља од клеке, лана и бакарних амајлија које су коришћене у процесу мумификације у Карнаку. Египатска насеља у близини Тимне, на северном крају залива, потичу из времена Осамнаесте династије.
На северном крају залива налазио се древни град Ајла, на месту данашње Акабе, који је био важно трговачко средиште Набатејаца. Римљани су изградили пут Via Traiana Nova, који се код Акабе спајао са Краљевским путем и повезивао Африку са Азијом, Левантом и поморским путевима Црвеног мора.
Акаба је била важна османска лука, повезана са Дамаском и Медином хиџаском железницом. Током Првог светског рата, Битка за Акабу била је кључна битка која је довела до окончања петвековне османске власти над подручјем Сирије.
Фауна
Фауна Црвеног мора у великој мери одговара фауни вода Индијског океана, с тим што бројне врсте не могу да продру у његове северне делове због ограничења која намећу салинитет и температура воде, док се неке врсте јављају само у јужном делу Црвеног мора. Значајан део врста у Црвеном мору је ендемичан, а код појединих група удео ендемичних врста достиже око 30%. Могуће је да су неке од њих настале током постојања Тетиса. Ендемичне врсте боље су прилагођене условима у Црвеном мору и Акапском заливу и зато у њима успевају боље од океанских врста.
Туризам
Акапски залив једно је од најпопуларнијих места за роњење у свету. На 11 km дугој обали Ејлата годишње се обави око 250.000 роњења, а роњење доноси око 10% прихода од туризма у том подручју.
Предео Вади Рума, источно од северног краја залива, популарно је туристичко одредиште. Друга значајна одредишта су остаци цивилизације из гвозденог доба у Ајли, на подручју данашње Акабе, као и место битке за Акабу из Првог светског рата, коју је предводио Лоренс од Арабије.
У заливу живе и различите врсте китова, орке, делфини, дугонзи и кит-ајкуле.
Види још
Туризам у Египту
Референце
Спољашње везе
Програм поморског мира Црвеног мора — страница Министарства спољних послова Израела о заједничкој израелско-јорданској иницијативи.
Категорија:Црвено море Категорија:Заливи Категорија:Географија Египта Категорија:Географија Израела Категорија:Географија Јордана Категорија:Географија Саудијске Арабије