Трилобити (-{Trilobita}-) су изумрли зглавкари који су живели у морима и били веома бројни у палеозоику. Највиши степен развоја су достигли у камбријуму, а у перму су нестали са планете Земље. Сматра се да су живеле пузећи по морском дну или пливајући, док су најситније водиле планктински начин живота. Величина им се у просеку кретала од 4-10 -{cm}-, али су се јављали и јако ситни облици, нпр. неке планктонске врсте које нису прелазиле 0,5 -{mm}-, као и врсте веће од 75 -{cm}-. Храниле су се другим животињама или органским отпацима из муљевитог морског дна.
Телесни региони десно|телесни региони трилобита Тело им је било овално, дорзо-вентрално спљоштено и заштићено скелетом. Попречним и уздужним бразадама тело је било подељено на три режња (по чему су добили име): глава (cephalon) труп (torax) репни штит (pigidium).
Целом дужином тела се уздизало узвишење од кога су се бочно пружале две ниже-постављене површине. У главеном делу се то узвишење назива глабела (glabella), а бочне површине су образи (gennae), док се на трупу звало трахис (trachis), а бочне површине су биле плеуре.
Главени регион
Глава се састојала од акрона и 4 придодата сегмента који су на леђној страни спојени и граде заштитну, полукружну плочу названу карапакс. Са обе стране глабеле налазе се добро развијене очи, а на вантралној страни се налазе уста иза набора у облику усне који се назива лабрум.
Бочно од лабрума налазе се: две крупне сегментисане антене које су хомологе антенама 1 ракова и антенама инсеката; четири пара једнаких, главених екстремитета који су слични екстремитетима осталих телесних региона.
Екстремитети су двограни: унутрашња грана служи за ходање и изграђена је од 7 сегмената од којих последњи образује кукицу; спољашња грана је слабије развијена (број сегмената који је граде варира) и носи шкрге у виду многобројних филамената
Трупни регион
Труп трилобита се састојао од различитог броја сегмената, од 2 - 29, који су били покретно зглобљени што је омогућавало да се склупчају штитећи на тај начин осетљиву трбушну страну.
Репни штит
Изграђен је од неколико сегмената чији број варира и који се постепено смањују идући ка задњем крају тела. Дуж дорзалне (леђне) стране тела ови сегменти се спајају градећи штит.
Унутрашња грађа
Грађа унутрашњих, меканих делова тела је потпуно непозната, али се сматра да је веома слична данашњим зглавкарима.
Развиће мини|Pseudoasaphus praecurrens Одвија се преко ларених ступњева: протаспис мераспис холаспис.
Из оплођених јаја излеже се ситна, дужине око 1 -{mm}-, планктонска протаспис ларва која се састојала од акрона и 4 сегмента покривена карапаксом. Пресвлачењем од ње се образује мераспис ларва која поред главеног региона добија и пигидијум. Последњи ларвени стадијум, холаспис се пресвлачи неколико пута да би постигла изглед одрасле јединке.
Референце
Литература
Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971. Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977. Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986. Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998. Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986. Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000. Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001. - Richard Fortey. Riccardo Levi-Setti. ,
Спољашње везе
БиоНет Школа A Guide to the Orders of Trilobite by Sam Gon III - an excellent, well-researched site with information covering trilobites from all angles. Includes many line drawings and photographs. Earliest combatants in sexual contests revealed from "New Scientist" magazine. The Trilobite papers Trilo-Eye
Категорија:Зглавкари Категорија:Фосили