thumb|Старе кинеске кованице.

Древни кинески новац један је од најстаријих облика кованог новца на свету. Округле кованице са четвртастом рупом биле су у оптицају више од 2000 година и увелико утицале на поједине државе и подручја у Азији. Тако се развио новчани систем „оријенталних” обележја.

Развој новца у Кини има пар главних фаза. Прво је период пре династије Ћин, потом период од династије Ћин до династије Танг и од династије Танг до династије Ћинг. Пре појаве новца људи су трговали разменом робе: на пример, једна овца мењала се за врећу пиринча.

Новац без натписа коришћен за трампу thumb|Шкољке коришћене као новацю Порекло кинеског новца је шкољка. Пре 3–4 хиљаде година древни Кинези су користили скупоцене морске шкољке уместо новца. Најраније шкољке нису биле новац, већ врста украса, као што су данас огрлице или наруквице. Но, због величине и финог изгледа, светле боје, фине текстуре, чврстине, мале тежине и пошто су биле погодне за ношење и бројање, шкољке су биле коришћене као новац и при крају неолита. Новац од шкољки је врста робног новца који је трајао најдуже. Јединица је „пенг” (на кинеском језику 朋 значи пријатељ). Облик овог кинеског знака су два грозда шкољки.

На крају династије Шанг (од 1675. до 1029. п. н. е.), како се трговина све више развијала, понестало је шкољки па тако су се појавили и други облици новца који су могли бити израђени од керамике, камена, костију, жада итд. На крају династије Шанг, новац се почео правити од бакра. Тиме је дошла фаза пре периода Пролећа и јесени. thumb|Новац у облику лопатице и ножа.

Примитивни метални „новац” за трампу на простору древне Кине није имао натписе и служио је као нека врста украса. Према историјским записима, овај новац био је округлог облика, али у виду наруквица или прстења. Он је претеча округлих кованица са рупом у средини.

У периоду Пролећа и јесени, појавиле су се бронзане кованице у облику лопатице, ножа и круга, што су били тадашњи пољопривредни алати. Истовремено, било је и неколико облика тих кованица јер је тада у Кини постојало неколико држава, а међу којима су често избијали ратови. Дакле, објекти који су коришћени за трампу су, на првом месту, биле лопатице и ножеви, а затим и звона, таблице, главе стрела итд. Лопатице и ножеви били су значајни за становништво због њихове употребне вредности — за обрађивање земље, за лов, за урезивање натписа. Временом, овим објектима призната је вредност за трампу. Лопатице и ножеви су се користили у периоду династије Џоу, до отприлике 256. године п. н. е.

Новац са натписом Почетак производње округлих кованица са натписом везује се за крај династије Џоу, од III века п. н. е. Ове кованице биле су прављене од бакра и бронзе. Биле су мале и имале су округле или квадратне рупе у средини (да се нанижу на конац и тако носе). Старији примерци имали су округле рупе. Сви новчићи израђивани су помоћу калупа.

Када је цар Ћин Ши Хуанг ујединио Кину (221. п. н. е.), он није само ујединио кинески језик, него је и поједноставио новац. Округле кованице са четвртастом рупом, које су се до тада користиле у држави Ћин, почеле су се употребљавати у целој Кини. Кованице су носиле назив банљанг, што значи „пола љанга” (). Љанг је стара кинеска мера. Било је забрањено користити било који новац осим банљанга, који је представљао стандардни новац новонасталог царства Ћин. Исписани знакови на њима данас имају велику археолошку вредност.

Династија Ћин трајала је од 221. до 206. п. н. е. Након ове династије на власт долази династија Хан. У доба династије Западни Хан новчани систем био је веома развијен. Владари су дали дозволу да становници сами могу да праве новац. Међутим, није било стандарда, па су тако настале кованице различите величине и тежине. Било је покушаја да се направе и ставе у оптицај нове кованице које је требало да постану стандардне, али без успеха. Затим је ковање новца било у надлежности приватних предузећа, али се и то морало забранити јер је било доста кривотворења. thumb|Предња страна Ванг Мангове кованице у облику ножа. thumb|Задња страна.

Године 118. п. н. е. створен је вуџу новац (), који постаје стандардни новац династије Хан. Након тога вуџу није замењиван, иако се и даље у великој мери кривотворио новац. После династије Хан, натпис за вуџу и даље остаје у оптицају у новим државама, до отприлике 618. године н. е. Вуџу кованице имале су натпис само на предњој страни.

Године 9. н. е, престо је узурпирао Ванг Манг и основао династију Син. Овај владар увео је реформе у новчани сиcтем: задржао је вуџу и оживео старе кованице у облику ножева (у погоднијем облику од застарелих). Дршка ножа била је у облику стандардне округле кованице, а оштрица је била спојена са дршком. На предњој страни били су натписи „пет стотина” () и „једнак према пет хиљада” (). Те кованице су биле једноставног и лепог изгледа, али су кратко потрајале.

Крајем династије Хан, 25–220. н. е. и током периода Три краљевства, до отприлике 262. н. е. користиле су се кованице сличне вуџуу. Постојало је неколико варијанти кованица, али за све је било карактеристично то да су имале натпис само на предњој страни.

У периоду Јужних и Северних династија донета је одлука да се на обе стране кованица стави натпис. Ово је трајало од 454. до 500. године, када је та пракса укинута због великог броја кривотворина, након чега су враћене кованице са натписом на само једној страни.

Што се тиче вуџу новца, остао је у употреби до краја династије Суеј и почетка династије Танг, 618. године.

Цар Гаоцу из династије Танг укинуо је 621. године кованице вуџу и наредио да се праве нове кованице, тзв. каијуен тунгбао (). Натпис на овим кованицама био је урађен у модерним коцкастим карактерима, насупрот древном писму на претходним верзијама кованица. У периоду династије Танг на новац се додаје и име владајућег цара. Варијације тунгбао новца су се користиле до краја династије Ћинг.

Пропадање старих кованица Почетак производње нових кованица почиње 1890. у Кантону (провинција Гуангдунг), и то сребрног новца, а 1900. и бакарног. Нису се више користили калупи већ модерна машинерија. Почетком 20. века појава модерних кованица без рупе потиснула је из употребе стари новац. Постојеће залихе нису се званично користиле ни обнављале. Током Првог светског рата порасла је цена бакра на тржишту, што је довело до тога да се у Кини сакупљају и топе стари бакарни новчићи.

Значај старих кованица Округле кованице са четвртастом рупом су се употребљавале у целој Кини око две хиљаде година (од 221. год. п. н. е. до 1912. године), од династије Ћин све до последње феудалне династије у Кини, односно династије Ћинг. Овај облик и данас представља симбол среће и богатства, и често се види на плочама банака у Кини. Облик ове кованице је округао с четвртастом рупом унутар, што се одражава стари кинески поглед на свет у којем је небо округло, а земља четвртаста. С друге стране, овај облик одражава владајућу филозофију кинеских царева. Круг представља толеранцију, док квадрат унутар представља правила. Заједно, овај облик значи да владар народа мора имати добре намере, а истовремено јачати централизовани политички систем. Ова филозофија у свакодневном животу значи: „Будите строги према себи, а толерантни према другима”.

На новцу сваке династије налазе се јединствене карактеристике, које нам дају информације о уметности, култури, друштвеном и политичком уређењу одређеног периода, па стога данас древни кинески новац достиже високу вредност међу колекционарима.

Старе кинеске кованице су коришћене и као амајлије. Занимљива је амајлија у облику мача од новчића. Око једне или две гвоздене шипке су се причвршћивали новчићи помоћу конца, канапа или жице. За мач је на незатегнутом канапу било причвршћено још неколико новчића. Када се стави изнад колевке новорођенчета, мач има за циљ да штити дете од злих духова, тоуцигуеј.

Види још Кинеска митологија Историја Кине Кинеска култура

Референце

Литература

. . Leslie, C. L. S. Book Depot, . . .

Спољашње везе Древни кинески новчићи Историја кинеских кованица и папирног новца Индекс референци водича за кованице у Калгарију Бриљантни артефакти из Шандунга

Категорија:Кинеска култура Категорија:Историја Кине