Ендометриоза је болест у којој ткиво слично ендометријуму — слузници материце — расте на другим местима у телу. Ткиво најчешће расте близу материце, као што су јајници, јајоводи или перитонеум (трбушна марамица). Такође се може појавити на цревима, мокраћној бешици, а у неким случајевима и на плућима или кожи. Широм света, ендометриоза погађа приближно 10% женске популације у репродуктивном добу, што представља скоро 200 милиона жена. Симптоми обично почињу у адолесценцији или у раним 20-им годинама и имају тенденцију да се побољшају након менопаузе како нивои естрогена опадају.
Симптоми се значајно разликују међу појединцима. Неке жене немају симптоме, док је за друге то исцрпљујућа болест. Уобичајени симптоми укључују карлични бол, обилна и болна менструална крварења, бол при пражњењу црева, болно мокрење, болан полни однос, умор и неплодност. Осим телесних симптома, ендометриоза може утицати на ментално здравље и друштвени живот особе. Тачан узрок болести није познат. Могући узроци укључују повратан (ретроградни) ток менструалне крви, генетске факторе, хормоне и проблеме са имунским системом.
Претпостављена дијагноза може се поставити на основу симптома и медицинског снимања; лапароскопија (хирургија кроз мале отворе) са биопсијом може пружити дефинитивну потврду. Други узроци сличних симптома укључују аденомиозу, миоме материце (оба стања утичу на материцу), синдром иритабилног црева и синдром болне бешике. У просеку, прође 5–12 година од почетка симптома до постављања дијагнозе. Многе жене пријављују да им је погрешно речено да су њихови симптоми безначајни или нормални.
Иако не постоји лек за ендометриозу, неколико третмана може ублажити симптоме. То укључује хормонске третмане, лекове против болова и хирургију. Третмани прве линије обично се састоје од хормонске терапије — као што је хормонска спирала или континуирана употреба контрацептивних пилула — у комбинацији са нестероидним антиинфламаторним леком (НСАИЛ) попут напроксена. Ако ови нису ефикасни, могу се покушати други хормонски третмани. Већини пацијенткиња помаже медикаментозно лечење, иако овај приступ временом може изгубити ефикасност. Лезије (жаришта ендометриозе) могу се хируршки уклонити код жена чији се симптоми не ублажавају другим третманима, или када је ендометриоза повезана са неплодношћу. Међутим, код значајне мањине болест се враћа након хирургије.
Подтипови
Ендометриоза се јавља када ткиво слично ендометријуму расте изван материце, формирајући накупине које се називају лезије или импланти. Може се класификовати у три подтипа, или четири ако се укључи ванкарлична ендометриоза:
Површинска перитонеална ендометриоза Мале лезије које расту на перитонеуму, мембрани која облаже трбушну дупљу и прекрива површину карличних органа Дубоко инфилтрирајућа ендометриоза Лезије које урастају у ткиво испод слузнице карлице или у мишићне слојеве карличних органа Ендометриоми Цисте које расту у јајницима Екстрапелвична (ванкарлична) ендометриоза Лезије изван карличног региона, на пример на плућима или дијафрагми
Подтипови могу постојати изоловано или у комбинацији један са другим. Када лезије расту више од 5 mm испод површине перитонеума, класификују се као дубоко инфилтрирајућа ендометриоза. Дубока ендометриоза може се инфилтрирати у мишићни слој органа као што су црева или мокраћна бешика. Често формира чворове и може бити повезана са фиброзом и адхезијама. Ендометриоми су испуњени старом менструалном крвљу, између осталог материјала, и изгледају тамно смеђе, због чега су добили назив „чоколадне цисте”.
Ендометриоза најчешће погађа јајнике, јајоводе између јајника и материце, спољну површину материце и ткива која држе материцу на месту. Ређа карлична места су ректум, мокраћна бешика, црева, вулва, вагина и грлић материце. Ванкарлична ендометриоза — на пример у плућима или дијафрагми (торакална ендометриоза), мозгу или кожи — ретка је. Ендометриоза ожиљка може се формирати на трбушном зиду као компликација хирургије, најчешће након царског реза или друге карличне хирургије. Формира се на или близу места хируршког реза.
Знаци и симптоми Уобичајени симптоми ендометриозе укључују:
Болне менструације Хронични карлични бол Болан полни однос Болно мокрење или пражњење црева Умор Обилно менструално крварење Неплодност Неки појединци немају симптоме, док други доживљавају јак бол који мења живот. Интензитет бола је само слабо повезан са анатомском распрострањеношћу ендометриозе. Особе са ограниченом ендометриозом могу имати значајан бол, док оне са тешком ендометриозом могу имати мало симптома. Симптоми обично почињу у адолесценцији или раним двадесетим годинама и обично нестају током менопаузе, како нивои естрогена опадају. Код неких, посебно код жена које користе хормонску супституциону терапију, симптоми се могу наставити или чак појавити по први пут током менопаузе.
Болни симптоми се могу јавити у било ком тренутку током менструалног циклуса, али су обично интензивнији током менструације; другим речима, прате циклични образац. Бол се може осећати као гребање ноктима или убадање ножевима у доњем делу стомака, док менструални бол специфично може бити туп и у виду грчева. Бол се може ширити у доњи део леђа. Симптоми могу ометати свакодневне активности, као што су школа, посао или друштвене активности.
Ендометриоза такође може укључивати симптоме као што су затвор, пролив, мучнина, надимање и ректални или абдоминални бол. Ово је понекад узроковано ендометриозом на цревима, али може бити и последица истовременог синдрома иритабилног црева. Дубоко инфилтрирајућа ендометриоза у цревима или бешици може изазвати опструкцију црева и цикличну крв у столици или крв у урину. Предменструално крварење (спотинг) је такође уобичајено.
Око четвртине жена са дијагнозом ендометриозе доживљава неплодност. Код неких жена, неплодност је једини симптом који имају. Светска здравствена организација процењује да је ендометриоза крајњи узрок женске неплодности у 4,8% случајева.
Торакална ендометриоза — ендометриоза на дијафрагми, плућима или плеури (око плућа) — може изазвати циклични кашаљ и циклични бол у рамену. Када је присутна у плућима, може изазвати цикличну појаву крви из плућа током менструације. Када се нађе у плеури, може изазвати циклични колапс плућа и крварење у плеуралном простору. Најчешће се ендометриоза налази у десном плућном крилу. Ендометриоза око ожиљака може бити болна и отицати током менструације. Ишијадична ендометриоза, која захвата ишијадични живац, изазива циклични бол у нервима ноге.
Придружена стања Ендометриоза је повезана са већим ризиком од компликација током трудноће. Жене са ендометриозом имају троструко већи ризик од појаве стања placenta previa, у којем плацента делимично или потпуно прекрива отвор грлића материце. Превремени порођај је вероватнији за скоро 50%. Остале компликације укључују мртворођенче, гестациону хипертензију, прееклампсију и абрупцију плаценте. Ретка компликација спонтаног хемоперитонеума у трудноћи, која је веома опасна и за мајку и за фетус, такође је чешћа код жена са ендометриозом.
Осим утицаја на трудноћу, ендометриоза је повезана са кардиоваскуларним болестима, посебно код оних којима су материца и јајници уклоњени као третман за ендометриозу. Кохортне студије су откриле повезаност са можданим ударима, срчаним ударима, високим крвним притиском и неправилним радом срца. Депресија и анксиозност су чешћи код особа са ендометриозом у поређењу са здравим особама, али се јављају истом стопом као и код особа са другим стањима хроничног бола. Није јасно у којој мери је то узроковано заједничким основним механизмима, утицајем тешких симптома, стигмом, кашњењем у дијагнози или неефикасношћу лечења.
Ендометриоза се често јавља заједно са другим поремећајима бола (као што је синдром иритабилног црева), аутоимуним болестима (као што су лупус или реуматоидни артритис), одређеним врстама рака, можданим ударом и дугим ковидом. На пример, четвртина жена са ендометриозом има барем још једно стање бола. Жене са ендометриозом имају повећан ризик од развоја рака јајника и рака штитне жлезде, као и нешто већи ризик од рака дојке.
Фактори ризика Генетика Генетика је значајан, али не и једини фактор ризика за ендометриозу. Студије приписују половину ризика генетици; друга половина се приписује еколошким факторима (попут изложености спољним утицајима или начину живота). Особе које имају сродника у првом колену са ендометриозом — као што је родитељ, сестра или дете — имају троструко до деветоструко већи ризик од развоја овог стања. Осамдесет генетских региона (локуса) повезано је са ендометриозом. Гени повезани са ендометриозом помажу у контроли процеса повезаних са раком, сигналима полних хормона, развојем материце, молекулима повезаним са упалом и адхезијама, као и растом нових крвних судова.
Постоји значајно преклапање између генетске основе ендометриозе, других стања бола и инфламаторних стања. На пример, ендометриоза дели неке генетске факторе ризика са мигреном, главобољама, болом у врату и леђима, као и са астмом и остеоартритисом.
Репродуктивни и еколошки фактори Особе код којих је менструални одлив закрчен имају већи ризик од развоја ендометриозе. Ово се може десити, на пример, због неперфорираног химена, урођене мане где је вагина потпуно блокирана. Друга врста опструкције настаје када додатно ткиво дели вагину на две стране. То се може десити заједно са двоструком материцом. Ако је једна страна блокирана (опструирана хемивагина), менструална крв не може да истече и остаје заробљена. Остали фактори ризика су прва менструација пре 12. године, менструални циклус краћи од 28 дана, низак БМИ и чињеница да жена није рађала децу.
Мало се зна о еколошким факторима ризика. Чини се да изложеност одређеним класама загађивача околине повећава ризик. Највише су проучавани ендокрини дисруптори — хемикалије које ометају хормоне попут естрогена. Они укључују диоксине, фталате, бисфенол А и полихлороване бифениле. Епидемиолошки и експериментални подаци сугеришу да излагање некима од њих може повећати ризик од ендометриозе. Ноћни рад и конзумација црвеног меса такође су повезани са повећаним ризиком.
Механизам мини|upright=1.3|Шест карактеристика ендометриозе: зависност од естрогена, ретроградна менструација, ангиогенеза, локална упала, оксидативни стрес и матичне ћелије|alt=дијаграм који приказује 'делове слагалице' механизама ендометриозе upright=1.3|мини|Лезије ендометриозе имају и стромалне ћелије сличне ендометријуму (које нормално формирају потпорно ткиво) и епителне ћелије, као и придружене крвне судове и нерве.|alt=шематски приказ који показује материцу са ендометриозом споља, и крупни план лезије. Крупни план приказује регионе са епителним ћелијама окруженим стромалним ћелијама, и повезано снабдевање крвљу и нерве. Ендометриоза је инфламаторна болест дефинисана присуством ткива сличног слузници материце (ендометријуму) на другим местима у телу. Ендометријум је ткиво које расте током менструалног циклуса, а затим се одбацује заједно са крвљу током менструације. Попут ендометријума, лезије ендометриозе могу одбацити ткиво, али ово ткиво нема где да оде и остаје близу лезије.
Ово заробљено ткиво, заједно са самим лезијама, изазива упалу и може покренути формирање адхезија, фиброзних трака које се формирају између ткива и органа и повезују органе. Лезије могу даље изазвати фиброзу, што представља вишак везивног ткива услед зарастања, облик ожиљка. На крају, заробљено ткиво може формирати цисте. Није у потпуности разјашњено како ендометриоза изазива неплодност и бол.
Формирање Главне теорије за формирање ткива сличног ендометријуму изван материце су повратан ток менструалне крви, метастаза путем лимфног или крвног система и локална трансформација перитонеалних ћелија у ћелије сличне ендометријалним (целомска метаплазија).