Карл Ранер (; Фрајбург, 5. март 1904 — Инзбрук, 30. март 1984) је био католички теолог немачког порекла.
Биографија
Карл се, следећи пример свог старијег брата Хуга, придружио језуитском реду 1922, а рукоположен је 1932. године. Наставио је студије у Фрајбургу и Инзбруку, а потом је добио посао на Теолошком факултету Универзитета у Инзбруку 1936. године. После Другог светског рата вратио се у Инзбрук 1948. да би следеће године постао професор догматске теологије. Био је професор у Минхену (1964 — 1967), а потом у Минстеру (1967 — 1971). Био је -{peritus}- на Другом ватиканском концилу.
Дела
Ранер је био аутор бројних књига и чланака. Крајњи извор његове мисли може се наћи у обимном делу Жозефа Марешала (-{Joseph Maréchal}-) -{Le Point de départ se la métaphysique}- (1923 — 1949), који је покушао да створи ревидирани систем томистичке метафизике који је требало да узме у обзир критику Канта, али и да остане имун на њу. Међутим, његов књижевни и филозофски мото био је углавном идентичан моту егзистенцијалистичког филозофа Мартина Хајдегера, који му је и предавао у Фрајбургу; због тога је тешко савладати и разумети његова дела. Његово основно схватање је до детаља образложено у његовом главном филозофском делу -{Geist in Welt}- () (1939; друго изд. 1957; енглески превод под насловом -{Spirit in the World}-, 1968) које, тумачећи у егзистенцијалистичком смислу доктрину св. Томе Аквинског о опажању као поимању духовног (-{intelligible}-) бића посредством чулних (-{sensible}-) врста, види људску субјективност као функционисање унутар хоризонта бића чија је крајња детерминанта Бог. У свом мање обимном делу -{Hörer des Wortes}- Ранер је проширио свој аргумент на област хришћанског откривења. У каснијим годинама представио је свој приступ хришћанској доктрини у делу -{Grundkurs des Glaubens}- (1976; енглески превод -{Foundations of Christian Faith}-, 1978). Од 1958. такође је објављивао са Х. Шилером, серију -{Quaestiones Disputatae}- (енглески превод 16 ранијих томова, 1961-7), а био је и један од издавача другог издања -{Lexikon für Theologie und Kirche}- (10 књига, 1957—65 + допуне о Другом Ватиканском концилу) и шестотомне енциклопедије Sacramentum Mundi (1968—70), која је била под снажним утицајем његових погледа.
За разлику од његових техничких списа, Ранерова обраћања студентима и мешовитој публици била су директна и снажна, откривајући дубоки увид у проблеме савременог света и пастирски и јеванђељски задатак Цркве. Један је од најутицајнијих римокатоличких теолога двадесетог века, посебно на немачком говорном подручју.
Дела
Многа Ранерова дела била су у форми чланака; збирка његових најзначајнијих теолошких есеја објављена је под насловом -{Schriften zur Theologie}- (16 томова, 1954—84; енглески превод, -{Theological Investigations}-, 23 тома, 1961—92), а збирка пастирских дела под насловом -{Sendung und Gnade}- (1959; енглески превод, 3 тома, 1963-6).
Референце
Категорија:Рођени 1904. Категорија:Умрли 1984. Категорија:Католички теолози Категорија:Језуити Категорија:Немачки теолози