мини|350п|Нормански поседи у Европи, Блиском истоку и сјеверној Африци у 12. вијеку мини|280п|Викторијански (1837.–1901) приказ Нормана.
Нормани (, , ) су били народ који је у 10. и 11. вијеку дао своје име Нормандији, регији у Француској. Потомци су Нордијаца, пљачкаша и гусара из Данске, Исланда и Норвешке који су, под својим вођом Ролом, заклели се на вјерност краљу Западне Франачке Карлу -{III}-. Кроз генерације асимилације и мијешања са локалним франачким и гало-романским становништвом, њихови потомци ће постепено прихватити каролиншку културу Западне Франачке. Препознатљиви културни и етнички идентитет Нормана појави у првој половини 10. вијека и наставио да се развија у наредним вијековима.
Норманска династија је имала велики политички, културни и војни утицај на средњовјековну Европу, па чак и на Блиски исток.Lars Brownworth, Episode I: Rollo and the Viking Age Постали су чувени по свом боричком духу и својој побожности. Усвојили су гало-романски језик, а њихов дијалект познат као нормански или нормански француски, постаје важан књижевни језик. Војводство Нормандија, које је настало споразумом са француском круном, било је велики феуд средњовјековне Француске. Ричардом -{I}- уводи феудализам у Нормандију или га знатно проширује.François Neveux. A Brief History of The Normans (Constable & Robbinson, Ltd, London, 2008), pp. 73. 74 Нормани су остали запажени и због своје културе, која се одликује јединственом романском архитектуром и музичком традицијом, као и због војних достигнућа и иновација. Руђер -{II}-, нормански авантуриста, основао је Краљевство Сицилија након освајања јужне Италије од Сарацена и Византијаца, а експедиција у име војводе Вилијама -{I}- довела је до освајања Енглеске у бици код Хејстингса 1066. године. Нормански културни и војни утицај се ширио од ових нових европских средишта до крсташких држава на Блиском истоку, гдје је принц Боемунд -{I}- основао Кнежевину Антиохију, до Шкотске и Велса на острву Велика Британија, до Ирске, као и до обала сјеверне Африке и Канарских острва.
Насљеђе Нормана опстаје и до данас кроз регионалне језике и дијалекте Француске, Енглеске и Сицилије, као и кроз различиту културу, правосудна и политичка уређења која су увели у освојеним територијама и која су дуго опстала као супротност онима која су развијена у континенталним областима Европе.
Порекло мини|280п|Приказ норманских похода.
Нормани (лат. -{Northmanni}-, реч германског порекла са значењем: људи са севера; име које се у раном средњем веку користило за припаднике свих германских скандинавских народа),Opća i nacionalna enciklopedija - Normani германски народ насељен у раном средњем веку у Скандинавији и на Јиланду, где је од -{VIII}- до -{IX}- века поступно обликовао своје државе: Шведску, Норвешку и Данску.Hrvatska enciklopedija (LZMK) - Normani
Историографија у време док пљачкају и пустоше их назива Викинзима (у западној Европи) и Варјазима (у источној Европи), а када се насељавају Норманима. Војни и пљачкашки походи Нормана праћени су њиховом колонизацијом на Британским острвима (подручје тзв. Данског закона, остртва Шетланд, Оркни, Хебриди, острво Ман, Кејтнес и Сатерленд у Шкотској, Дублин), Исланду и Гренланду.
Види још Норманско освајање Апенина (Краљевство Сицилија) Норманско освајање Енглеске (Вилијам I Освајач) Норманска инвазија Балкана (Роберт Гвискар) Викинзи
Референце
Литература
Annales fuldenses - Jahrbücher von Fulda. Darmstadt 1975 (lateinisch-deutsch) „Jahrbücher von St. Bertin“. In: Quellen zur karolingischen Reichsgeschichte Teil II. Lateinisch–Deutsch. Übs. von Reinhold Rau. Darmstadt 1972. S. 11–287. . Darmstadt 1977. (lateinisch - deutsch) Oxford Ermoldi Nigelli Carmina. In: Poetae2.1–93. . Thule Altnordische Dichtung und Prosa Bd. 14. Darmstadt 1965
(feudal Saxons)
(Saxon social demotions)
(Mudrum fine)
.
Спољашње везе
, English translation.
Категорија:Германска племена