мини|десно|Тертулијан
Квинт Септимије Флоренс Тертулијан (; Картагина, око 160 — Картагина, око 225) био је хришћански апологета из Картагине.
Учио је права у Риму, путовао је по Грчкој и Малој Азији, вратио се у Картагину и постао свештеник. Тертулијан је био један од најплоднијих писаца латинске хришћанске књижевности свог доба. Најпре је био многобожац да би око 197. године прихватио хришћанство. Најкасније 207. постао је монтаниста. Доста његових списа остала је сачувана до данас.
Кратко време по крштењу хришћанин, већи део зрелог доба је провео као монтаниста. Касније се чак говори и о тертулијанистима, што се некад тумачи да је дошао у раскорак и с монтанистичком већином. И поред свега, католичка и православна црква га сматрају једним од црквених отаца и битних раних хришћанских теолога. Берберског и феничанског порекла, он је био први хришћански аутор који је произвео опсежни корпус латинохришћанске књижевности. Он је био ранохришћански апологета и полемичар против јереси, укључујући савремени хришћански гностицизам. Тертулијан је назван „оцем латинског хришћанства“ и „оснивачем западне теологије“.
Тертулијан је вероватно најпознатији по томе што је најстарији латински писац који користи израз Тројство (-{Trinitas}-)"Trinitas" is itself a Latinization of the Greek "he trias" (the Triad), a term that was used earlier than Tertullian by Theophilus of Antioch in Ad Autolycum 2.15 to refer to God, God's Logos (Jesus), and God's Sophia (Holy Spirit) и даје најстарије постојеће формално излагање тринитарне теологије.In Adversus Praxean; see Barnes for a summary of the work. Он је написао своју тринитарну формулу након што је постао монтаниста, те је његова идеја у почетку одбачена као јерес од стране цркве, али је касније прихваћена као ортодоксија. Доста његових списа остало је сачувано до данас.
Живот thumb|Остаци Картагине у близини данашњег града Туниса.
Тертулиан је рођен у Картаги, око 160. године. Отац му је био војник и официр. Сам Тертулијан стиће широку солидно и широко образовање у Картаги, а посебно говорништва. Учио је права у Риму и изврсно барата правном терминологијом, што се види из његових списа, али нема доказа веродостојности о њему као о адвокату. У Риму је у јавним аренама гледао призоре мучених и умирућих хришћана, што га је подстакло на преобраћење.Tertullian, Apologia 15. Око 197. преобратио се на хришћанство. Свети Јероним тврди како је био и свештеник. Неколико година касније, око 205. године, Тертулијан се прикључује харизматском хришћанском покрету монтаниста. Он признаје да је пре, док је припадао друштву психика, друкчије мислио и заступао, али је променио мишљење и није га стид јер се „нико не стиди свога напретка”.De pudic. 1, 12
Тертулијан се изврсно служи латинским језиком. Штавише, преводећи с грчког кује нове речи додавајући већ познатим префиксе или суфиксе. Карактеришу га жестока нарав, оштроумност, спретан говор, изразита дијалектичност и полемичност. Истим жаром којим је након преобраћења као католик нападао јеретике, касније је као монтаниста нападао католичку цркву.
Умро је у Картагини, око 240. године.
Дела Његова дела нису имала велик одјек у цркви, било због тешког стила писања било због њега као јеретика. Могла би се поделити у три групе:
Апологетски списи
-{Apologeticum}- -{Ad nationes}- (О народима, паганима) -{Adversus Iudeos}- (Против Жидова) -{De testimonio animae}- (Сведочанство о души) -{Ad Scapulam}-
Догматско - полемички списи thumb|Тертулијанова Апологетика. -{De praescriptione haereticorum}- (Прописи за јеретике) -{Adversus Hermogenem}- (Против Хермогена) -{Adversus Marcionem}- (Против Марциона) -{De baptismo}- (О крштењу) -{De anima}- (О души) -{Adversus Praxeam}- (Против Праксеје) -{De carne Christi}- (О телу Христовом)
Практично – аскетски списи -{Ad martyres}- (Мученици) -{De corona}- (О круни, венцу) -{De fuga in persecutione}- (О бегу пред прогонством) -{De spectaculis}- (О приредбама) -{De idolatria}- -{De oratione}- (О молитви) -{De patientia}- (О стрпљивисти) -{De cultu foeminarum}- (О облачењу жена) -{Ad uxorem}- (Зене) -{De exhortatione castitatis}- (Побудница за чистоћу) -{De paenitentia}- (О покори) -{De pudicitia}- (О стидљивости)
Учење thumb|Опера омнија, 1598 Тертулијан није дао само допринос латинској црквеној књижевности већ је имао значајну улогу у развијању теологије. У теолошка питања уводи правну терминологију, која ће касније имати битан утицај при развоју будуће научне хришћанске терминологије.
Тертулијан, након што је прихватио „ново пророчанство”, пише да је правило вере непроменљиво, али да објава може донети нове елементе за дисциплину и животно понашање хришћана:
Етика
Тертулијан је у католичкој периоди допуштао да хришћанин сме да избегне околности које би га могле одвести на мучеништво, али након што се прикључио монтанистима написао је спис „О бегу у време прогона”, у којем је оштро осудио свако избегавање прогона и прилике за мучеништво. Он је око 211/212 године написао спис „О идололатрији” у којем се противи било каквом порицању себе као хришћанина:
Он не само што се противи порицању, већ препоручује истицање хришћанства у свакој прилици:
Тертулијан забрањује не само суделовање у паганским ритуалима, него и свако служење у војсци, аргументом: „Не може се једна душа дуговати двојици: Богу и Цезару”.Tertulijan, De idolatria 19 Он изричито забацује и могућност да хришћанин буде учитељ у школама, али мисли да може бити ученик, јер „кад верник изучава те ствари, ако већ зна што је, нити прима нити прихвата”, али није иста ствар с оним који би их имао научавати.Tertulijan, De idolatria 11 Тертулијан закључује:
У спису „[De monogamia]” (око 213) Тертулијан најстроже забрањује другу женидбу хришћанима. Он из позиције монтанисте каже:
Тертулијан сматра да једино монтанисти имају прави став према женидби (дозвољавају само једну женидбу), говорећи да „јеретици забацују женидбу, а психици је умножавају.”Tertulijan, De monogamia, uvodna rečenica
Христологија Посебно се истиче поука о две Христове нарави, а у апологији против докета иде корак предалеко наглашавајући посебно човечанску нарав. Изражава се против девичанства Блажене девице Марије, -{in partu i post partum}-.
Сотирологија Тертулијан је веран предаји и сматра како је душа човечја заражена источним грехом, а последица греха је осуда на смрт читавог људског рода. Тако је по греху у људску нарав усађена склоност на зло. Заступник је традиционизма по којем је човечанство откупљено смрћу Христовом.
Тертулијан посебно развија мисао о времену Духа, као о трећем времену, после времена Оца и после времена Сина, што је од големог значења за хришћанско поимање историје спасења. Он полази од начела да се ништа не збива „-{sine aetate}-”, и да све треба времена. То начело проналази у природи, што му служи као упоредба за развитак у подручју Божје праведности (-{iustitia}-):
Ова идеја се посебно учврстила међу монтанистима који су говорили о три епохе човечанства: Оца (Стари Завет), Сина (време установљења цркве) и Духа (параклета), које је њихово време.M. LODS, Précis d'histoire de la théologie chrétienne du IIe au début du Ive siècle, Neuchatel [Suisse] 1966, str. 71—76
Види још Credo quia absurdum
Референце
Литература
:285–298.
O’Malley, Thomas P. 1967. Tertullian and the Bible. Language, Imagery, Exegesis. Latinitas christianorum primaeva 21. Nijmegen, The Netherlands: Dekker & Van de Vegt.
.
Спољашње везе
Тертулијан, О сведочанству душе Tertullian's works in many languages, including Latin, and English, website intratext.com. English translations of all Tertullian's works can be found in Rev. Alexander Roberts and James Donaldson, editors, 1867–1872, Ante-Nicene Christian Library: Translation of the Writings of the Fathers, Down to AD 325, Edinburgh: T&T Clark: (Tertullian's Against Marcion), (Tertullian's Treatises, Pt. 1), (Tertullian's Treatises, Pt.2), (Tertullian's Treatises, Pt. 3) Works by Tertullian at Perseus Digital Library
EarlyChurch.org.uk Detailed bibliography and on-line articles. Jerome's On Famous Men Chapter 53 is devoted to Tertullian.
The Tertullian Project, a site which provides all of the works of this Father of Church in Latin, translations in many languages, manuscripts etc. J. Kaye, Bishop of Lincoln (1845, third edition) The Ecclesiastical History of the Second and Third Centuries, illustrated from the writings of Tertullian. London: Rivington.
Категорија:Рано хришћанство Категорија:Хришћански теолози Категорија:Вегетаријанци Категорија:Хришћански апологети Категорија:Монтанизам Категорија:Рођени 155. Категорија:Умрли 220.