Српско привредно друштво Привредник, скраћено СПД Привредник, је организација Срба у Хрватској која је усмерена ка стварању и повећању привредних могућности руралних подручја на којима претежно живи српско становништво у Републици Хрватској, као и развоју потенцијала и стручних способности појединаца.
Привредник је невладина, непрофитна и нестраначка организација уписана у одговарајуће регистре Републике Хрватске.
СПД Привредник делује по начелу: „Рад! Штедња! Честитост!"
Органзација је годинама плаћала кирију граду Загребу и Хрватској, у зградама и палатама које су „Привреднику” оставили српски задужбинари. Марта 2024. Хрватске је вратила дио имовине друштву, отприлике 1.000 квадрата, трећину ранијег власништва „Привредника”.
Организација
Програмски и организацијски активности СПД „Привредник“ се деле на: Фондови за доделу стипендија, Привредни центар, Привредник Јуниор, Медија центар.
Привредник има два фонда из којих додељује стипендије: Фонд Владимир Матијевић. и Фонд Ивана Вујновић Фонд „Владимир Матијевић“ стипендира надарене ученике и студенте из породица слабијег имовинског стања. Фонд „Ивана Вујновић“ стипендира изврсне студенте.
Привредни центар пружа подршку сектору малих и средњих пословних субјеката, пре свега информисањем, промотивним и саветодавним услугама, имплементирањем развојних пројеката како би се утицало на обнову и развој слабије развијених подручја на којима претежно живи српско становништво у Хрватској.
Српска привредна омладина „Привредник Јуниор“ је организација Привредникових чланова млађих од 29 година која представља платформу која повезује Привредникове стипендисте и друге младе Србе кроз јединствену организацију и омогућава упознавање с младима из других организација те подстаиче лични и професионални развој и стварање капацитета за младе.
Медија центар обухвата медијску презентацију Привредник, његову мисију и његове програмске активности, али и информисање и повезивање корисника Привредникових активности. Привредник издаје лист Привредник који излази једном месечно, сваког првог петка у месецу. Најзначајнији реализовани пројекти центра су зборник радова Српско привредно друштво „Привредник“ - кроз три вијека и електронски регистар Привредникових питомаца од 1897. до 1946. године.], 14. фебруар 2011.]
Управа
Органи управљања у Привреднику су Скупштина, председник, Управни одбор, Патронат и Надзорни одбор. Органи управљања Привредника се бирају на мандат од две године.
Скупштина је највиши орган управљања Привредником и чини је сви редовни чланови. Скупштином председава трочлано радно председништво. Актуеални председник Друштва је Никола Лунић. Председник представља и заступа Друштво. Поред председника Друштво има и два потпредседника. Управни одбор има 15 чланова. Актуелни председник Управног одбора је Душан Цветановић. У почетку, по обнављању 1993. године, Управни одбор је имао 5 чланова, касније је повећан број на 9 чланова, да би коначних 15 чланова Управног одбора се почело бирати од 2006. године. Надзорни одбор има 5 чланова и од обнављања број чланова се није мењао.
Привредников Патронат је саветодавно и покровитељско тело којег стални чланови, добротвори и фундатори. Нема оганичен број чланова. Тренутно има 58 чланова Патроната међу којима су и Невенка Љубић, Петар Матијевић, Петар барон Рајачић брињски, Милован Кубат, Слободан Узелац, Милорад Пуповац, Светозар Ливада, Ђорђе Поповић, Драган Црногорац, Костадин Милошевић, Неда Украден и др.
Фонд Владимир Матијевић мини|десно|90п|Владимир Матијевић Фонд „Владимир Матијевић" је утемељен с циљем помоћи свим оним ученицима, средњошколцима, и студентима који су показали знање, труд и таленат а чије је школовање због слабе материјалне ситуације отежано или онемогућено.
Фонд је установљен на редовној годишњој скупштини Српског привредног друштва Привредник одржаној 23. септембра 2008. године на 111. годишњицу оснивања. Према усвојеном Правилнику о раду Фонда Владимир Матијевић оснива се у циљу „пружања помоћи у школовању, образовању и стручном усавршавању ученика, студената и постдипломаната." Фонд има задатак, како стоји у члану 9. Статута СПД „Привредник“, да подстиче и помаже школовање и усавршавање сиромашне деце ради стицања теоретског и практичног образовања и оспособљавања за рад у привреди, култури, просвети, спорту и другим делатностима друштвеног живота. Као приоритете код додјеле помоћи у школовању Фонд ће посебно водити рачуна о школовању надарене и талентоване деце и омладине слабијег имовинског стања.
Фонд је назван по Владимиру Матијевићу, оснивачу и главној покретачкој снази СПД „Привредник“. Владимир Матијевић је зачетник идеје и градитељ визије која је резултовала школовањем скоро 40.000 српске деце и омладине у првој половини 20. века. Њему на спомен иу част, те очувањем визије назван је програм стипендирање ученика и студената данашњег „Привредника“.
Прва генерација „Привредникових“ стипендиста путем Фонда је из 2009. године са почетном школском/академском годином 2009/10. Од њих укупно 35 - студената је 19, а ученика 16. Долазе их из свих крајева Хрватске. Они студирају у Загребу, Сплиту, Осијеку, Ријеци и Новом Саду. У средњу школу иду у Осијек, Загреб, Обровац, Вуковар, Карловац и Глини. Међу њима је и један од Матијевића из Горњег Будачког, из истог села у коме је рођен Владимир Матијевић 1854. године.
Број стипендиста
ГенерацијаГодинаУкупноСтудентиУченици<center>Прва<center>2009/10<center>35<center>19<center>16<center>Друга<center>2010/11<center>47<center>26<center>21<center>Трећа<center>2011/12<center>49<center>24<center>25<center>-<center>2012/13<center>0<center>0<center>0<center>Четврта<center>2013/14<center>22<center>11<center>11
Фонд Ивана Вујновић Фонд „Ивана Вујновић" је један од фондова утемељен с циљем помоћи свим оним студентима који су показали изврсно знање, труд и таленат. Фонд нови име Иване Вујновић, надареној ученици која је рано преминула од болести.
Фонд је утемељен 13. априла 2010. године на седници Управног одбора СПД Привредник на иницијативу Невенке Љубић, мајке Иване Вујновић и председнице Привредниковог Патроната.[ Srpsko Narodno Vijeće] Два месеца касније, 29. јуна, Скупштина СПД Привредник једногласно је усвојила Правилник о раду Фонда Ивана Вујновић.
Студенти који се пријаве на конкурс за стипендију из овог Фонда а претходно остваре одличне резултате у школовању и још докажу да познају стране језике као и ако се активирају у Привреднику добит ће стипендију.
Привредникови стипендисти из овог Фонда и чланови Привредник Јуниора сваке године на годишњицу Иванине смрти, 15. јула, полажу цвеће на њен гроб на загребачком гробљу Мирогој.
Прва генерација Привредникових стипендиста путем овог Фонда промовисана је 4. децембра 2010. године када су додељене две стипендије за академску годину 2010/11.[ Srpsko Narodno Vijeće]
Број стипендиста
ГенерацијаГодинаУкупно<center>Прва<center>2010/11<center>2<center>Друга<center>2011/12<center>2<center>Трећа<center>2012/13<center>2<center>Четврта<center>2013/14<center>2
Деловање
Српско привредно друштво „Привредник“ је основано на иницијативу Владимира Матијевића 23. септембра 1897. године у Загребу као економско и просветно-хуманитарно друштво са циљем да помогне развој српске привреде кроз помагање сиромашној деци да нађу места за шегртовање код добрих мајстора и трговаца. СПД Привредник је системски решавао привредне, хуманитарно-социјалне и образовно-професионалне проблеме најсиромашнијег дела српског становништва из свих подручја Аустроугарске.
Привредник је у првих 50 година ишколовао и изучио скоро 40.000 деце и омладине који су чинили кичму привреде између два светска рата. Привредникови питомци су сматрани елитним предузетницима јер су се држали чувених начела Привредника "Рад, штедња, честитост".
Познати добротвори Привредника били су и: краљ Александар I Карађорђевић, Михаило Пупин, Исидор Добровић, Лазар Дунђерски, Никола Танурџић, Јован Ђурић Биорац, Лазар Лађевић, Никола Ћук и други имућни Срби.
Дана 21. октобра 1946. Министарство рада Народне Републике Србије донело је решење о укидању Привредника.
Обнова рада Обнова рада Привредника у Загребу почела је друштвеним променама почетком 1990-их. Због мањка храбрости и недостатка снаге било је потребно две године да порђу од покретања иницијативе док Привредник није обновио рад 18. децембра 1993. године, што је Министарство управе Републике Хрватске касније и потврдило. „Привредник“ је регистрован са седиштем у Привредниковом дому.
На обновитељској Скупштини били су присутни само храбри, одважни и одлучни: Раде Пелеш, Стеван Пјевац, Бранко Јаић, Вељко Огњеновић, Ранко Росић, Мирослав Михајловић, Милан Радмановић, Недјељко Вукадиновић, Душан Кукић, Гроздана Девић, Ђуро Зороја, Костадин Милошевић, Милан Релић, Ненад Митрашиновић, Милутин Мраовић и Босиљка Павковић. Према сведочењима председника се бирало по храбрости. Избор је пао на Раду Пелеша који је потписао оснивачке акте јер се други нису усудили. За првог председника обновљеног Привредника тако је изабран Раде Пелеш а за потпредседнике: Стеван Пјевац и Вељко Огњеновић.Српско привредно друштво „Привредник“, Загреб 2001
Обнављање Привредника у Загребу било је у најмању руку драматично. Најпре почетком 1990. године обновљен је рад Српског културног друштва „Просвјета“ у Загребу. Према сведочењима обновитеља Привредника у склопу „Просвјете“ основана је Привредна секција 8. маја 1990. године. Чланови секције сваког уторка одржавали су састанке у просторијама у Прерадовићевој 18. Посећеност тих састанака била је изузетно добра. На тим састанцима причало се о историји, о доприносима Срба граду Загребу и својој домовини Хрватској. То је неке од њих подстакло да истражују што су Срби у Хрватској створили и имали пре настанка прве и друге Југославије. Врло брзо родила се идеја да се оснује Штедно-кредитна задруга Привредник и предузеће Привредник Инвест што се и остварује почетком 1991. године када им се издаје решење о регистрацији. После овога размишља се о обнављању рада Друштва Привредника.
Деценија и по преживљавања (1994—2007) Средином 1990-их долази до несугласица са руководством Српског културног друштва Просвјета око седишта и просторија које је у то време Привредник користио.
Врло брзо број чланова Привредника попео се на 45. У том времену посебна пажња је поклањана прикупљању релевантне документације о Српској привредном друштву Привредник. Тада су се многи чланови упознали са значајем и улогом Привредника за српски народ. По први пут се открила велика имовина која је некада била у Привредниковом власништву. Најзначајнији посао прикупљања информација и документације о одузетој Привредниковој имовини обавио је Ђуро Зораја.
Одмах по доношењу Закона о накнади за имовину одузету за време југословенске комунистичке владавине крајем 1996. године у Хрватском сабору чланови и активисти Привредника прикупљају податке о одузетој имовини и правовремено подносе захтев за њен поврат. Привредник правовремено подноси захтев за поврат имовине на подручју Републике Хрватске. Уследили су процеси којима нема краја. Тражи се доказ да је Привредник на територији Хрватске од дана одузимања имовине до дана доношења Закона одржао непрекидно правно сљедништво, обављао делатност и имао седиште.