Фудбалска репрезентација Ирана () национални је фудбалски тим који представља Иран на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Ирана. Од децембра 2014. до маја 2018, репрезентација Ирана је била најбоље рангирана репрезентација из Азије, што је уједно и најдужи узастопни период у којем је једна репрезентација била најбоље рангирана на континенту.
Иран је једна од најуспешнијих репрезентација Азије, са освојена три Купа Азије заредом (1968, 1972. и 1976), што ниједна репрезентација није успела да понови. Најбољи резултат на Олимпијским играма остварио је 1976, када је дошао до четвртфинала. На Светском првенству учествовао је седам пута (1978, 1998, 2006, 2014, 2018. и 2022) и никада није успео да прође групну фазу. Прву победу на Светском првенству остварио је 1998. против Сједињених Америчких Држава, другу 2018. победом над Мароком, а трећу 2022. победивши Велс.
Историја Ране године
мини|лево|Први фудбалски састав Ирана који је отпутовао у Баку, СССР, 1926. године. Фудбалски савез Ирана основан је 1920. године. Године 1926, селекција Техерана (састављена од одабраних играча из техеранских клубова Техеран клуб, Туфан и Арменски спортски клуб) прешла је границу и отпутовала у Баку у Совјетском Савезу; то је било прво гостовање неке иранске фудбалске екипе у иностранству. Овај селектирани тим Техерана сматра се претечом националне фудбалске репрезентације.
Своју прву утакмицу национални тим (познат као „Тим Мели”) одиграо је 23. августа 1941. године на гостовању у Кабулу, где је забележио победу од 1:0 против Британске Индије, док је први званични међународни меч под окриљем ФИФА Иран одиграо два дана касније, 25. августа 1941, такође у гостима против Авганистана.
Иран је три пута узастопно освајао Азијски куп — 1968., 1972. и 1976. године, што је уједно и њихов последњи тријумф на овом континенталном такмичењу. На Светском првенству Иранци су дебитовали 1978. године, након што су у одлучујућем мечу квалификација у Техерану савладали Аустралију. На завршном турниру у Аргентини претрпели су поразе у два меча групне фазе од Холандије и Перуа, а једини бод су освојили одигравши нерешено са Шкотском; утакмица је завршена резултатом 1:1, пошто је Ираџ Данаеифард постигао погодак и тако поништио аутогол који је претходно затресао његов саиграч Андраник Ескандаријан.
мини|лево|Фудбалери Ирана на утакмици Светског првенства 1978. године против Шкотске у Кордоби.
Након Иранске револуције Након Иранске револуције, фудбал је у одређеној мери био занемарен. Током 1980-их година, национални тим Ирана није учествовао у квалификацијама за Светска првенства због Иранско-ирачког рата (1980—1988), а домаћи фудбал је претрпео неизбежне последице овог сукоба. Репрезентација се прво повукла из азијских квалификација за Светско првенство у фудбалу 1982., а потом је одбила да учествује и у квалификационом циклусу за Светско првенство у фудбалу 1986. због захтева да своје домаће утакмице игра на неутралном терену. Рат и политички превирања оставили су Иран без главног клупског такмичења све до 1989. године, када је покренута Лига Кодс. Годину дана касније, ово такмичење је реструктурирано и преименовано у Лига Азадеган. Упркос томе што Иран није успео да избори пласман на Светска првенства 1990. i 1994. године, сматра се да је управо током овог периода на иранску фудбалску сцену ступио велики број изузетно квалитетних играча. Они су поставили темељ за освајање трећег места на АФК азијски куп 1996. (где су забележене чувене победе против Саудијске Арабије са 3:0 и Јужне Кореје са убедљивих 6:2), као и за други историјски пласман на планетарни шампионат, остварен на Светском првенству 1998. године.
1998—2006. Дана 29. новембра 1997. године, Иран је изборио пласман на Светско првенство у фудбалу 1998. након што је елиминисао Аустралију у изузетно драматичној серији баража. Након што је укупан резултат после два меча био изједначен 3:3, Иран је прошао даље захваљујући правилу гола у гостима; Иранци су најпре задржали Аустралију на 1:1 код куће, а потом су у Мелбурну одиграли нерешено 2:2.
На својој првој утакмици на Светском првенству 1998. против Југославије, Иран је поражен резултатом 1:0 поготком који је из слободног ударца постигао Синиша Михајловић. Иран је забележио своју прву историјску победу на Светским првенствима у другом колу, савладавши и елиминисавши селекцију Сједињених Америчких Држава резултатом 2:1, а голове за Иран постигли су Хамид Естили и Мехди Махдавикија. Овај дуел између Ирана и САД унапред је подигао велику прашину и тензије због затегнутих политичких односа између две земље након Иранске револуције и талачке кризе у Техерану. Међутим, у знак пркоса свим облицима мржње или политике у спорту, играчи оба тима су пре почетка утакмице разменили поклоне и цвеће и направили заједничку заједничку фотографију. Иран је у трећем колу играо против Немачке, изгубивши са 2:0 головима које су постигли Оливер Бирхоф и Јирген Клинсман, чиме је такмичење завршио на трећем месту у групи са три освојена бода.
Иран је заузео прво место у групној фази на Азијском купу 2000. године, али је у четвртфиналу елиминисан од Јужне Кореје. Након тога нису успели да се квалификују за Светско првенство 2002., које је по први пут одржано на тлу Азије, након што су у укупном скору поражени у двомечу баража од Републике Ирске; Ирци су славили у Даблину са 2:0, док је Иран у реваншу у Техерану победио са недовољних 1:0. Након ове елиминације, селектор Мирослав Блажевић се повукао са функције, а на његово место је постављен његов помоћник Бранко Иванковић.
Након што се пласирао на Азијски куп 2004., Иран је вољом жреба смештен у групу са Тајландом, Оманом и Јапаном. Иран је заузео друго место у групи, а у четвртфиналном трилеру савладао је Јужну Кореју са 4:3. У полуфиналу су након извођења једанаестераца заустављени од домаћина Кине, да би у мечу за треће место савладали Бахреин са 4:2 и тако освојили бронзану медаљу на овом турниру.
мини|лево|Фудбалери Ирана постижу погодак против Анголе на Светском првенству 2006.
Дана 8. јуна 2005. године, Иран и Јапан су постали прве земље, изузимајући домаћина Немачку, које су обезбедиле пласман на Светско првенство у фудбалу 2006.. Квалификациона утакмица између ове две селекције одиграна у Техерану 24. марта 2005. године била је најпосећенији меч у читавом светском квалификационом циклусу. Сусрет је, нажалост, остао у сенци трагедије пошто је пет навијача изгубило живот, док је неколико десетина повређено у стампеду током напуштања стадиона Азади након завршетка утакмице.
Иран је свој наступ на Светском првенству 2006. у Немачкој отворио у оквиру групе Д против представника Северне Америке — Мексика. Иако је на полувремену резултат био изједначен 1:1, кардиналне грешке у одбрани у наставку довеле су до победе Мексиканаца од 3:1, који су славили головима Омара Брава и Зиње. Једини погодак за Иран постигао је Јахја Голмохамади. У другом колу „Тим Мели” је одмерио снаге са Португалијом и претрпео пораз од 2:0, а стрелци за Португалце били су Деко и Кристијано Роналдо из једанаестерца. Иран је тиме елиминисан са такмичења пре свог трећег и последњег меча против Анголе, који је завршен ремијем 1:1.
У новембру 2006. године, ФИФА је суспендовала Иран из свих међународних фудбалских такмичења због уплитања владе у рад националног фудбалског савеза. Забрана је трајала мање од месец дана.
2007—2014. Фудбалски савез Ирана је 17. јула 2006. године именовао Амира Галеноија за новог селектора Ирана, као наследника Бранка Иванковића. Након што су квалификациону рунду за Азијски куп 2007. завршили на првом месту са два бода предности у односу на Јужну Кореју, Иранци су заузели прву позицију и у групној фази завршног турнира у Малезији, али су у четвртфиналу елиминисани управо од својих квалификационих ривала, Јужнокорејаца, након слабијег извођења једанаестератака. Галеноију уговор није продужен, па је „Тим Мели” неколико месеци водио привремени вршилац дужности селектора.
У то време водећи светски стрелац у репрезентативном фудбалу, Али Даеи, изабран је за новог селектора. Пре њега је шпански стручњак Хавијер Клементе био на корак до потписивања уговора, али су преговори пропали пошто је он одбио услов савеза да за стално борави у Ирану. Иран је у трећој рунди квалификација за Светско првенство 2010. смештен у групу са Кувајтом, Сиријом и Уједињеним Арапским Емиратима. Али Даеи је поднео оставку на место селектора 29. марта 2009. године, а заменио га је Афшин Готби. Иран на крају није успео да се квалификује за Мундијал у Јужној Африци пошто је квалификациону групу завршио на четвртој позицији.
Током последњег меча четврте рунде азијских квалификација против Јужне Кореје у Сеулу 17. јуна 2009. године, седморица чланова тима носила су зелене наруквице у знак подршке Иранском зеленом покрету током протеста због исхода председничких избора. Првобитне гласине и нетачни извештаји тврдили су да је Фудбалски савез Исламске Републике Иран доживотно суспендовао сву седморицу играча, међутим, државни медији су објавили да су се они „пензионисали”. Дана 24. јуна 2009. године, ФИФА се писменим путем обратила Фудбалском савезу Ирана тражећи појашњење ситуације. Из иранског савеза је стигао одговор да против ниједног фудбалера нису предузете никакве дисциплинске мере.
Афшин Готби је продужио уговор до краја Азијског купа 2011. године, а национални тим се пласирао на завршни турнир са 13 освојених бодова као победник квалификационе групе. Током поменутог последњег меча квалификација против Јужне Кореје, неколико иранских фудбалера је почело утакмицу носећи зелене траке или наруквице, симбол протеста против исхода председничких избора у Ирану. Већина их је скинула на полувремену. Лист Иран је пренео да су Али Карими, Мехди Махдавикија, Хосеин Каеби и Вахид Хашемијан добили доживотне забране наступа за национални тим од стране Фудбалског савеза Ирана због овог геста. Ипак, ирански савез је демантовао ове тврдње у званичном одговору на упит ФИФА, наводећи да су „написи у страним медијима чиста лаж и злонамеран чин”. Селектор Афшин Готби је такође потврдио да је реч о обичним дезинформацијама и да савез „није заузео никакав званичан став о овом питању”.
Афшин Готби је успешно одвео Иран на АФК азијски куп 2011. и заузео друго место на Првенству ЗАФФ-а 2010. свега неколико месеци пре континенталног шампионата. Иранци су успели да освоје максималних девет бодова у групној фази АФК азијског купа, али их је у четвртфиналу, након поготка у продужецима, још једном елиминисала селекција Јужне Кореје.
Дана 4. априла 2011. године, бивши тренер Реал Мадрида, Карлос Кеироз, договорио је двоипогодишњу сарадњу и преузео кормило иранске репрезентације до завршетка Светског првенства 2014. у Бразилу. Под Кеирозовим вођством, Иран је успешно започео своју кампању у квалификацијама за Светско првенство 2014., савладавши Малдиве са 4:0 у првом мечу друге рунде квалификација. Након тријумфа укупним резултатом 5:0 у двомечу, Иран је прошао у трећу рунду квалификација, где је смештен у групу са Индонезијом, Катаром и Бахреином.
мини|250пк|Састав Ирана у јулу 2011. године против Малдива. Селектор: Карлос Кеироз. Стоје слева надесно: Агили, Хосеини, Хададифар, Ансарифард, Заре, Пулади; седе слева надесно: Хејдари, Норузи, Рахмати, Халатбари, Карими.
Иран је заузео прво место у |својој групи убедљивом победом над Бахреином од 6:0 код куће на стадиону Азади, а у национални тим је позван и бивши млади репрезентативац Немачке, Ашкан Дежага, који је постигао два гола на свом дебију против Катара. Након победе од 4:1 у Индонезији, Иран се пласирао у одлучујућу, четврту рунду директних квалификација. У тој финалној фази, Иран је играо у групи са Јужном Корејом, Катаром, Узбекистаном и Либаном. Кеироз је у састав уврстио и нове фудбалере из иранске дијаспоре који су наступали у иностранству, међу којима је био и Реза Гучанеџад.