Демографија Косова и Метохије обухвата приказ демографске структуре Аутономне Покрајине Косово и Метохија. Срби су били већинско становништво на Косову и Метохији од XIII до XVIII века, док крајем XIX века као последица исељавања и протеривања Срба већина постају Албанци. Према последњем попису становништва из 1991. на Косову и Метохији живело је 194.190 Срба, док је број Албанаца тада процењен на 1.596.072 становника.

{|class="wikitable" style="float: right" | colspan="4" style="text-align:center; background:#cf4a4a; color:white;"|Етничке групе на КиМ |- style="background:#95b2c9;" !Година !Албанци !Срби1 !Остали |- style="background:#fffaf0;" |1455Турски катастарски попис (Оригинална верзија на турском језику се чува у архиви у Истанбулу, 1972 Институт за Блискоисточне студије у Сарајеву је урадио превод тог пописа под називом Област Бранковића — опширни катастарски попис из 1455. године) | style="text-align:right;"|1% | style="text-align:right;"|98% | style="text-align:right;"|1% |- style="background:#f5f5f5;" |1871 | style="text-align:right;"|32% | style="text-align:right;"|64% | style="text-align:right;"|4% |- style="background:#fffaf0;" |1899 | style="text-align:right;"|48% | style="text-align:right;"|44% | style="text-align:right;"|8% |- style="background:#f5f5f5;" |1921 | style="text-align:right;"|66% | style="text-align:right;"|26% | style="text-align:right;"|8% |- style="background:#fffaf0;" |1931 | style="text-align:right;"|60% | style="text-align:right;"|32% | style="text-align:right;"|8% |- style="background:#f5f5f5;" |1939 | style="text-align:right;"|57% | style="text-align:right;"|34% | style="text-align:right;"|9% |- style="background:#f5f5f5;" |1948 | style="text-align:right;"|68% | style="text-align:right;"|27% | style="text-align:right;"|5% |- style="background:#fffaf0;" |1953 | style="text-align:right;"|65% | style="text-align:right;"|27% | style="text-align:right;"|8% |- style="background:#f5f5f5;" |1961 | style="text-align:right;"|67% | style="text-align:right;"|27% | style="text-align:right;"|6% |- style="background:#fffaf0;" |1971 | style="text-align:right;"|74% | style="text-align:right;"|21% | style="text-align:right;"|5% |- style="background:#f5f5f5;" |1981 | style="text-align:right;"|77% | style="text-align:right;"|15% | style="text-align:right;"|8% |- style="background:#fffaf0;" |1991 | style="text-align:right;"|82% | style="text-align:right;"|11% | style="text-align:right;"|7% |- style="background:#f5f5f5;" |20002 | style="text-align:right;"|88% | style="text-align:right;"|7% | style="text-align:right;"|5% |- style="background:#fffaf0;" |20072 | style="text-align:right;"|92% | style="text-align:right;"|5% | style="text-align:right;"|3% |- style="background:#dcdcdc;" |colspan="4"|1 укључујући Црногорце (од 1948. до 1991.) 2 <small>приближан податак Извор: Статистичка канцеларија КиМ-а,Светска банка (2000), OSCE (2005)</small>

Становништво Косова и Метохије у средњем веку

Становништво Косова и Метохије од 14. до почетка 20. века

14. век Дечанска хрисовуља из 1330. године садржи детаљан списак домаћинстава која су пописана у Метохији и северозападној Албанији, на метоху манастира Високи Дечани: 3 од 89 насеља су била албанска, остала су била не-албанска. од 2.166 пољопривредних газдинстава и 2.666 кућа на подручјима сточарства, 44 су била албанска, (1,8%). Остала су регистрована као Словенска тј. српска.

Несрпска популација Косова и Метохије није прелазила 2% до краја 14. века.

15. век

Године 1455,: турски катастарски попис (дефтер) (Оригинална верзија на турском језику се чува у архиви у Истанбулу, 1972. Институт за Блискоисточне студије (Оријентални институт) у Сарајеву је урадио превод тог пописа под називом Област Бранковића — Опширни катастарски попис из 1455. године).

Област Бранковића је покривала око 80% данашње територије Косова и Метохије, бележећи на њој 480 села, 13.696 одраслих мушкараца, 12.985 кућа, 14.087 носиоца домаћинстава (480 удовица и 13.607 одраслих мушкараца). Уколико се број “глава породица” помножи са 4,4 или 4,6 чланова домаћинства добија се и број становника области. Број становника по националности није у потпуности тачан јер је за већину носиоца домаћинстава писао социјални статус, а не националност, тако уколико је неко био хром, слеп, поп, трговац уписивана је та одлика у место о социјалном статусу, па стога је вероватно и број националних мањина био незнатно већи, зна се да је само број католичких Словена у Јањеву био већи од 1 породице колико је пописано Хрвата). По националности носиоци домаћинстава су били:Турски попис на Космету из (1455), стр. 13 хиљада српских кућа, само 46 албанских („Вечерње новости“, 30. мај 2015) 12.985 Срба присутних у свих 480 села и свим градовима 75 влашких кућа у 34 села 46 албанских кућа у 23 села 17 бугарских кућа у 10 села 5 грчких кућа у селу Лауша код Вучитрна 1 јеврејска кућа у Вучитрну 1 хрватска кућа

Године 1487, Турски попис Области Бранковића Област Вучитрна: 16.729 хришћанских домаћинстава (412 у Приштини и Вучитрну) 117 исламских домаћинстава (94 у Приштини и 83 у сеоским подручјима) Област Скадра: област Пећи: град Пећ - 68% Словена (Срба) 121 хришћанско домаћинство 33 муслиманско домаћинство Суво Грло и Метохија: 131 хришћанско домаћинство од којих су 52% у Сувом Грлу били Словени Доња Клина - 50% Словена Дечани - 64% Словена Сеоска подручја: 6.124 хришћанска газдинства (99%) 55 муслиманска газдинства (1%)

мини|250п|Верска мапа територије данашњег КиМ у 16-17. веку.

17—18. век

Током Великог бечког рата (1683—1699) који се водио између Османског царства и Хабзбуршког царства, Срби су стали на страну Хабзбурговаца у борби против Турака, Хабзбурзи су дошли до Скопља, али су ту потучени од Турака тако да су се вратили преко Саве и Дунава, бојећи се турске одмазде Срби се повлаче са њима и то је Прва сеоба Срба, са Косова и Метохије је отишло око 180.000 Срба (само из Призрена 20.000) и населили се на аустријске поседе Војводину и Војну границу. После тога исламизирани Албанци из високопланинског подручја Малесије насељавају углавном Метохију. Овај процес је настављен у 18. веку.

Слична ситуација се одиграла 1737. при Другој сеоби Срба.

19. век

Током 19. века почињу неслагања у броју становника Косова и Метохије. Неки извори дају бројчану предност Србима, други Албанцима. Турска пописна статистика је нерелевантна јер је пописивала религијску припадност, а не етничку, и то користећи књиге рођених.

Истраживање аустријског физичара 1838. године Јозефа Милера (Joseph Müller) је тврдио да је Метохија углавном словенска, и даље даје податке за 3 предеоне целине (Bezirke): Призрен, Пећ и Ђаковицу, које грубо чине целокупно подручје Метохије. Подручја која се граниче са Албанијом су највише погођена досељавањем Албанаца. Од 195.000 становника Метохије, Милер је регистровао: 114.000 муслимана (58%) од тога 38.000 Срба (19%) 76.000 Албанаца (39%) хришћани: 73.572 православних Срба (38%) 5.120 католичких Албанаца (3%) 2.308 осталих не-муслимана (Јањеваца и других.)

Милерови резултати за градове: Пећ: Срба - 11.050, Албанаца - 500 Призрен: Срба - 16.800, Албанаца - 6.150 Ђаковица: већина су Албанци, град је окружен српским селима.

Карте које је израдио француски етнограф Лежан (G. Lejean) 1861. године показује да су Албанци живели на око 57% данашње територије Косова и Метохије, док слична карта коју су израдили британски путописци Мекензи (G. M. Mackenzie) и Аирби (A. P. Irby) 1867. године показује нешто мању површину. Обе карте не показују величину популације него само величину простора који заузимају.

Студија из 1871. аустријског пуковника Петера Кукуља (Peter Kukulj) за интерну употребу Аустроугарске војске показује да Призренски Мутесарифлук (који одговара у великој мери данашњем КиМ-у) има 500.000 становника, од којих: Срби - 318.000 (64%) Албанци - 161.000 (32%) Роми и Черкези - 10.000 (0,33%) Турци - 2.000

Процењено је да је 200.000—400.000 Срба протерано из Косовског Вилајета 1876-1912, посебно током Грчко - турског рата 1897. године.

Карте које су објавили немачки историчари Хајнрих Киперт (Heinrich Kiepert), Хан (J. Hahn) и аустријски конзул Сакс (K. Sax) 1876. године показују да Албанци живе на већини територије данашње провинције, али ни оне не показују број становника већ само површину. По овим картама, региони Косовске Митровице и Косовог Поља су углавном насељени Србима, док је већина територије на западу и истоку данашње провинције насељена исламизираним Албанцима.

Етнички састав у Косовском вилајету и Пљеваљском санџаку према аустријској статистици објављеној у Бечу 1899. године: Албанци - 182.650 (47,88%) Срби - 166.700 (43,7%) Остали (Цинцари, Черкези, Турци, Роми и Јевреји) - (8,42%)

20. век Британски новинар Хенри Бреилсфорд (Henry Brailsford) је проценио да две трећине косовско-метохијске популације чине Албанци, а остатак Срби.

За најнасељеније области Ђаковице и Пећи је објављено да имају између 20.000 и 25.000 албанских домаћинстава, према 5.000 српских. Мапа Алфреда Стеда (Alfred Stead) из 1909. показује да сличан број Срба и Албанаца живи на територији Косова и Метохије.

Немачки научник Густав Вајганд (Gustav Weigand) даје следеће статистичке податке за Косово и Метохију, базиране на предратној ситуацији пре 1912. године: област Приштина: Албанци - 67%, Срби - 30% област Призрен: Албанци - 63%, Срби - 36% област Вучитрн: Албанци - 90%, Срби - 10% област Урошевац: Албанци - 70%, Срби - 30% област Гњилане: Албанци - 75%, Срби - 23% област Косовска Митровица: Срби - 60%, 40% Албанци

Метохија са градом Ђаковицом је шта више дефинисана као искључиво албанска територија по Вајганду.

Структура становништва се променила пуно у 20. веку. САНУ и њен истакнути члан Васо Чубриловић, су припремили документ за исељавање Албанаца под називом Исељавање Арнаута, што је било у складу са тадашњим разменама становништва које су се догађале на Балкану.

Услед сложене политичке ситуације, простор Косова и Метохије био је мета насељавања Албанаца или Срба са циљем да се простор Косова и Метохије интегрише у албанско или српско друштво и тиме постане интегрални део једне од ових држава.

Колонизација током 20 века се дели на три најбитнија периода: Колонизација Косова и Метохије у Краљевини Југославији подразумева насељавање, пре свега Србима и Црногорцима из пасивних крајева Краљевине Југославије, у периоду 1919—1941. година. (60.000-65.000) Колонизација Косова и Метохије током Другог светског рата подразумева довођење Албанаца из Албаније на територију Косова и Метохије. (150.000-200.000)strana 183 Колонизација Косова и Метохије у СФРЈ подразумева насељавање албанским емигрантима из Албаније. (1948-1956. godina - 40.000)strana 106

Пописи становништва у Краљевини СХС и Краљевини Југославији

Попис становништва 1921. године

Попис становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца одржан је 31. јануара 1921. године.

Укупно - 439.010Језички састав: арнаутски - 288.910 (68,81%) српски, хрватски и словеначки - 114.090 (25,99%)

Попис становништва 1931. године

Укупно - 552.064Језички састав: арнаутски - 331.549 (60,06%) српски, хрватски, словеначки - 180.170 (32,64%) мађарски - 426 немачки - 241 остали - 38.907 (7,05%)Верски састав: муслимани - 379.981 (68,83%) православци - 150.745 (27,31%) римокатолици - 20.568 (3,73%) евангелисти - 114 остали - 635

Колонизациони програми које је спроводила југословенска власт 1922-1929, и 1933-1938 доводи на Косово и Метохију 10.000 српских породица из Лике, Далмације, Херцеговине и Црне Горе, углавном на север Косова, око Косовог Поља и дуж реке Лаб.

Потписан је и споразум о емиграцији 200.000 Албанаца и Турака у Турску 1938. године. Како се Турска из овог споразума у почетним фазама из страха да неће моћи да удовољи свим захтевима за прихват и репатријацију, само је 4.000 муслимана напустило провинцију.

Власти Краљевине Југославије су процениле број Албанаца 1939. године на 125.000, што је веома потцењен број.

Други светски рат