2001. је била проста година. Догађаји
Јануар 1. јануар — Грчка је ушла у Еврозону - њено прво проширење, годину дана пре увођења физичког евра. 6. јануар — Конгрес САД прогласио је Џорџа В. Буша победником америчких председничких избора 2000. 9. јануар — Биљана Плавшић се добровољно предала Хашком трибуналу. 11. јануар — Стални савет ОЕБС-а одлучио је да оснује мисију те организације у Савезној Републици Југославији. Влада Бурундија и побуњенчка група Хути, једна од две етничке мањине, постигли су договор о повлачењу својих трупа из Демократске Републике Конго. 15. јануар — Основана је Википедија. 19. јануар — Амерички председник Бил Клинтон донео одлуку о укидању спољног зида санкција СР Југославији. 20. јануар — Џорџ В. Буш наслиједио је Била Клинтона на месту америчког предсједника и постао 43. председник. Глорија Макапагал-Аројо је преузела дужност председника Филипина од Џозефа Естраде. 22. јануар — СРЈ добила статус специјалног госта у Савету Европе, као знак подршке демократским променама у земљи по одласку са власти комуниста, у октобру 2000. године. 23. јануар — Инцидент самоспаљивања на Тјен Ан Мену. 24. јануар — За директора Лондонске берзе, старе 200 година, први пут је именована жена, бивша банкарка Клара Фурс. 25. јануар — Скупштина Србије изабрала нову Владу Србије на челу са Зораном Ђинђићем. 26. јануар — У земљотресу јачине 7,7 степени Рихтерове скале у западној Индији погинуло око 18.000 људи. 31. јануар — Након деветомесечног суђења шкотски суд осудио је на доживотну робију Либијца Абдел Басет ал Меграха (49) због подметања бомбе у авион Пан Ам-а, који се у децембру 1988. срушио изнад шкотског града Локербија и усмрти 270 људи. Његов саучесник Амин Халифа Фахим ослобођен је оптужби.
Фебруар 4. фебруар — Група хулигана убила је Драгана Максимовића, српског позоришног, филмског и ТВ глумца. 5. фебруар — У експлозији у московском метроу повређено је најмање 224 особа. 6. фебруар — Аријел Шарон је победио је на изборима за израелског премијера. 11. фебруар — Око 7.500 људи демонстрирало је у Немачкој против марша неонациста који је окупио око 250 присталица. 12. фебруар — Свемирска летелица НЕАР Шумејкер спустила се на површину астероида 433 Ерос и постала прва свемирска летјелица која је слетела на неки астероид. 13. фебруар — Земљотрес магнитуде 6,6 погодио је Салвадор убивши најмање 400 људи. 14. фебруар — Скупштина Србије укинула Закон о јавном информисању на основу којег је режим Слободана Милошевића вршио репресију над слободним и независним медијима у Србији. Од октобра 1998, када је Закон усвојен, до септембра 2000, медији кажњени с преко 30 милиона динара, а некима забрањен рад. 16. фебруар — Бомбашки напад на аутобус "Нишекспреса" код Подујева, погинуло 10 Срба и још 2 особе су подлегле повредама касније, осим тога повређене су још 43 особе (Напад на аутобус код Подујева).Данас се навршава 14 година од убиства Срба у аутобусу „Ниш експреса“ (НСПМ, 16. фебруар 2015) 18. фебруар — Агент америчког Федералног истражног бироа Роберт Хансен је ухапшен пошто је 22 године шпијунирао за совјетске и руске обавештајне службе. 23. фебруар — Председници СРЈ и БЈР Македоније Војислав Коштуница и Борис Трајковски у Скопљу потписали Споразум о разграничењу две земље. 24. фебруар — Ухапшен Раде Марковић, бивши шеф Ресора државне безбедности у Србији. 27. фебруар — Скупштина СРЈ укинула Указ о одузимању држављанства и имовине породици Карађорђевић из 1947.
Март 3. март — Хрватска национална скупштина у Мостару прогласила је „прелазну хрватску самоуправу” у БиХ. 5. март — Председници СР Југославије и Републике Српске, Војислав Коштуница и Мирко Шаровић, потписали су у Бањалуци Споразум о успостављању специјалних паралелних веза СРЈ и РС. 6. март — Током ходочашћа у Меку, у јурњави верника су погинула 34 муслиманска ходочасника. 7. март — Високи представник за Босну и Херцеговину Волфганг Петрич сменио је Анту Јелавића са места хрватског члана Председништва БиХ. 8. март — НАТО одобрио улазак југословенских војно-полицијских снага у први сектор Копнене зоне безбједности на административној граници Србије и Косова. Копнена зона безбедности успостављена на основу Кумановског споразума, који су у јуну 1999. потписали НАТО и Војска Југославије по завршетку ваздушних удара НАТО на Југославију. Југословенске снаге ушле у први сектор 14.3.2001. 12. март — У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле су два највећа кипа Буде у свету. 14. март — Започео је процес повратак Војске Југославије у Kопнену зону безбедности коју је напустила након Кумановског споразума, и то почевши од сектора Ц-исток. Операција Повратак траје до краја маја. 15. март — Сукоб наоружаних албанских екстремиста и македонских снага безбедности ескалирао када су се борбе први пут пренеле из раштрканих насеља дуж границе с Косовом у предграђе Тетова. 23. март — После петнаестогодишње мисије у свемиру, руска свемирска станица Мир, плански је уништена потапањем у Тихом океану. 23. март — Хашком трибуналу предат Миломир Стакић, бивши градоначелник Приједора. 24. март — Apple Inc. је објавио свој нови оперативни систем Mac OS X 10.0 28. март — Заступнички дом Хрватског сабора укинуо Жупанијски дом истог. 30. март — На београдском насељу Дедиње окупило се његово лично обезбеђење и неколико стотина присталица бившег председника СРЈ и Србије Слободана Милошевића, после вести да је добио позив да се јави у тужилаштво. Посланици СПС-а у републичком парламенту напустили заседање и придружили се демонстрантима.
Април 1. април — После преговора са српском Владом, Слободан Милошевић се предао истражним органима и одведен у београдски Централни затвор, где му је одређен притвор. 1. април — Амерички шпијунски авион сударио се с кинеским ловцем изнад Јужног кинеског мора, после чега је летелица САД принудно слетела у кинеску војну базу Хајнан. 2. април — На иницијативу председника СРЈ Војислава Kоштунице, формирана Kомисија за истину и помирење. 9 - 10. април — Земунски клан отео Мирослава Мишковића, власника Делта холдинга - пуштен након исплате седам милиона марака. 17. април — Израелске снаге напале су са копна, из ваздуха и са мора палестинске територије у појасу Газе, након њиховог минобацачког напада на израелско насеље Сдерот. 28. април — Бизнисмен из САД, Денис Тито, први човек који је платио лет у свемир (20 милиона долара), отпутовао је, с руском посадом, на Међународну свемирску станицу.
Мај
1. маj — У Битољу спалаљено су и каменовано око 40 кућа, фирми и продавница чији су власници Албанци у знак одмазде због погибије осам припадника македонских снага безбедности у нападу албанских терориста код тетовског села Војце. 7. маj — Нереди у Бањалуци 2001.
8. мај — СР Југославија враћена у пуноправно чланство у Светској банци. 9. мај — Председнику СРЈ Војиславу Коштуници у Њујорку уручена награда Института Исток-Запад за светског државника године. 13. мај — Силвио Берлускони побеђује на парламентарним изборима те по други пут постаје премијер Италије (до 2006). 15. мај — Први у низу чланака у таблоиду Национал о "Дуванској мафији" (оптужен Станко Суботић Цане). 15. мај — Деблокада Ораовице: здружене снаге безбедности ушле у село Ораовицу код Прешева (ван зоне безбедности), која је била под контролом УЧПМБ, погинуло 14 герилаца. 17. мај — Свих 30 путника, укључујући и иранског министра саобраћаја Рахмана Дадмана и заменике министара из његове делегације погинуло је када се на северу Ирана срушио руски авион Јак-40. 18. мај — Друга Интифада: исламски бомбаш самоубица убио шест људи у тржном центру Хашарон у Нетањи. Израелци узвраћају ратним авионима по палестинским циљевима, први пут од 1967, убијено је 12 Палестинаца. 20. мај — Кончуљски споразум: Основну изјаву УЧПМБ о оружаном сукобу у Прешевској долини, потписала је Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца (УЧПМБ), а Изјаву о условној амнестији за припаднике УЧПМБ, Република Србија у оквиру СРЈ. То је први споразум који се односи на Прешево, Медвеђу и Бујановац. Кончуљски споразум је колоквијални назив за две изјаве, којима се УЧПМБ обавезала на разоружање и демобилизацију, а Југословенска војска се вратила у Сектор Б зоне безбедности (ГСЗ) до 31. маја. 22. мај — Влада Србије донела је Уредбу „о скидању ознаке поверљивости са свих досијеа СДБ-а који су вођени о грађанима Републике Србије у Служби државне безбедности“. 24. мај — Катастрофа у свадбеној дворани "Версај" у Израелу, 23 мртвих и 380 повређених гостију када је попустио под. 25. мај — Операција "Повратак": Војска Југославије и МУП Србије улазе у последњи део Kопнене зоне безбедности према Kосову. У размени ватре погинуо Ридван Ћазими - Kомандант Леши. 25. мај — У Бечу парафиран Споразум о подели имовине бивше СФРЈ. 28. мај — У Бујановцу, Прешеву и околним селима патролира мултиетничка полиција. 31. мај — Завршена је Операција Повратак: ВЈ је ушла у зону Б-центар Копнене зоне безбедности према Косову, укључујући центар гериле у Добросину.
Јун 1. јун — Непалски престолонаследник Дипендра убио је у палати у Катмандуу своје родитеље, краља Бирендру и краљицу Ајсварају и још шест чланова породице, а потом је извршио самоубиство.
1. јун — Хамасов самоубица убио 21 особу у телавивској дискотеци Долфинариум, углавном тинејџерки пореклом из бившег СССР.. 5. јун — Тропска олуја Алисон бацила 1.000 мм кише на Хјустон. 7. јун — Британски премијер Тони Блер на челу Лабуристичке странке глатко осваја други мандат на парламентарним изборима, са 412 мандата (једини лабуристички премијер који ће одслужити два узастопна пуна мандата). 7. јун — Ирски референдум је са 53,9% одбацио ратификацију Уговора из Нице (на крају ипак одобрено у октобру 2002). 7. јун — Бивши аргентински председник Карлос Менем је ухапшен поводом оптужби за продају оружја Хрватској и Еквадору 1991. одн. 1996. 7. јун — САД: Закон о економском расту и пореској олакшици (ЕГТРРА) је први од Бушових резова пореза. 8. јун — Генерали Анте Готовина и Рахим Адеми оптужени пред Хашким трибуналом за злочине над Србима. 11. јун — У Јагодини убијен новинар Милан Пантић, дописник „Вечерњих новости” из тог града. Потпредседник Владе Србије, Вук Обрадовић, разрешен дужности због оптужби да је сексуално узнемиравао колегинице из своје странке. 12. јун — Република Србија је отпочела исплату старе девизне штедње из 1993. године оштеђеним грађанима којима је иста тада била обустављена. 12. јун — Премијер Србије Зоран Ђинђић у посети Сарајеву. 12. — 25. јун — Арачиновска криза: албански побуњеници су заузели село Арачиново надомак Скопља. 13. јун — Основан Атлантски савет Србије. 15. јун — Милорад Луковић (Легија) и Бранко Вељковић ухапшени након инцидента у клубу "Бојан Ступица", на прослави Цециног рођендана. 15. јун — Основана Шангајска организација за сарадњу. 16. јун — Руски председник Владимир Путин стигао у дводневну посету СРЈ. 20. јун — У Србији усвојен закон о екстрапрофиту и екстра имовини. 22. јун — Немачка почела исплату ратне одштете лицима које је нацистичка власт током Другог светског рата држала на принудном раду. 24. јун — У Будимпешти завршен Европски шампионат у ватерполу: Југославија 1, Хрватска 4; МВП: Владимир Вујасиновић. 25. јун — Македонска страна прекида четвородневну офанзиву у Арачинову, јер је са НАТО договорено евакуирање гериле. Македонска војска сутрадан улази у село, али незадовољни Македонци упадају у зграду Собрања. 25. јун — Горан Иванишевић победио на Вимблдону, велики дочек у Сплиту. 26. јун — Представници седам земаља Балкана (СРЈ, БиХ, Албаније, Бугарске, Хрватске, Македоније и Румуније) потписали су, у оквиру Пакта за стабилност југоисточне Европе, Меморандум о разумевању о слободној трговини. БиХ, СРЈ и Хрватска потписале су споразум којим се обавезују да реше проблем 1,2 милиона избеглих и расељених лица током ратова у бившој СФРЈ (1991-95). 28. јун — Слободан Милошевић изручен по оптужници и на захтев Хашког трибунала.