1992. је била преступна година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Службено формирана Руска Федерација. 2. јануар — Председници СР Србије и СР Хрватске, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, прихватили су Споразум о плану мировних операција у Југославији, Венсов план, којим је предивиђена демилитаризација зона у СР Хрватској захваћених ратом, повлачење Југословенске народне армије из тих области и стављање тих зона под заштиту УН. 6. јануар — Вељко Kадијевић Савезни министар одбране војске СРЈ даје оставку. 6. јануар — у улици Омладинских бригада, на Новом Београду, убијен Остоја Јелић, службеник СУП-а. Он је савладао лопове који су обијали кола, међу којима је био Жарко Палежевић који му је отео службени пиштољ и њиме га убио. 7. јануар — Авион Југословенске народне армије оборио је код Новог Марофа у Хрватској хеликоптер с посматрачима Европске заједнице, при чему је погинуло свих пет људи у хеликоптеру. 9. јануар — Проглашена Република Српска. 13. јануар — Ватикан признао Хрватску као самосталну и суверену државу. 15. јануар — Словенија и Хрватска добијају признање од стране Европске уније. 23. јануар — У кафићу у Земуну убијен Жељко Парађина, пуковник ЈНА и пилот РВ и ПВО. Убиство су извршили Миле Бакић и Милорад Мачешић, али никада нису приведени правди. 26. јануар — Терористички напад на Сомбор и Апатин Хрватски терористи, диверзантске групе под називом "Сомборска скупина" непримећено су ушли на територију Србије са циљем да минирају Батински мост и почине злочине над цивилним становништвом. Aкција је започела 26. јануара 1992. а завршена је 7. фебруара 1992. неуспехом терориста будући да су припадници ЈНА успели да неутралишу терористичку групу. 30. јануар — Аргентина отворила досијеа нациста који су после Другог светског рата побегли у Јужну Америку.
Фебруар 1. фебруар — Председници САД и Русије, Џорџ Буш и Борис Јељцин, потписали су у Кемп Дејвиду, декларацију о престанку непријатељстава две земље, чиме је формално завршен Хладни рат. 3. фебруар — у кафићу „Бакарди”, на Бањици, приликом легитимисања гостију убијен Бранислав Перовић, инспектор београдске полиције. Убиство су извршили Зоран Ускоковић Сколе, Дејан Зораја и Дејан Јакшић. 4. фебруар — Венецуелански официр Уго Чавез је извршио неуспешан државни удар против владе председника Карлоса Андреса Переза. 7. фебруар — Представници 12 земаља Европске заједнице су потписали Мастрихтски споразум, који је довео до стварања Европске уније. 8. фебруар — Отворене XVI Зимске олимпијске игре у француском граду Албертвилу 21. фебруар — Савет безбедности Уједињених нација донео резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у Југославију са мандатом од 12 месеци. 29. фебруар — Током дводневног референдума, више од 60% грађана изјаснило се за независност Босне и Херцеговине. 29. фебруар — у дворишту Основне школе „Иван Гундулић”, на Новом Београду, у договореној тучи из ватреног оружја убијен Никола Медић (1976—1992). Убиство је починио осамнаестогодишњи Дејан Стакић.
Март 1. март — У Сарајеву испред српске православне цркве је убијен Никола Гардовић. 1. март — У Црној Гори се на референдуму 95% грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом − Савезну Републику Југославију. 6. март — "Микеланђело", један од најопаснијих компјутерских вируса, напао је хиљаде компјутера широм свијета. "Патриотска лига" и ХОС су напале штаб ЈНА Друге Војне области у Сарајеву. Штаб је поново нападнут 23. марта. 17. март — На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда. Експлозија аутомобила-бомбе разнела је зграду израелске амабасаде у Буенос Ајресу. Погинуло је 29 људи, а рањено 252. На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда. 18. март — Представници све три зараћене стране у рату у Босни и Херцеговини потписали споразум којим прихватају Карингтон-Кутиљеров план. 22. март — На другим вишепартијским изборима у Албанији убедљиво је победила Демократска партија, чиме је окончана владавина комуниста и њихових наследника. 26. март — Трупе Републике Хрватске прешле су реку Саву у северној Босни на подручју града Брода и убили су 21 српског цивила у селу Сијековац. 27. март — Последње јединице бивше Југословенске народне армије напустиле су Бившу Југословенску Републику Македонију. 28. март — Након састанка са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом у Сарајеву, Алија Изетбеговић је повукао свој потпис са споразума о прихватању Карингтон-Кутиљеровог плана.
Април 1. април — Српске снаге заузимају Бијељину. 1. април — Формиран је логор Батковић. 3. април — Српске одбрамбене снаге преузмају контролу над Бања Луком. Пред касарном "Мостарски батаљон" експлодирао камион цистерна напуњена експлозивом, што се матра почетакома рата у Мостару. Предсједништво Републике БиХ дало сагласност Алији Изетбеговићу за мобилизацију територијалне одбране БиХ у свим општинама које то желе. Чланови српског председништва Биљана Плавшић и Никола Кољевић успротивили су се мобилизацији, али муслимански и хрватски чланови Председништва, који су чинили већину, ипак су усвојили ову одлуку. Припадници ХВО и ХОС упадају у српска села у Купресу и убијају српске цивиле које су затекли, или их одводе у логоре: Лора, Љубушки, Задар 4. април — "Зелене беретке", под вођством заповједника СДА, покушале је пуч. Заузели су све владине канцеларије и виталне објекте, Министарство унутрашњих послова и Секретаријат за Народну одбрану, Републички штаб Територијалне одбране, као и полицијске станице у општини Стари град, Центар и Ново Сарајево. У полицијској станици Ново Сарајево "Зелене беретке" убиле су полицајца Перу Петровића, српске националности. 5. април — На грађане Сарајева, који су у жељи да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући формирање владе националног спаса, отворена је ватра из хотела Холидеј Ин. Две дјевојчице Суада Дилберовић и Олга Сушић, су том приликом убијене. 6. април — У размени ватре испред хотела Холидеј ин у Сарајеву убијено је пет особа. Према неким изворима, осам особа је погинуло, а око 50 је рањено. 6. април — На паркингу у улици Индире Ганди, на Вождовцу, убијен Бранислав Караџић, директор „Младост-туриста”. Убио га је Војислав Божиловић, вођа четворочлане банде. 7. април — Дан пошто је Европска заједница признала независност Републике Босне и Херцеговине, Срби у Бањој Луци прогласили независност Српске Републике Босне и Херцеговине. 7. април — САД признале Босну и Херцеговину као независну државу. 10. април — Српске снаге заузимају Купрес. 15. април — Рат у Босни и Херцеговини: Муслимани предвођени Алијом Изетбеговићем основали су Армија Републике Босне и Херцеговине. Уједињене нације увеле санкције против Либије због њене умешаности у подметање бомбе у авион компаније “Пан Америкен”, који је експлодирао изнад Локберија у Шкотској 1988. и бомбардовања француског авиона изнад Нигера 1989. Јединице ЈНА, односно ушле су у Вишеград. 16. април — Кошаркаши Партизана савладали су Хувентуд у финалу Купа европских шампиона са 71:70. Рспублика Српска је прогласила стање непосредне ратне опасности. 22. април — У серији експлозија у канализационом систему у мексичком граду Гвадалахара погинуло око 200 људи. 23. април — Српске банке обуставиле исплату штедних улога грађанима који су поседовали девизна средства на њиховим рачунима. Незадовољни грађани протестовали су испред пословница банака у Београду, захтевајући исплату својих улога. "Зелене беретке" су напале Илиџу, предграђе Сарајева и заробиле локалну болницу, убиле 10 особа. "Патриотска лига" Керима Лучаревића заробила је осам војника ЈНА, када им се возило покварило у мисији снабдевања у сарајевској општини Добриња. Службеник муслиманске Полиције Херенда их је упуцао испред Дома полиције. 27. април — У Београду проглашена Савезна Република Југославија, као и први Устав СР Југославије, у чијем су саставу републике Србија и Црна Гора. Председништво СРЈ је одлучило да повуче трупе ЈНА из Босне и Херцеговине. Изузетак је направљен за службенике и мушкарце рођене у Босни и Херцеговини. 29. април — Јединице Територијалне одбране и полиције Босне и Херцеговине блокирале су касарне Југословенске народне армије у Сарајеву. "Зелене беретке" су убиле два ненаоружана војника ЈНА у кафићу поред зграде Команде Друге војне области ЈНА у Сарајеву. Почињу нереди у Лос Анђелесу, иначе серија нереда и грађанских немира, који су се догодили у Лос Анђелесу и који трају до 4. маја исте године. 30. април — Српске снаге, без испаљеног метка, преузимају власт у Приједору.
Мај 1. мај — ЈНА и Председништво РБиХ закључили су споразум о прекиду ватре 2. и 3. маја, а све трупе ЈНА стациониране у Сарајеву зребало је да крену у ово време. 3. мај — Армија БиХ у Сарајеву напале колону возила ЈНА у Добровољачкој улици која се повлачила према касарни у Лукавици. Територијалне одбране Високо извршиле су напад на српска села Годуша, Чекрчићи, Љубнићи и град Илијаш. Истог дана су почели са хапшењем Срба које су одводили у касарну „Ахмет Фетахагић“ у Високом која ће касније постати логор за Србе. "Зелене беретке" и војници Територијалне одбране БиХ убили су 32 официра, војника и цивила ЈНА. 4. мај — Око 40 Срба затворено је у касарни "Мајевица" у Високом, која је убрзо претворена у један од логора за Србе. 6. мај — Муслиманске јединице Насера Орића упале су у сребреничко српско село Гниона и братуначко село Бљечева, где је убијено петоро Срба. 9. мај — Срби почели исељавање из Сребренице, након убиства народног посланика у републичкој Скупштини БиХ и судије Горана Зекића, кога су сребренички муслимани убили из засједе на прилазу Сребреници, 8. маја увече. Претходног дана, такође у засједи, у муслиманском селу Осмаче, на путу Сребреница-Скелани, убијено је седморо Срба. 11. мај — Због умешаности југословенске војске у сукобе у Босни, министри иностраних послова Европске заједнице донели одлуку да повуку амбасадоре из Београда и тражили суспендовање чланства Југославије у ОЕБС-у. 12. мај — Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на заседању у Бањалуци донела одлуку о формирању Војске Републике Српске и оснивању новинске агенције СРНА. 12. мај — Муслиманске снаге у БиХ формирале су концентрациони логор “Силос”-Тарчин за Србе. 15. мај — Током повлачења Југословенске народне армије из БиХ, у Тузли је нападнут војни конвој и убијено најмање 59 војника, а 44 их је рањено. 16. мај — Муслиманске паравојне трупе напали су село Пофалићи и при томе извршили бројне злочине на цивилном становништву. 63 убијена и нестала српска цивила. Приликом повлачења ЈНА је дигла у ваздух са активирањем минско-експлозивних средстава и уништила са тим бихаћки аеродром Жељаву. 17. мај — Спаљен Оријентални институт у Сарајеву. Након гранатирања запаљивом муницијом неповратно изгубљена рукописна збирка са 5.263 кодекса и архив са преко 200.000 докумената. 23. мај — Сицилијанска мафија је извршила атентат на судију Ђованија Фалконеа, усмртивши том приликом и његову супругу, као и три телохранитеља. 24. мај — Kосовски Албанци одржали прве паралелне опште изборе. Власти у Србији изборе прогласиле нелегалним, али их нису ометале. 25. — 27. мај — Злочин у Брадини 1992. организовано етничко чишћење Срба у месту Брадина код Коњица (БиХ). Том приликом је 3.000 припадника муслиманских и хрватских снага напало Брадину. Убијено је више десетина Срба, а више стотина Срба је одведено у логоре. 30. мај — Савет безбедности УН усвојио резолуцију 757 којом су СР Југославији, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције. 31. мај — Одржани први избори за Скупштину СР Југославије. мај — Дретељ '92: Хрватске оружане снаге (ХОС) су у Дретељу формирале логор за цивиле Србе из Мостара и околних места. Од почетка маја до 18. августа 1992. године, кроз логор је прошло најмање 224 Срба. Јун