Павле Холодков (Рјазањ, 28. јун 1888 — Београд, 15. мај 1967) био је руски оперски певач.
Биографија Рођен је у скромној породици трговца-занатлије. Холодков је већ од својих родитеља наследио љубав и дар за уметност. Отац му је имао одличан баритон и важио је као добар певач-дилетант народних песама. Пошто је завршио гимназију и положио матуру, родитељи су желели да њихов син ступи на Универзитет. Али судбина је желела другачије. Холодков је отишао у Петроград и ступио у Конзерваторијум. У њему је остао само три месеца. Затим је почео да ради приватно код професора баритонисте Тартакова и најзад се уписао у Московску високу школу „Филхармонија“, коју је завршио 1913. године. Исте године је учествовао на конкурсу за улазак у Московско народно позориште. Победио је девет конкурената и добио ангажман. Године 1914. је гостовао у „Аиди" у Опери Зимин, после чега је постао њен члан. Године 1919. је био члан Народног позоришта у Одеси. После рата и револуције, стигао је преко Истанбула у Београд. Дана 1. фебруара 1921. постао је члан Београдске опере која се управо формирала. Током двадесет година, он је стално и предано радио у њој, створивши за то време око шездесет рола. Између великог броја његових креација, треба издвојити нарочито партије певане у операма Аида, Травијата, Риголето, Отело, Бал под маскама, Тоска, Пајаци, Девојка са Запада, Самсон и Далила, Кармен, Фиделио, Лоенгрин, Евгеније Оњегин, Царска невеста, Борис Годунов, Хованшчина, Пикова дама, Кнез Игор, Салома, Мртве очи, У долини и др.
О уметничким квалитетима Холодкова написао је, приликом прославе двадесетпетогодишњице његовог уметничког рада, Миленко Живковић: „Овај глас великог обима и племените боје има урођену топлину и мекоту, а његова динамична експанзија располаже необично великим могућностима. У сценској припреми његове вокалне особине излучују читаво богатство изражајних елемената. Широке и необично моделиране кантилене имају подједнаку сугестивност, као и драмски усклици пуни експлозивне енергије. И све је то увек оживотворено целисходиим психолошким зрачењем. У томе, као и у силно афектуозној драмској игри Холодкова лежи тајна његовог огромног успеха, која га је са правим делириумом пре неких осамнаест година умела 15—20 пута изазивати пред завесу“.
Референце
Литература
Српска Сцена бр. 9, 1942. године
Категорија:Рођени 1888. Категорија:Умрли 1967. Категорија:Оперски певачи Категорија:Руски музичари Категорија:Руси у Србији Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду