Јулијан из Паноније (владао од 284. до 285. године), назван такође Јулијан Транспадански или Јулијан Тиранин, био је један од многобројних узурпатора током велике кризе III века у које је упало Римско царство.
Није сасвим јасно како се овај узурпатор звао. Ипак, извесно је да је подигао устанак у доба цара Карина, 283-285. године.
Подаци из наративних извора
Подаци у наративним изворима о Јулијану су противречни. Прво Аурелије Виктор у Књизи о царевима (-{Liber de Caesaribus}-) пише да је Јулијан био -{corrector Venetiae (et Histriae}-) и да је подигао устанак одмах после смрти Кара. Затим је контролисао Панонију да би 285. године био убијен у Илирику.
Псеудо Аурелије Виктор у Сажецима о царевима -{Epitome de Caesaribus}- као и Зосим у Новој историји тврде да је Јулијан био преторијански префект и да је подигао побуну у Италији након смрти Нумеријана (јесен 284. године) и да је касније убијен. Псеудо Аурелије Виктор додаје да је био поражен код Вероне.
Новац
Антонини Јулијана познати су у неколико верзије. Новац је кован у Сисцији. На реверсу овог новца виде се персонификације обеју панонских провинција са легендом: -{PANNONIAE AVG(usti}-) (цар Паноније).
Име и титулатура
Наративни извори називају Јулијана именом "-{Sabinus Julianus}-", док се на новцима користи име"-{Marcus Aurelius Julianus}-". Могуће је ове, на први поглед различите податке, помирити следећим решењем:
-{IMP(erator) C(aesar) M(arcus) AVR(elius}-) -{[SABINVS]}- -{IVLIANVS P(ius) F(elix) AVG(ustus}-).
Место Јулијана узурпатора у историји
Када је Карин (283-285) у јесен 284. сазнао да је Нумеријан умро, напустио је Сисцију и кренуо је у правцу Рима. То је Јулијан искористио и умарширао је из Венеције и Хистрије у Панонију и утврдио се у Сисцији. Затим је Карин покушао са њиме да се обрачуна. До сукоба је дошло, било у Верони, или негде другде у Панонији.
Литература
-{Carson, R. A. G.: Principal coins of the Romans, London}- 1978 -{ff., Bd. II}- (1980): -{The principate}-. 31 -{BC-AD}- 296. -{Delbrueck, Richard: Die Münzbildnisse von Maximinus bis Carinus (Das römische Herrscherbild III}-.2), -{Berlin}- 1940. -{Fleck, Thorsten: Julianus I. von Pannonien. Überlegungen zu Chronologie und Münzprägung, in: Geldgeschichtliche Nachrichten}- 212 (-{März}-) 2003, S. 61-64. -{Groag, E. / Stein, A. / Petersen, L. (Hgg.): Prosopographia imperii Romani Saec. I. II. III., Berlin / Leipzig}- 1933 -{ff., Bd. I}- (1933) -{A-B}-. -{Jones, A. H. M. / Martindale, J. R. / Morris, J.: The Prosopography of the Later Roman Empire, Cambridge}- 1971 -{ff., Bd. I}- (1971) -{A.D}-. 260-395. -{Maj, B. M. Felletti: Iconografia romana imperiale II. Da Severo Alessandro a M. Aurelio Carino}- (222-285 -{d. C.), Rom}-а 1958. -{Mattingly, H. / Sydenham E. A. (auch Hgg.): The Roman Imperial Coinage. London}- 1925 -{ff., Bd. V}-/2 (1933 / R 1998): -{Probus-Amandus}-. -{Pegan, Efrem: Imperator Marcus Aurelius Julianus, in: Numizmaticke Vijesti}- 15 (1968), S. 45-52. -{Robertson, A. S.: Roman imperial coins in the Hunter Coin Cabinet. London / Glasgow / New York}- 1962 -{ff., Bd. IV}- (1978): -{Valerian I to Allectus}-.
Категорија:Римски узурпатори Категорија:Криза III века