Сињ је град у Хрватској, у северозападном делу Сињског поља, у Сплитско-далматинској жупанији.
Географија Сињ је главно насеље Цетинске крајине. Развио се на раскрсници путева који воде кроз Загору, односно повезују Сплит са западном Босном. Има континенталну климу, а лежи на сјеверозападноме рубу Сињског поља, у долини ријеке Цетине, 35 -{km}- удаљен од мора. Познат је по Сињској Алки.
Историја Праисторијски налази потичу из доба неолита.
Турци су јула 1513. године заузели Сињ. Године 1685. млетачки војвода Корнар је са војском напао град Сињ, који су држали Турци. Јован Синобад му је притекао у помоћ са својим крајишницима, па Сињ био освојен."Срђ", Дубровник 15. октобар 1907.
У знак сећања на последњи турски напад на утврђени град Сињ 1715. године, приређује се сваке године у августу месецу јуначко надметање коњаника тзв. манифестација Сињска алка.
Дана 25. новембра 1918. године српска војска је ушла у Сињ."Службени војни лист", Београд 23. новембар 1934. У граду је затим био стациониран 7. артиљеријски пук у касарни "Краљевића Томислава" (1934). Године 1922. у месту је троразредна државна реална гимназија.
Срби у месту У Сињу је до 1929. године подигнута српска православна црква."Време", Београд 11. јул 1929. Започета је 1928. године на земљишту поклоњеном од сињске општине и са дрвеном грађом добијеном од Генералне Дирекције шума. Уследила је акција скупљања прилога да се богомоља доврши и уреди. Највише је помогао Одбор "Књегиње Љубице" из Београда са 40.000 динара. Тај одбор жена је успео у намери да се ту пренесе иконостас срушене београдске цркве. Православна црква у београдској улици краљице Марије уништена је током аустроугарског бомбардовања Београда. Поменуто Друштво дало је и друге иконе, богослужбене предмете и једно звоно. Друго црквено звоно даровао сињски гарнизон. Дрвене резбарене свећњаке израдио је од ораховине и поклонио самоуки уметник сељак С. Домазет из села Залова. Радио је и на резби иконостаса. Црква је освећена 20. новембра 1932. године. Посвећена је Св. Апостолима Петру и Павлу. Најзаслужнији за реализацију градње био је прота Петар Стојисављевић. Храм је подигнут као споменик почившем Онисиму Поповићу земљораднику из Книна, који је на почетку Првог светског рата стрељан као велеиздајник, пресудом аустријског Војног суда."Правда, Београд 13. новембар 1932.
Становништво На попису становништва 2011. године, град Сињ је имао 24.826 становника, од чега у самом Сињу 11.478.
Град Сињ
Број становника по пописима— Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001. 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011.2021. 7.600 8.256 9.025 10.089 11.543 13.205 13.770 14.829 15.526 16.864 18.687 20.598 23.849 25.985 25.373 24.826 23.452
Напомена: Настао из старе општине Сињ. У 1869. део података садржан је у општини Хрваце.
Сињ (насељено место)
Број становника по пописима 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011.2021. 2.058 2.243 2.649 2.831 3.224 3.608 3.633 3.720 3.683 4.444 5.487 6.931 9.177 11.378 11.468 11.478 10.771
Напомена: У 1981. повећано за насеље Подварош које је престало да постоји и за које садржи податке од 1857. до 1971. У 1991. повећано за део подручја насеља Брназе и Главице, где је и садржан део података од 1857. до 1981. У 1869, 1921. и 1931. део података садржан у насељу Брназе.
Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Сињ је имало 11.378 становника, следећег националног састава:
Знамените личности Грше Тадија Анушић Мико Трипало Младен Делић Синиша Павић Динко Шимуновић Мирко Буловић Срђан Мркушић Боре Ли
Међународна сарадња Сансеполкро, Италија (од 1981) Монтемарчано, Италија
Референце
Литература
Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Спољашње везе Службена страница града Сиња Сињска Алка Сињ (виртуелни) Туристичка заједница града Сиња
Категорија:Градови у Хрватској Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Сплитско-далматинској жупанији Категорија:Насеља у Хрватској