Хесиод ( [Ēsíodos]) био је један од најстаријих грчких песника, за кога се сматра да је живео негде између 750. и 650. п. н. е., отприлике кад и Хомер или нешто после њега. Он је први писац у историји европске књижевности који се у свом делу представља као појединац и о себи даје аутобиографске податке, први који се јасно издваја као појединац, а не тек као полулегендарни изданак традиције усмене књижевности. Антички аутори приписивали су му, заједно са Хомером, обликовање грчких митских прича и религијских обичаја. Данас истраживачи сматрају Хесиода важним извором информација о најстаријој грчкој митологији, земљорадњи, привреди и астрономији.Murray N. Rothbard, Economic Thought Before Adam Smith: Austrian Perspective on the History of Economic Thought, Vol. 1, Cheltenham, UK, Edward Elgar Publishing, 1995, стр. 8; Barry J. Gordan, Economic analysis before Adam Smith: Hesiod to Lessius, 1975, стр 3; George P. Brockway, , 4th ed., 2001,
Хипотетичка биографија
Уобичајени епски наратив, какав је Хомеров, не допушта песницима да пишу о себи, но дела сачувана под Хесиодовим именом представљају дидактичке песме и песник у њима износи неке детаље о властитом животу. У епу Послови и дани Хесиод наводи да му је отац због тешког сиромаштва напустио бављење поморском трговином и „у црном броду” се преселио из еолске Киме у Малој Азији у бедно беотско село Аскру подно Хеликона, „које је зими страшно, лети мучно, никад угодно”.Хесиод, Послови и дани, 630‒640. У Аскри се Хесиод највероватније и родио. Зашто се његов отац преселио из Азије у мање плодну и пренасељену Грчку, остаје у песми неразјашњено, премда се може приметити да је до тог пресељења дошло вероватно око 750. п. н. е. или не много касније, дакле у време кад су се и други људи из Киме придруживали Еубејцима, чије острво није далеко од Хеликона, у оснивању колоније Куме у италској покрајини Кампанији. Хесиодов отац прихватио се пољопривреде, како се закључује по врсти наследства око којега су се по очевој смрти сукобили Хесиод и његов брат, Перзес, који је подмитио обласне господаре („краљеве дарождере”) и докопао се већег дела очевог наследства, али га је брзо спискао и опет бацио око на Хесиодову имовину.Хесиод, Послови и дани, 35, 396.
Из Послова и дана види се да се ту није радило тек о малом породичном имању: земљопоседник не ради сам, него за накнаду може упослити и пријатеља,Хесиод, Послови и дани, 370. као и робове (грч. δμῶας),Хесиод, Послови и дани, 502, 573, 597, 608, 766. има на располагању слободног радника у пуној снази, старог 40 година, да иде за плугом, као и роба у дечачком добу да изврће семе,Хесиод, Послови и дани, 441‒446, уп. 469‒471. а у кући има једну робињу.Хесиод, Послови и дани, 405‒406, 602. Од животиња за вучу поседује волове и мазге.Хесиод, Послови и дани, 405, 607. С друге стране, не може себи приуштити да само надгледа рад других, него се и сам мора прихватити посла.Хесиод, Послови и дани, 458‒461. Хесиод се често жали на беду и сиромаштво у Аскри,Хесиод, Послови и дани, 638, уп. 376 и даље но живот у том селу није могао бити баш сасвим неугодан.
За разлику од свог оца, Хесиод се клонио путовања морем, али је једном приликом ипак препловио узани морски теснац између грчког копна и Еубеје како би учествовао у неким погребним свечаностима, на којима је том приликом у песничком надметању освојио троножац. На другом месту описује како су га на обронку планине Хеликона среле Музе и поклониле му скиптар од ловоровог дрвета, симбол песничке инспирације.Хесиод, Теогонија, 22–35. На темељу те нестварне приче антички и модерни истраживачи закључивали су да Хесиод није био професионални певач (рапсод), јер би му иначе Музе подариле лиру или китару.В. нпр. Паусанија, Опис Хеладе, IX, 30, 3, где се овако описује један Хесиодов кип: „Ту седи и Хесиод са китаром на коленима, што уопште није својствено Хесиоду да држи, јер је из његових стихова јасно да је певао држећи штап ловора”.
мини|десно|Планина Хеликон данас
Неки истраживачи сматрају да Хесиодов брат Перзес није био стварна особа и да представља књижевну фикцију, темељ на коме Хесиод у Пословима и данима развија тему о правичности, но постоје и уверљиви аргументи против ове тезе.Hugh G. Evelyn-White, Hesiod, The Homeric Hymns and Homerica, Harvard University Press, Cambridge, 1964, Vol. 57 у Loeb Classical Library, стр. xiv. На пример, сасвим је уобичајено да дела која се баве етичким питањима буду смештена у један фиктивни контекст, који служи као средство којим се задобија пажња публике,, наводи пример једног сумерског текста датог у облику опомене коју отац упућује свом заблуделом сину. Како се види и из митова које обрађује у Теогонији, оријентални утицаји свакако нису били страни Хесиоду. но тешко је видети како је Хесиод могао оваквим својим песмама забављати савременике који су знали да је полазна тачка у њима била фикција. С друге стране, Грегори Нађ (Gregory Nagy) и Перзеса („уништитељ”: грч. πέρθω / perthō) и Хесиода („који одашиље глас”; грч. ἵημι / hiēmi + αὐδή / audē) сматра фиктивним именима измишљеним за потребе песме.
Хесиод је своје песме највероватније сам записивао или их је говорио некоме у перо, јер би иначе, да их је потомству пренео само усмено, како су то чинили рапсоди, усмена предаја од једнога рапсода до другога замаглила јасну особеност песникову која и даље тако јасно избија из његових песама. Паусанија приповеда о томе како су му Беоћани показали једну „оловну плочу која је доста оштећена временом, на којој су написани Послови”.Паусанија, Опис Хеладе, IX, 31, 4. Као разлог за записивање песама у време доминације усмене књижевности наводи се то што је једна дубоко лична поема, каква су Послови и дани, која нема линијски епски наратив који би рапсоду помогао у памћењу и рецитовању, имала више шансе да буде сачувана за будуће генерације ако се запише, по могућности још за песникова живота.
Веома рано развиле су се две различите теорије о томе где се налази Хесиодов гроб. Према једној, која је свакако постојала већ у Тукидидово доба, а бележе је Плутарх, Суда и Јован Цецес, пророчиште у Делфима прорекло је Хесиоду да ће умрети у Немеји, па је он побегао у Локриду, али је тамо усмрћен у храму Зевса Немејског, па је тамо и покопан. То предање прати познату конвенцију, према којој се покаже да је пророчиште напослетку увек у праву. Према другом предању, које је прво забележено у једном епиграму Херсије из Орхомена, састављеном у 7. веку п. н. е., око једног века након Хесиодове смрти, Хесиод је покопан у беотском граду Орхомену. Према Аристотеловом Уставу орхоменском, кад су Теспљани похарали Аскру, становници овог села побегли су у Орхомен, где су, према савету пророчишта, прикупили Хесиодов пепео и положили га на почасно место на агори, уз гроб Миније, свог митског оснивача.
Хронологија
Древни Грци су крајем 5. и почетком 4. века п. н. е. својим најстаријим песницима сматрали Орфеја, Мусеја, Хесиода и Хомера, и то тим хронолошким редом. Потом се међу грчким ауторима уврежило мишљење да је Хомер заправо био старији од Хесиода. Поклоници Орфеја и Мусеја вероватно су били заслужни за то што је тој двојици била дата предност, а може се претпоставити да су настављачи Хомеровог дела, Хомериди, утицали на то да се у каснијем периоду тај песник хронолошки стави испред Хесиода.В. нпр. Паусанија, Опис Хеладе, IX, 30, 3, где аутор каже: „О времену живота Хесиода и Хомера није ми било пријатно да пишем, иако сам га најмарљивије изучавао, знајући за склоност према препирци нарочито оних који се у моје време баве епским песништвом”. Први антички писци за које се зна да су Хомера сматрали старијим од Хесиода били су Ксенофан и Хераклид Понтски, мада је Аристарх са Самотраке први о томе аргументовано расправљао. Ефор је мислио да је Хомер био млађи рођак Хесиодов, Херодот (5. век п. н. е.) очито их је сматрао готово савременицима,Херодот, Историја, II, 53, 2: „Мислим, наиме, да су Хесиод и Хомер били од мене старији највише четири стотине година и никако више; ови су Хеленима први створили приче о постанку богова, дали им имена и објаснили божанске почасти и вештине и, најзад, описали њихове ликове”. а софист Алкидамант (4. век п. н. е.) довео их је у директан контакт у једном измишљеном песничком надметању, чији је резултат спис Надметање Хомера и Хесиода, који нам се сачувао у каснијој редакцији. Већина истраживача данас се слаже да је Хомер био старији од Хесиода, но ваљани се аргументи могу изнети и за супротан став. Хесиод је свакако старији од лирских и елегијских песника чија су нам се дела сачувала, будући да се његов утицај са већим или мањим степеном поузданости може уочити код Тиртеја, Семонида Аморгинца, Алкеја и Ибика, па се на основу тога може закључити да његово стваралаштво не може падати у време после 650. п. н. е. За оквирну годину пре које Хесиод није могао живети узима се 750. п. н. е., на темељу таквих показатеља као што су вероватноћа да је он своје дело записао, чињеница да алудира на светилиште у Делфима, које пре око 750. п. н. е. није излазило из оквира чисто локалне важности,Хесиод, Теогонија, 499. као и то што доноси попис река које се уливају у Црно море,Хесиод, Теогонија, 337–345. које су Грци почели да истражују и насељавају тек почетком 8. века п. н. е.
Данас се претпоставља да је Хесиод живео и стварао негде крајем 8. века п. н. е. Хесиод нас сам обавештаваХесиод, Послови и дани, 654–662. о томе да је у песничком надметању у Халкиди на Еубеји освојио троножац као награду на играма приређеним поводом сахране неког Амфидаманта. Плутарх је тог Амфидаманта идентификовао са халкидским јунаком који је погинуо у поморској бици током Лелантског рата, те је закључио да тај део песме представља каснију интерполацију сматрајући да је Хесиод живео пре Лелантског рата. Модерни истраживачи прихватили су Плутархову идентификацију Амфидаманта, али су одбацили његов закључак. Лелантски рат водио се између еубејских полиса Халкиде и Еретрије око Лелантске долине, највероватније у неком раздобљу током последње трећине 8. века п. н. е., што се уклапа у данас прихваћену хронологију за Хесиода. У том случају, Хесиод је победнички троножац можда и добио управо за извођење своје Теогоније, песме за коју се чини да би могла бити намењена аристократској публици каква би се окупила на погребним свечаностима у Халкиди. Одатле вероватно потиче и измишљена прича о Хесиодовом песничком надметању са Хомером, овековечена у спису Надметање Хомера и Хесиода (, често се цитира и на лат. Certamen Homeri et Hesiodi или само Certamen), где се описује како је грчка публика првенство дала Хомеру, али је краљ Панед, који је водио надметање, победу досудио Хесиоду, јер овај опева земљорадњу и мир, а Хомер покољ и рат.
Хесиодове песме
мини|250п|Хесиод и Муза, Гистав Моро. Овде је песник представљен са лиром, што се не слаже са причом коју казује сам Хесиод, у којој се поклон састојао у ловоровом штапу.
Под Хесиодовим именом сачуване су три епске песме, заједно са многобројним фрагментима других дела која су му се у антици приписивала. Од те три песме, Штит Хераклов свакако није Хесиодово дело и вероватно је настао у 6. веку п. н. е., а од друга два, најстрожи антички критичари Хесиоду су приписивали само Послове и дане;Уп. Паусанија, Опис Хеладе, IX, 31, 4. с друге стране, сам аутор Теогоније идентификује се као Хесиод у 22. стиху,Хесиод, Теогонија, 22. а на исто ауторство оба дела указују и велике сличности у стилу, језику и размишљању.Simon Hornblower & Antony Spawforth, The Oxford Classical Dictionary, 3. изд., 2003, s.v. Hesiod.