Десант на Дрвар, шифровани назив Операција Коњићев скок — Реселшпрунг (), назив је за немачку акцију у мају и јуну 1944. чији је циљ био да се зароби Јосип Броз Тито и да се уклони вођство партизанског покрета у Југославији. Циљ операције био је да се уништењем средишњих штабова и установа нанесе тежак ударац НОВЈ, што би ослободило крупне немачке снаге са Балкана за маневарску употребу. Сам ваздушни десант је обављен 25. маја 1944. године.
За напад на Титов штаб команда Друге оклопне армије припремила је у строгој тајности падобранско-једриличарску десантну групу, и 7 нападних оклопно-моторизованих борбених група у гарнизонима који су окруживали Дрвар. Напад је почео у зору 25. маја тешким бомбардовањем Дрвара које је требало да растроји одбрану и непосредно после тога падобранско-једриличарским десантом на град. Истовремено су припремљене борбене групе кренуле у безобзиран пробој према Дрвару ради спајања са десантним снагама.
Врховни штаб НОВ и ПОЈ је у то време био сакривен у пећини изнад Дрвара. Представници Савезника Рендолф Черчил (син Винстона Черчила) и Евелин Во су такође били присутни. Немачки СС падобранци су кренули према Титовој пећини, али су ушли у жесток окршај са припадницима Официрске школе и Пратећег батаљона Врховног штаба, који је резултовао великим жртвама са обе стране.
Противнапад Треће личке бригаде, која је око 11 сати пре подне стигла из Трубара, присилио је Немце на дефанзиву и омогућио извлачење Тита, чланова штаба и чланова разних установа. Трећа личка бригада сабила је десантне снаге на мали простор на Шобића главици и принудила их на упорну одбрану. Пред зору 26. маја напад Треће личке бригаде је обустављен, а током дана у град је ушла немачка борбена група из Срба и спојила се са остацима 500. СС батаљона.
Наредни дани протекли су у неизвесним и изненадним сусретним борбама немачких нападних група са бригадама у пратњи Врховног штаба. Тито са члановима штаба евакуисан је авионом 3. јуна са Купрешког поља, а немачка операција окончана је неуспехом 6. јуна.
Да би олакшали притисак немачких снага на снаге НОВЈ, Савезници су извели демонстрацију знатних поморских и ваздушних снага на мору у области Сплита, а 2. јуна на Брач је искрцан одред британских командоса заједно са деловима Прве далматинске бригаде.
Немачки губици су били 789 убијених, 929 рањених и 57 несталих. Немци су губитке партизана проценили на 6.240 мртвих заједно са заробљенима, укључујући и много цивилних жртава.
Ова операција представљала је тактички једну од најузбудљивијих и најспектакуларнијих операција у Другом светском рату, па је због тога обрађивана у историјским, мемоарским, књижевним и филмским делима, и постала симбол. На 60-годишњицу десанта, 25. јуна 2004, у пустињи Аризоне од стране љубитеља историје одиграна је реконструкција десанта (тзв. )
Увод 300п|мини|Мапа борби током десанта на Дрвар
Након низа обухватних операција крупним снагама током зиме, Друга оклопна армија је овладала јадранском обалом и већим делом стратешких тачака у залеђу. Међутим, нису успели да задају одлучујући ударац снагама НОВЈ, које су наставиле интензивне нападе на комуникације и мање гарнизоне. Стога се немачка команда одлучила за нову операцију, чији главни циљ није био да се униште партизански одреди, већ да се уклони или зароби Врховни штаб НОВЈ и да се тако добије стратешка предност све док се потпуно не униште јединице НОВ и ПОЈ.
За овај напад употребљен је ојачани СС падобрански ловачки батаљон, који је, после жестоког бомбардовања Дрвара, спуштен падобранским десантом и помоћу једрилица, у два таласа на Дрвар. Истовремено су копненим путем од Јајца кренуле борбене групе Седме СС дивизије „Принц Еуген”, од Книна 1. пук Бранденбург ојачан деловима четничке Динарске дивизије, од Босанске Крупе ојачани 92. моторизовани пук, а од Срба и Бихаћа борбене групе 373. немачке дивизије.
Падобрански 500. СС батаљон је био састављен од кажњених припадника разних СС дивизија чије је учешће одобрено тек након Химлерове интервенције.Из архива аустријског министарства одбране , Приступљено 9. април 2013. Овај батаљон био је ојачан деловима 1. ваздушнодесантног пука (), обавештајно-диверзантском јединицом мајора Бенеша и трупом Завадил (). У ове две последње био је укључен један број четника.Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! — Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division „Prinz Eugen” . стр. 211.
За дан напада Немци су узели дан прославе Титовог рођендана, очекујући да ће партизане затећи неспремне. Услед честог извиђања непријатеља авионима, као и директних опомена од британског обавештајног центра, Врховни штаб је предузео извесне мере за случај напада Немаца из ваздуха. Премештен је и штаб британске војне мисије.
Извођење операције
Прва фаза — десант и покушаји брзих продора Несрећа падобранског десанта мини|220п|Немачки падобранци (фалширмјегери)
План десанта израдио је пуковник Ото Скорцени, али је одбио да директно учествује у десанту.
Идеја се састојала у томе да се десант изврши у два таласа, да први крене директно на Тита и команду, успе да их уништи и да се онда споји са другим таласом. Претпоставка је била да ће партизани на Титов рођендан бити ухваћени неприпремљени и да ће ликвидацијом команде партизанских снага настати расуло у партизанским јединицама — те ће копнене снаге успети лако да сломе НОВЈ.
Избор снага за десант пао је на 500. Падобрански СС батаљон, јединицу састављену од кажњеника.
Немци су напад отпочели у шест часова изјутра 25. маја 1944. године. Прво су жестоко бомбардовали читав простор, а затим су почели падобрански десант. По Немце је кренуло лоше од самог почетка. Једна једрилица је оборена у ваздуху од стране партизанске ПВО, док су три уништене на слетању са целим посадама, а остале једрилице су следеле ван десантног циља јер су их транспортни авиони који су их вукли откачили прерано из страха од ПВО.Österreichs Bundesheer — ÖMZ — Ausgabe 1/2007 — Rösselsprung , Приступљено 1. април 2013.
Немци су непрекидно бацали појачања у град, нове једрилице су стизале. Око сваке куће водиле су се жестоке борбе. Немци су нападали и по њивама на којима су се налазиле и радиле дрварске омладинке. Немци су ове девојке одмах хватали и после стрељали.
Од војних јединица у Дрвару и његовој ужој околини налазило се једино Пратећи батаљон Врховног штаба. Питомци Више официрске школе, која се такође налазила у граду, располагали су само личним наоружањем, углавном револверима. Ипак, поједине групе из официрске школе почеле су да пружају организованији отпор. У Дрвару су се затекли и неки делегати с Другог омладинског конгреса који се још нису успели вратити у своје јединице.
Немци су пре подне стрељали велики број сељака у Дрвару. Свим заробљеницима постављали су као прво питање: „Где је Тито?” Како нико није хтео (или није знао) да одговори, Немци су убијали све одреда.
У граду је беснела жестока битка. Читаво руководство Окружног комитета СКОЈ-а за Дрвар је погинуло. Немачки падобранци били су пали тачно пред кућу у којој су се налазили скојевци и одмах је блокирали, тако да из ње нико није могао да изађе. У згради је било шест чланова ОК СКОЈ-а за Дрвар и секретар Среског комитета СКОЈ-а за Дрвар. Током борбе, омладинци су враћали назад бомбе које су им Немци убацивали кроз прозор. После борбе од два сата отпор је престао, пошто су изгинули сви осим једног скојевца, Љубе Боснића. Он је био теже рањен у ногу и у једном тренутку је успео, после погибије свих својих другова, да се извуче из куће и да се пребаци пузећи преко реке Унац. У кући у коју је ушао затекао је једну жену којој је испричао погибију чланова ОК СКОЈ-а. У току даље борбе Немци су наишли на кућу у коју се он био склонио. Запалили су је и у њој је изгорио и Љубо Боснић. Око зграде комитета је касније нађено на десетине мртвих Немаца.
Тачно у 10:30 командант падобранаца, Рибке поделио је своје људе у две групе и кренуо ка пећини.
Пећина у којој се налазио Врховни штаб била је под сталном ватром немачких падобранаца. Курир Едварда Кардеља је изашао је на отвор пећине да осмотри кретање Немаца, али је био погођен једним снајперским метком у главу. Тито и Кардељ су се пробили из пећине око 11 сати пре подне. У међувремену битка се и даље развијала. Једна група омладинаца, с Ратом Дугоњићем и Милом Неоричићем на челу, је послата да сиђе поново до града и да спасе радио-станицу совјетске мисије, као и да не дозволе Немцима да развију фронт према пећини. Њих двојица су се пробили до зграде совјетске војне мисије, а успут су наишли на један зид где су затекли педесет стрељаних омладинки, жена и сељака.
Борбе око пећине су биле жестоке а Немци су били дочекани јаком ватром и прикуцани за тле. Како нису успели да на препад ухвате Тита и трпели све веће губитке дошло је до колебања код Немаца. Већ у 11:00 почео је први противнапад партизана на Немачке падобранце.
Из Трубара (удаљеност око 10 -{km}- ваздушном линијом) је усиљеним маршем стигла одмах око 11 сати пре подне Трећа личка бригада и из марша се упустила у борбу са немачким падобранцима, којих је било близу хиљаду. У противнападу партизани су ослободили америчког новинара Стојана Прибићевића, ког су Немци у зору заробили са још три савезничка новинара.
Немци, приковани за земљу, покушали су да са другим делом снага опколе партизане, али је и тај део снага пао под жестоку ватру партизанских јединица. Ускоро у 11:50 појавио се и дуго очекивани други талас немачких падобранаца. И он је дочекан јаком ПВО од стране НОВЈ где су Немци такође претрпели губитке. Највећи проблем другог таласа што се спустио предалеко од циља, скоро 15 км ван зоне десанта. Док су се прикупили и организовали, ситуација за први талас Немаца постала је толико критична да је Рибке наредио уједињавање свих падобранских делова како би успео да одбије талас за таласом партизанских противнапада.
Око 16:00 ситуација за Немце је постала неиздржива, и Рибке је морао да нареди повлачење на месно гробље где је наредио да се преживали падобранци укопају и одсудно држе док не дође помоћ.
Личани су врло брзо потиснули Немце и сузбили их на дрварском гробљу. Већ у 18:00 и сам Рибке је био рањен партизанском ручном бомбом и морао је да буде пребачен лаким авионом у болницу. Његови људи остали су на гробљу, на ивици издржљивости без хране, муниције и лекова и целу ноћ се малтене на нож борили са бесомучним партизанским нападима. Немци су се борили окружени својим мртвим и рањеним саборцима. Када је ујутру Луфтвафе полетела да заштити падобранце, партизани су се повукли. Немачка 7 СС дивизија Принц Еуген дошла је коначно до преживелих падобранаца на гробљу и спасила их.
Од преко 800 падобранаца, до јутра остало их је само 250 способних за борбу. Остали су били мртви или рањени.
Пораз падобранаца је био толики да су повучени на опоравак, а 500. СС падобрански батаљон је избрисан са бројног стања, спојен са другим јединицама у нови, 600. СС падобрански батаљон.
Тито се 3. јуна, са неколико припадника Врховног штаба, својим псом, шефом совјетске војне мисије генералом Корнејевим и Вивијен Стрит, вршиоцем дужности британске војне мисије, совјетском Дакотом са Купрешког поља, пребацио у италијански Бари. Американци су евакуисали припаднике своје војне мисије и осталих 74 припадника главног штаба, Титове телохранитеље као и 118 рањених партизана. Три дана касније је Врховни штаб британским разарачем Блекмором, пребачен на острво Вис.
Борбе са нападном групом из Срба мини|270п|Борбе у Дрвару током немачког десанта 1944.