Списак српских владара је архонтолошки списак српских монарха, који садржи монархе средњовековних кнежевина, као и монархе Србије у 20. веку. Српска монархија датира још из раног средњег века. Коришћене српске краљевске титуле су књаз (кнез), велики жупан (велики кнез), деспот, краљ и цар.
Списак српских владара пре досељења на Балкан Дерван, српски кнез у Полабљу (631/632 — 636)Псеудофредегарова хроника, 8. век Непознати кнез, вероватно брат кнеза Дервана, (од око 630 — 634. до око 651 — 655) и савременик цара Ираклија (610—641)
Списак владара Династија Властимировић (~626 – ~955) Династија Властимировића била је прва краљевска династија српског народа. Династија је успостављена са Непознатим Архонтом, који је владао за време цара Ираклија (610–641). Добила је име по кнезу Властимиру (који је владао око 831–851), ког је признало Византијско царство. Династија Властимировића владала је Србијом до 940-их/960-их година, када су неке од српских земаља припојене Византијском царству.
Један од темељних извора за рану српску историју је дело византијског цара Константина VII Порфирогенита (913–959), De Administrando Imperio. У осам поглавља описано је насељавање Срба и њихова рана историја све до владавине аутора. У 32. поглављу, са потпоглављем О Србима и земљама које тренутно насељавају, даје се кратка белешка о пореклу Срба, њиховом завичају и наставља се историјатом припадника најстарије владарске породице Срба. Византијски цар помиње да српски престо наслеђује син, односно прворођенац, иако је у његовом набрајању српских монарха једном приликом био тријумвират.
Срби су до 10. века успоставили неколико држава: Србију или Загорје (залеђе) које су чиниле Србија (позната као "Рашка" у историографији високог средњег века) и Босна; и Поморје (поморско) које су чиниле Доклеја, Захумље, Паганија, Травунија (укључујући Конављане). Српског владара Византинци су титулирали као књаза (кнеза) или архонта.
Историја династије почиње од Властимира. Кнежеву власт признавали су жупани, који су управљали жупама. Углед кнеза Властимира порастао је након трогодишњег рата са Бугарском и Симеоном I. Симеонова војска је опустошила и затим покорила српску кнежевину. Пред налетом бугарске војске, становништво тадашње Србије прешло је у околне земље. Смрт бугарског цара је искористио Часлав, када је из Бугарске, где је био заточен, успео да побегне у Србију. У опустошеној Србији је обновио власт и окупио разбежало становништво. У његово време, српска држава се знатно проширила. Око 950. године, Часлав је погинуо у борби против Мађара и српска држава је кренула да слаби.Михаљчић, Р. (2012). Уџбеник за шести разред основне школе. Београд: Завод за уџбенике.
Ово доба је обележено христијанизацијом Срба, бројним унутрашњим и спољним ратовима (Бугари, Мађари) и борбом за власт између Првог бугарског царства и Византијског царства у коме се Србија нашла у средини. Историја ове династије завршава се анексијом Србије 969. године. СликаВладарПериодНапоменебезоквира|100x100пНепознати кнез~ 626– ~ 660Један од два сина неименованог „краља“ Беле Србије (претпоставља се да је Дерван),Sava S. Vujić, Bogdan M. Basarić . Beograd. повео је „половину свог народа“ на Балкан и добио је земљу од византијског цара Ираклија (владао 610–641) по добијању његове заштите (највероватније пре 626.). Кажу да је умро много пре бугарске инвазије (681).Прошле две–три генерације без икаквих информација.безоквира|129x129пВишеславоко 750– око 780Потомак je непознатог кнеза, живео је у време франачког краља Пипинa Малог и Карла Великог. Управљао je „жупанијама“ (окрузима) Неретве, Таре, Пиве и Лима. Ујединио је нека словенска племена, формирајући прву српску кнежевину.безоквира|100x100пРадослав 780–~810Вишеслављeв син, живео је у време франачког краља Карла Великог.безоквира|100x100пПросигој~810–822/~830Верује се да је Радослављев син. Владао је у време у коме „Краљевски франачки анали“ говоре о побуни Људевита Посавског против Франака (819–823), где се говори да су Срби држали велики део Далмације.Eginhartus de vita et gestis Caroli Magni, p. 192: footnote J10Serbian Studies. Vol. 2–3. North American Society for Serbian Studies. 1982. p. 29. ...the Serbs, a people that is said to hold a large part of Dalmatia. 'a people that is said to hold a large part of Dalmatia'. This was a reference to the ancient Roman province of Dalmatia, which extended deep into the western Balkan interior, from the eastern Adriatic coast to the valleys of the Ibar and Sava Rivers. У то време је био мир са Бугарском.безоквира|136x136пВластимир822/~830–853Син Просигојев. Оснивач династије Властимировића. Победио је Бугаре у трогодишњем рату против кана Пресијана. Властимир је имао три сина (Мутимира, Стројимира и Гојника) и једну кћер. Његова ћерка се удала за Крајину, који је добио феуд Травуније. Мутимир853–891/892Најстарији Властимиров син. Мутимир је био врховни владар, а њему су била потчињена два млађа брата (Гојник и Стројимир). Успешно су одбили напад бугарског кнеза Владимира Расате ког је послао Владимиров отац кнез Борис I од Бугарске (владао 852–889) током бугарско-српског рата 853. Гојник и Стројимир су се касније побунили против Мутимира, који их је протерао код Бориса. У Бугарској 855–856, обезбеђујући краткотрајни мир између два народа. Византијски цар Василије I Македонски послао је мисионаре у Србију до 869. године. Рашска епархија је основана 871. године, као епископија Срба.безоквира|100x100пПрвослав 891/92Био је најстарији Мутимиров син. Првослав је владао кратко до 892. године када се вратио његов рођак Петар Гојниковић и победио га у борби. Првослав је са своја два брата (Бран и Стефан) и сином Захаријем побегао у Хрватску.безоквира|100x100пПетар892–918Син Гојников, рођен око 870. Његово име (Петар) симболизује христијанизацију Срба. Вратио се из прогонства и свргнуо Првослава 892. Касније је Брана ухватио 895. у покушају државног удара и ослепио га, а затим је 897. убио Клонимира, сина Стројимировог, у још једном покушају пуча. Петар је поново добио Босну и припојио Паганију. Био је у сукобу са Михаилом Вишевићем, владаром Захумља (917–935), који ће Симеона I упозорити на Бугарску на могући савез Србије и Византинаца. Петар је победио Павла, Брановог сина, којег је послао Симеон I Бугарски. Године 917. Симеонови генерали су преварили и ухватили Петра, пославши га у затвор у Првом бугарском царству, где је умро за годину дана.безоквира|118x118пПавле918–921Син Брана Мутимировића, рођен око 870–874. Послат је са војском у Србију 917. године, али га је Петар поразио. Након што је Петар свргнут, Павле је преузео престо. Побеђује Захарија, сина Првослава, кога су Византинци послали 920. У почетку је био вазал Симеона I Бугарског, касније је прешао у Византијско царство. Захарије, кога су сада послали Бугари, побеђује га 921. године. Захарија921–924/926У међувремену, Павле је прешао код Византинаца; Симеон је послао Захарија који је успео да победи Павла, а потом издао Симеона подржавајући Византинце. Захарије је победио бугарску војску 923. године, када је као трофеје у Цариград послао две главе и оружје бугарских генерала. 924. године много бројнију војску су послали Бугари, на челу са Чаславом Клонимировићем, Захаријевим братанцем. Часлав је добио битку и Захарије је побегао у Хрватску. Симеон је окупио све српске грофове и уместо да постави Часлава, ухапсио их је и послао као заробљенике у Бугарску, припојивши Србију.Србија је припојена Првом бугарском царству (924/926–927)безоквира|105x105пЧаслав927–~955Клонимиров син. Поразио Захарија 924. године, након чега га је напао Симеон I Бугарски који је припојио српска племена. Вратио се и ослободио и ујединио српска племена. Његова држава обухватала је провинције Србије (Рашку и Босну), Дукљу, Захумље, Травунију (укључујући Конавле) и Паганију; простирала се од обале Јадранског мора до долине Мораве, и од реке Саве до Скадарског језера. Према Дукљанској хроници, победио је Мађаре, али су га касније ухватили и удавили. Његов зет Тихомир, који је држао Дринску жупанију, наследио га је на месту владара „Рашке“. Сматра се да се држава распала и припојила Византијцима и Бугарској.<center>Србију је припојила Византија (Капетанат Рас 971–976, Сирмијум тема 1018–1072). Српску кнежевину наследила је кнежевина Дукља.
Династија Вукановић (~1083–1166) СликаВладарПериодНапоменебезоквира|103x103пПетриславо. 1060–1083Бо је један од синова дукљанског кнеза и српског краља Михаила I из династије Војислављевића. Његов отац га је поставио да управља Србијом; Михаило је претходно поново ујединио Србију (област Загорје, део некадашње раносредњовековне српске кнежевине) у оквир српске државе, након вишедеценијске византијске анексије.безоквира|100x100пВукан1083–1091После византијског похода на Дукљу 1089. године и грађанског рата који је уследио, Вукан је потврдио независност, владајући као велики жупан од 1091. Почео је да пљачка византијске територије 1090. године, заузео је Косово и поразио византијску војску 1091. Вукан је склопио мир са Алексијем I Комнином, након што је цар запретио већом војском. Међутим, Вукан је одмах прекршио уговор пошто су Византинци кренули на опасне Кумане у Адријанопољу. Вукан осваја градове уз Вардар. Године 1094. цар се састаје са Вуканом и обнавља уговор. Вукан је поново извршио препад на Македонију, када је почео Први крсташки рат. 1106. номинално је признао Алексија I.1091–1112безоквира|103x103пУрош I1112–1145Урош је био син Марков, братанац Вуканов. У уговору закљученом између Вукана и Алексија I 1094. године, Урош и Стефан Вукан су постали „јамци мира“, као таоци Византије. Урош је дошао на престо када је Вукан умро. Око 1130. године удаје своју ћерку Јелену за угарског краља Белу II. Бела II, пошто је био слеп, у потпуности се ослањао на Јелену која је деловала као савладар. Године 1137. бан босански постаје Ласло II, син Беле II и Јелене.безоквира|103x103пПримислав~1145–1152, 1154–1162Био је вазал Византије.безоквира|103x103пБелош1162Био је вазал Византије.безоквира|103x103пДеса1152–1154, 1162–1165Био је вазал Византије.безоквира|103x103пТихомир1165–1166Био је вазал Византије.
Династија Немањић (1166-1371) СликаВладарПериодНапомене127x127пСтефан Немања1166–1196Био је византијски вазал, касније више формално. Збацио је византијску власт, ојачао је српску државу и повратио је део изгубљених територија, укључујући Дукљу и Хум. Последњих година живота, после абдикације живео је као монах Симеон.108x108пВукан Немањић1202–1204Најстарији син Стефана Немање. Као велики кнез владао је Дукљoм. Био је првобитни претпостављени наследник, али је његов отац уместо њега изабрао Стефана након абдикације 1196. године. Немањином смрћу, Вукан је почео да кује заверу против свог брата. У Угарској је нашао помоћ и заједно су натерали Стефана да побегне у Бугарску. Владао је као угарски вазал, што се види у Емериковој титули „Краљ Србије“. Напустио је престо 1204. године.153x153пСтефан Немањић1196–1202,