Јован Илкић (Земун, 1857 — Нежидер, 1917) био је српски архитекта. Он је је знатно утицао на развој архитектуре у Србији у последњој четвртини 19. и почетком 20. века. Реализовао је око сто пројеката.
Биографија Рођен је у трговачкој породици у Земуну од оца Георгија и мајке Јелисавете као њихово пето дете. У Земуну је завршио основну школу и нижу гимназију. У Бечу је завршио реалну гимназију, а затим се уписао на студије архитектуре код Теофила Ханзена на Академији лепих уметности. Дипломирао је 1883. године. До августа исте године био је запослен у Ханзеновом бироу за грађење Парламента у Бечу, а затим је дошао у Србију, на позив краља Милана Обреновића, да доврши радове на уређењу Старог двора. По доласку у Србију запослио се у Министарству грађевина где је радио као контрактуални инжењер од 1883. до 1899. године и као редовни инжењер од 1900. до 1910. године.
У Мађарску је отишао 1910. године и током 1911. и 1912. године радио је на изградњи комплекса фабрике Пелман у Будимпешти. У Београд се вратио 1912. године.
Стварао је у класичном и српском националном стилу и одлично је баратао и необароком, неокласицизмом, романтизмом и сецесијом.
Сматра се да је као изузетно плодан градитељ успео да оствари стотинак пројеката.
Пројекти Пројектовао је многа значајна здања у Београду: кућу Алексе Крсмановића на Теразијама 31 (1885), кућу Милана Пироћанца у Француској 7 (око 1885), кућу Милорада Павловића у Краља Петра 13-15 (око 1890), Официрски дом у Краља Милана 48 (1895, са Милорадом Рувидићем), зграду Министарства војске у Кнеза Милоша 35 (1895), зграда је страдала у Априлском бомбардовању а срушена 1945. године, Дом Друштва Светог Саве у Цара Душана 13 (1889/1890), Народну скупштину (1902—1936), зграду осигуравајућег друштва -{Rossija}- (данас хотел Москва) (1906) у сарадњи са санкт петербуршким архитектима.
Међу значајна Илкићева дела у Србији спадају и црква Свете Тројице у Параћину (1894), зграда Начелства и зграда Окружног суда у Ваљеву (почетак 20. века), звоник и припрата старе цркве Светог Духа у Крагујевцу (1907) и др. Јован Илкић је такође пројектовао католичку капелу, односно малу цркву посвећену Светом Ладиславу Угарском, у кругу аустроугарске амбасаде у Београду, где се налази садашња Конкатедрала Криста Краља у Крунској 23.
Јован Илкић је био ожењен Паулином-Паулом Кнепер из Беча. Имали су петоро деце: синове Павла и Ђорђа-Ђуру и ћерке Ангелину, Јелисавету-Елу и Јованку. Њихов син Павле био је, такође, архитекта и довршио је здање Народне скупштине у Београду, започето према очевом пројекту.
десно|мини|Јован Илкић, отприлике у време када се вратио из Беча у Србију десно|мини|Кућа коју је подигао за сопствене потребе, око 1900-те, у Београду десно|мини|Хотел Москва у Београду десно|мини|Народна скупштина у Београду
Види још Кућа Јована Илкића Кућа Алексе Крсмановића Кућа Милана Пироћанца Кућа Милорада Павловића Студентски културни центар Београд Кућа трговца Црвенчанина
Референце
Литература
Алфиревић, Ђорђе. Експресионизам у српској архитектури. Београд: Орионарт, 2016. Дивна Ђурић-Замоло, Градитељи Београда 1815-1914, Београд 1981. Миодраг Јовановић, Теофил Ханзен, „ханзенатика“ и Ханзенови српски ученици, Зборник за ликовне уметности Матице српске 21, Нови Сад 1986, 235-258.
Драгиња Маскарели, „Илкићев пројекат за Епархијски дом у Нишу – пример неовизантијских стремљења у новијој српској архитектури“, in: Ниш и Византија. Зборник радова I, Ниш 2003, 141-152. Драгиња Маскарели, Хотел „Москва“ у Београду, ДаНС 55, Нови Сад 2006, 70-71.
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1857. Категорија:Умрли 1917. Категорија:Земунци Категорија:Српски национални стил Категорија:Архитектура класицизма у Србији Категорија:Архитекти из Београда Категорија:Српски архитекти