мини|Пример Ликертове скале Ликертова скала је врста скале ставова која се састоји од низа тврдњи посвећених различитим аспектима неког става. Она се даје испитанику са задатком да за сваку поједину тврдњу изрази степен свог слагања или неслагања, по правилу, на петостепеној скали као: „уопште се не слажем”, „не слажем се”, „немам мишљење”, „слажем се”, „потпуно се слажем”. Сваки одговор испитаника се бодује на одговарајући начин, а онда се сабирањем бодова за сваку тврдњу добија укупни скор који изражава став испитаника, у одређеној мери позитиван или негативан према објекту става. Погодна је за обраду факторском анализом, што представља предност овог типа скале.
Састав Ликертова скала је збир одговора на неколико ставки. Пошто многе Ликертове скале упарују сваку конститутивну ставку са њеним сопственим примерком визуелне аналогне скале (нпр. хоризонтална линија, на којој испитаник означава одговор заокруживањем или означавањем ознака), појединачна ставка се понекад погрешно назива скалом или она која има скалу, при чему ова грешка ствара свеприсутну забуну у литератури и жаргону ове области.
Ставка је једноставно изјава коју се од испитаника тражи да процени дајући јој квантитативну вредност на било којој врсти субјективне или објективне димензије, при чему је ниво слагања/неслагања најчешће коришћена димензија. Добро осмишљене Ликертове ставке показују и „симетрију“ и „равнотежу“. Симетрија значи да садрже једнак број позитивних и негативних позиција чије су одговарајуће међусобне удаљености билатерално симетричне око „неутралне“/нулте вредности (без обзира да ли је та вредност представљена као кандидат или не). Равнотежа значи да је удаљеност између сваке кандидатске вредности иста, што омогућава да квантитативна поређења, као што је усредњавање, буду валидна за ставке које садрже више од две кандидатске вредности.
Ликертова скала је биполарна метода скалирања, која мери или позитиван или негативан одговор на изјаву. Понекад се користи скала парних тачака, где средња опција није доступна. Ово се понекад назива методом „присилног избора“, јер се неутрална опција уклања. Неутрална опција се може посматрати као лака опција за избор када испитаник није сигуран, па је стога упитно да ли је то заиста неутрална опција. Студија из 1987. открила је занемарљиве разлике између употребе „неодлучан“ и „неутралан“ као средње опције на Ликертовој скали од пет ставова.
Референце
Литература
Категорија:Скале