__БЕЗКН__
Фортран је програмски језик намењен превасходно за обимна математичка израчунавања.
Фортран I Први преводилац за фортран је осмишљен и написан у периоду од 1954. до 1957. године од стране IBM-овог тима који је предводио Џон Бакус. Прва примена му је била за прорачун параметара у нуклеарној електрани. Потиснуо је асемблер (јер је био једноставнији за програмирање и преносив) и брзо био прихваћен од стране научника и војних организација. Коришћен је за војне пројекте и свемирска истраживања.
Фортран II, III, IV и фортран 66 мини|десно|400п|Бушена картица са линијом кода у фортрану Фортран II (1958) је био значајно побољшање јер је омогућавао поделу програма у модуле и повезивање са асемблерским модулима. Фортран III (1958) никада није јавно објављен. Омогућавао је асемблерски код усред фортрановог кода, али је тиме губљена преносивост. Фортран IV (1961) био је пречишћени и допуњени фортран II (додати искази COMMON и EQUIVALENCE и отклоњене неке неправилности). У мају 1962. године комитет -{ASA}- започео је пројекат стандардизације овог језика што је омогућило израду преводиоца за сваки нови модел рачунара који се појави на тржишту. Нови ASA стандард објављен је 1966. и постао општепознат под именом FORTRAN 66. Био је то први стандард ове врсте у свету.
Пример програма написаног у фортрану 66:
# PROGRAM TRIVIAL # INTEGER I # I=2 # IF (I .GE. 2) CALL STAMPAJ # STOP # END # SUBROUTINE STAMPAJ # PRINT *,'Zdravo svete!' # RETURN # END
Фортран 77 Фортран 77 (скраћено Ф77) је нови стандард (из 1977. године) који је додао: петље DO са опадањем контролне променљиве. Блоковску наредбу -{IF ... THEN ... ELSE ... ENDIF}-. Пре фортрана 77 постојала је само наредба -{IF ... GOTO}-. Тест је претходио извршавању DO петљи. Пре Ф77 DO петље су се увек извршавале бар једном Тип CHARACTER. Пре Ф77 знаци су увек били чувани у променљивама типа INTEGER. Апостроф је постао знак који ограничава константне ниске. Главни програм се није више завршавао са наредбом STOP.
Пример програма у фортрану 77:
C Главни програм # PROGRAM PRIMER77 # PARAMETER (MAKS_VELICINA=99) # REAL A(MAKS_VELICINA) # READ (5,5, END=11) K # FORMAT(I5) # IF (K .LE. 0 .OR. K .GT. MAKS_VELICINA) STOP # READ *,(A(I), I=1, K) # PRINT *,(A(I), I=1, K) # PRINT *,'Suma brojeva je: ', SUMA(A, K) # GOTO 4 # PRINT *,'Kraj' # STOP # END
C Функција за сумирање # FUNCTION SUMA(V, N) # REAL :: V(N) # SUMA = 0.0 # DO 19 I = 1, N # SUMA = SUMA + V(I) # CONTINUE # RETURN # END
Фортран 90 Фортран 90 је донео много новина које су га приближиле данас популарним језицима (као што је C, на пример).
Фортран 95 Фортран 95 је донео неколико мањих побољшања у односу на фортран 90.
Етимологија Име „фортран“ долази од енглеског назива за овај програмски језик, „-{FORTRAN}-“, који је настао узимањем почетних слова енглеских речи „-{Formula Translation}-“. У српском језику ова скраћеница се лексикализовала, па се више не користи енглески оригинал него српски прилагођени облик „фортран“.
Додатна литература Чланци
"Core" language standards Informally known as FORTRAN 66. Also known as ISO 1539-1980, informally known as FORTRAN 77. Informally known as Fortran 90. Informally known as Fortran 95. There are a further two parts to this standard. Part 1 has been formally adopted by ANSI. Informally known as Fortran 2003. Informally known as Fortran 2008.
Сродни стандарди
Други референтни материјал
Уџбеници
Спољашње везе
ISO/IEC JTC1/SC22/WG5 – the official home of Fortran standards Fortran Standards Documents – GFortran standards History of FORTRAN and Fortran II – Computer History Museum FORTRAN Compilerator – an online FORTRAN F compiler for small experiments and tinkering Valmer Norrod, et al:"A self-study course in FORTRAN programing - Volume I - textbook", Computer Science Corporation El Segundo, California, (April,1970). NASA(N70-25287). Valmer Norrod, Sheldom Blecher, and Martha Horton: "A self-study course in FORTRAN programing - Volume II - workbook", NASA CR-1478, Vol.II (April,1970), NASA(N70-25288).
Категорија:Скраћенице Категорија:Рачунарски стандарди Категорија:Објектно-оријентисани програмски језици Категорија:Програмски језици са ИСО стандардом