Малта (, ), или званично Република Малта (, ), је мала и густо насељена острвска држава коју сачињава архипелаг усред Средоземног мора на југу Европе. Мада Малта геофизички чини део северне Африке — лежи на афричкој континенталној плочи, право на југ од Сицилије, источно од Туниса и северно од Либије — ова земља се геополитички налази у јужној Европи. Република на истоименом острву, у Средоземном мору. Заузима важан географски положај на важном путу ка средишњем делу Сицилије и 200 наутичких миља од северноафричке обале. Њена најсевернија тачка налази се на 36º 05' северне географске ширине, најјужнија на 34º 48' северне географске ширине, најзападнија на 14º 11' источне географске дужине, најисточнија на 14º 35' источне географске дужине.
Језици којима се говори су малтешки и енглески. Малтешки језик је једини семитски језик из афро-азијске породице језика који се говори у држави која геополитички припада Европи. Главни град је Валета.
Географија Физичко-географске одлике Претежно брдовито острво (највиши врх 244 метра). Површинских водених токова нема. Клима је средоземна, одликује се благом зимом. Годишња количина падавина се креће око 760-770 милиметара по квадратном метру. Обала Малте је само делимично разуђена, на североисточној обали има неколико залива и природних сидришта за бродове. Малта се састоји из три острва: Малта (246 -{km²}-), Гозо (67 -{km²}-), и Комино (3 -{km²}-). Због летњих суша и непогодне подлоге највећи део острва је без вегетације, док је природна вегетација знатно измењена деловањем човека.
Клима Малта има медитеранску климу, са благим зимама и топлим летима. Киша пада углавном током јесени и зиме, док је лето суви период године.
Просечна годишња температура износи око 23 °C током дана и 15,5 °C током ноћи. Најхладнији месец је јануар када се минималне температуре крећу од 6 °C до 12 °C, а максималне од 12 °C до 18 °C. У најтоплијем месецу, августу, минималне температуре се крећу од 20 °C до 24 °C, а максималне обично од 28 °C до 34 °C.
Годишње Малта има ко 3.000 сунчаних сати.
Најнижа забележена температура је измерена 1905. - +1,1 °C, а највиша +43,8 °C августа 1999.
Снег готово никад не пада. Последња четири пута то се десило фебруара 1895, јануара 1905, марта 1949 и током 2014.
Воде
Малта је мала земља у Средоземном мору, нема реке и са свих страна је опкружује Средоземно море.
Флора и фауна
Ласица, јеж и слепи миш пореклом су са Малте, док су зечеви и мишеви донети људском активношћу.
Доста врста корњача, лептира и гуштера су такође пронађени. Острво има мало дрвећа, а рогач и смоква су ендеми. Грожђе и маслина гаје се вековима. Месец Годишња Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов ДецПросечна највиша темп.°C (°F) 21 (71) 15 (59) 15 (59) 16 (61) 18 (65) 22 (72) 27 (80) 30 (86) 30 (86) 28 (82) 24 (75) 19 (67) 16 (61)Просечна најнижа темп °C (°F) 15 (60) 9 (49) 9 (49) 10 (51) 12 (54) 15 (59) 19 (66) 22 (71) 22 (72) 20 (69) 18 (64) 14 (57) 11 (52)Source: Weatherbase
Историја
Прве културе и антика Први насељеници Малтешких острва били су пољопривредници који су се овде населили око 5200. п. н. е. са Сицилије. Ти први насељеници највероватније су били Сиканци, за које се сматра да су били једино племе које је насељавало ова острва у то време"Brief History of Malta" LocalHstories.org, а сматрају се сродницима Ибера. Становништво острва у то време бавило се узгојем житарица и стоке, а, као и многе друге европске културе у то време, поштовали су култ плодности.
мини|десно|215п|Хаџар-Ким Керамички предмети нађени у Гħар Даламу слични су онима нађеним у Агригенту на Сицилији. У овом раном раздобљу малтешке цивилизације појављују се мистични мегалитни храмови, чији се остаци могу још наћи на Малти и Гоцу. Ти су храмови једни од најстаријих структура направљених од камена на Земљи, а коришћени су у раздобљу између 4000 и 2500. п. н. е.
мини|left|170п|Храмови Мнајдре из 4. миленијума п. н. е. Неки научници сматрају да су храмови коришћени за жртвовање животиња, иако су то само нагађања. Ова култура је нестала с ових острва око 2500. п. н. е., а нагађа се да је културу избрисала нека болест или глад. Сукоби се не сматрају разлогом нестанка јер не постоје докази о оружју из тог периода.
Негде око 3500. п. н. е. ова култура је саградила неке од најстаријих верских грађевина на свету, као што су храмови Џгантије на Гоцу, и храмови Хаџар-Ким и Мнајдре Сматра се да су доласком човека на ова острва изумрли локални патуљасти водени коњи и слонови. Након ове цивилизације Малтешка острва су неко време била ненасељена. У бронзано доба опет се појављују досељеници, чија је култура обухватала кремирање посмртних остатака и изградњу мањих мегалитних грађевина званих долмени .Daniel Cilia, "Malta Before Common Era", in The Megalithic Temples of Malta.
Око 700. п. н. е. на острва долазе Грци који су се највише настанили на подручју данашње Валете ., Department of Information - Maltese Government. Век после ту долазе и Феничани, који су се острвима користили као трговачком станицом на њиховим средоземним трговачким рутама
Након пада Феникије под персијску власт, ово подручје је око 400. п. н. е. потпало под контролу Картагине, бивше феничанске колоније . За време Сиракуске побуне, Малта је остала верна Риму, због чега је награђена насловом -{Foederata Civitas}-, који је значио одређени ниво аутономије унутар покрајине Сицилије. У то време острво су називали Мелита, а главни град налазио се у средишту острва и носио је исто име (данашња Мдина).
Због успешности и важности Малтешких острва у римској држави, цар Хадријан им је 117. н. е. дао статус муниципија. Године 60, на северном делу острва који је данас познат као Залив св. Павла, насукао се брод апостола Павла. Према причама, он је остао на острву три месеца, током којих је ширио хришћанство и изводио чуда.
Распадом Римског царства на Источно и Западно у 4. веку, Малта потпада под контролу Византије којом се владало из Цариграда. О раздобљу византијске власти на Малти, која је трајала четири века, мало је познато. Постоје докази да су германска племена, укључујући Готе и Вандале, краткотрајно преузела власт над острвима, након чега је Византија поновно преузела острва и на њих поставила војску .
Средњи век мини|десно|150п|Арагонска застава Краљевине Сицилије За време византијско-арапских ратова, Малта је заједно са Сицилијом освојена након што је адмирал Еуфемије издао Византију и затражио од Аглабида заузимање ове територије. Пошто је то подручје било део Сицилијанског емирата, контролу над њим су 909. добили Фатимиди. За време арапске власти уведен је нови систем наводњавања, неке нове културе воћа и памук, те сицилијско-арапски језик, који се након неког времена развио у малтешки језик. Локално хришћанско становништво имало је слободу практиковања своје вере, али је зато морало плаћати додатни порез властима . Године 1091. Нормани освајају Сицилију и Малтешке отоке, а локални хришћани топло дочекују сицилијанског грофа Руђера I. Због ослобођења, Малтежани нуде Руђеру I учествовање у његовим ратовима, а он је на то, према предању, подерао део своје црвено-беле заставе и дао је Малтежанима, што је основа данашње заставе Малте.
За време власти династије Отвил, Малта доживљава процват. У то време била је део Краљевине Сицилије, која је још обухватала Сицилију и јужни део Апенинског полуострва. католицизам је поново постало државна религија, а њом је на Малти управљала Палермска бискупија. У том периоду шири се норманска архитектура, поготово у тадашњем главном граду Мдини. Сицилијански краљ Танкред је претворио Малту и Гоцо у феудални посед или феуд на челу са кнезом. Због њихове стратешке важности, Малтешка острва била су мета многих освајачких сила, тако да су први кнезови били вешти ђеновски гусари, а становништво острва је наоружано како би било спремно на покушаје заузимања острва. Краљевином од 1194. до 1266. влада династија Хоенштауфен, захваљујући браку цара Хенрика VI и краљице Констанце, последње сицилијанске владарке из династије Отвил. За време владавине њиховог сина, сицилијанског краља Фридриха II, с Малте је 1224. године протерано све муслиманско становништво, а целокупно мушко хришћанско становништво Целана у Абруцу пресељено је на Малту.
Једно кратко време краљевством је владала сицилијанска династија Анжујаца, који су због високих пореза били врло непопуларни на Малти, делимично и због рата Карла I Напуљског са Ђеновом, када је 1275. опљачкано острво Гоцо. Недуго након ових напада избија побуна позната као Сицилијанска вечерња. Краљевство се дели на Напуљско и Сицилијанско краљевство, које заједно с Малтом потпада под власт Арагона. Острвом све до 1409. владају рођаци арагонских краљева, након чега постаје део Арагонске круне. У Арагонском краљевству деца владара носила су титулу кнеза Малте. У ово време малтешко племство доживљава процват. Од 1397. титула кнеза Малте поново добија феудални значај, те након сукоба око наслова краљ укида тај наслов. Након што је та титула поново уведена, опет избијају свађе у којима се малтешко племство побунило против кнеза Гонсалва Монроја. Иако су се Малтежани бунили против кнеза, исказали су оданост сицилијанској круни, што је разлог због чега их арагонски краљ Алфонсо V није казнио, него је обећао да никад неће доделити тај положај неком другом, те га је објединио с круном. Као исход ових догађаја, град Мдина је добио надимак -{Città Notabile}-.
Малтешки витезови и Наполеон
мини|left|175п|Жан Парисо де Ла Валет, оснивач Валете Године 1530, Карло V, цар Светог римског царства, предао је острва витешком реду Јовановаца на вечно управљање. Малтешке витезове је 1522. са Родоса истерало Османско царство. Године 1565, витезови су, заједно с Малтежанима, издржали велику опсаду Малте коју је извела османска морнарица.
Након ове опсаде, планирано је појачање малтешких зидина, поготово у лучком подручју где је изграђен нови град Валета, назван по великом мајстору Жану де ла Валетеу. Такође, уздуж обале изграђени су и стражарски торњеви (Вињакур, Ласкарис и де Редин) названи по великим мајсторима који су наредили њихову градњу. За време власти Малтешких витезова на острвима су направљени многи грађевински и културни пројекти, укључујући украшавање -{Cittaà Vittariose}-, изградњу нових градова, као што су -{Città Rohan}- и -{Città Hompesch}-, те побољшање академског и друштвеног живота.
мини|десно|175п|Барокна Катедрала св. Павла у Мдини. Власт Јовановаца доживљава крај кад је Наполеон освојио Малту на свом ратном походу на Египат 1798. године. Ово освајање изведено је Наполеоновим лукавством тако да је затражио сигурну луку како би поново снабдео своје бродове, а након што је сигурно ушао у Валету, окренуо је оружје на своје домаћине. Велики мајстор Фердинанд фон Хомпеш цу Болхајм капитулирао је, а Наполеон је неколико дана остао на Малти, током којих је систематски пљачкао острво, те успоставио сопствену управу. Након тога је отпловио за Египат, оставивши јак гарнизон на Малти.
Француске окупационе снаге биле су изузетно непопуларне међу становништвом, делимично и због њиховог става према вери. Становништво се побунило против финансијских и верских реформи, па су се Французи морали сакрити унутар градских зидина. Велика Британија је, заједно с Краљевством двеју Сицилија, слала војну помоћ Малтежанима, те су Британци својом морнарицом блокирали острва.
Изоловане француске снаге, под генералом Клод-Анри Белгран де Бобоа, предале су се 1800, па су острва пала под британску власт на челу с гувернером Александром Балом. Малтежани су тада направили декларацију којом су тражили директну заштиту британског монарха, тада Џорџа III, те су захтевали да краљ нема право уступања острва некој другој сили.
Британска власт и Други светски рат мини|215п|лево|Штета коју је направила бомба пала у Валети за време Другог светског рата.