мини|Вишивка са руског севера. 19. век. Мокош (; још и Мокоша, Мокошка) у митологији Источних Словена богиња плодности, заштитница жена и женских послова, посебно предења и налази се међу боговима кијевског пантеона. Њен древни идол постави кнез Владимир на брду у Кијеву, и то поред идола Перуна и осталих богова. На северу Русије називају је Мокуша и замишљају је као жену велике главе и дугих руку која обилази куће и надгледа преље. Њен култ је, судећи по топонимима, био распрострањен и код Западних Словена.Лексикон религија и митова древне Европе - Александра Цермановић-Кузмановић, Драгослав Срејовић
Изглед Кип Мокоше, како га приказује Волмер, и ако не знамо на основу чега, који је представљен као страшна наказа, састављена од различитих делова телеса разних животиња, носи знаке озбиљне вероватности.Спасоје Васиљев - Словенска митологија
Етимологија Име Мокоше могло би доћи можда од грчке речи могосои што значи мука, невоље. Много је вероватнија етимологија анализиране речи на Мокош. Мок би био корен речи а – ош – наставак, како у наших имена Милош, Урош, Првош, итд. те није тако незгодан каквим га сматра Леже. Корен Мок требало би да значи ружан, гадан; с тим кореном долазе у везу наше речи мокар, мок-рина. Божанство Мокоше би дакле значило божанство ругобе. Име ове богиње најчешће се повезује са речју мек, па је тако Мокош у релацији са нечим што је мекано. Будући богиња плетиља и заштитница оваца, највероватније је да се придев меко односи на овчије руно. Такође, Мокош може бити повезана и са придевом мокро, због чега су неки аутори склони да је идентификују са Мајком Влажном Земљом.Mokoš na www.starisloveni.com, Приступљено 13. 4. 2013.
Разни обичаји су везани за Мокош, а један од њих је био бацање кудеље у воду, која се називала мокрица и представљала је жртву Мокоши. Маказе, босиљак и премен овчије вуне су такође стављане под ноге Мокошином кипу за заштиту јагањаца. Мокошин свети дан је петак и сматрало се да на тај дан не сме да се преде.
Особине Мокош је богиња предења, али и заштитница жена, која се брине о њиховом здрављу и породу. Она помаже породиљама и штити њихову децу, истовремено помажући жени да очува добар брак. Мокош је везана и за остале женске послове и вођење домаћинства, али је првенствено везана баш за предење.
Примање хришћанства Функције Мокоши након примања хришћанства међу словенским народима преузела је света Петка. Света Петка је такође заштитница жена. Ова богиња славила се између 25. октобра и 1. новембра, у зависности од тога који је дан петак. Празник светој Петки је 27. октобра.
Види још
Света Петка Владимир I Велики Словенска митологија
Референце
Спољашње везе Mokoša, zaštitnica žena, članak objavljen u Politici, dana 09.08.2008.
Категорија:Словенска митологија Категорија:Матријархат