Маглић је динарска планина између БиХ (Републике Српске) и Црне Горе. Налази се на тромеђи географских области Босна, Херцеговина и Стара Херцеговина. Маглић је уједно и назив највишег врха у Републици Српској, односно БиХ. Највиши врх планине је Велики Витао (2.396 -{m}-) који се налази на подручју Црне Горе, док је врх Маглић на 2.386 -{m}- надморске висинеЈован Ђ. Марковић: Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Међутим, у Атласу свијета ЈЛЗ из 1988. на карти се види да се врх Велики Витао налази у Црној Гори, тако да се може рећи да је врх Маглић највиши у БиХ.. По другим изворима, највиши врх је Маглић са 2.386 -{m}-Мала енциклопедија Просвета, односно 2.388 -{m}-. Планина се налази око 20 -{km }- југозападно од Фоче уз границу БиХ и Црне Горе. Омеђена је реком Сутјеском на западу, планином Волујак на југозападу, рекама Дрином и Пивом на североистоку, те планином Биоч на југоистоку. мини|десно|300п|Поглед на црногорски део Маглића Маглић је изграђен од пермских стена, мезозојских кречњака, дијабаза и малафира, а видљиви су и леднички трагови. Обрастао је буковом и црногоричном шумом. Горња шумска граница је на око 1.600 -{m}-, а изнад те висине је плато са пашњацима и бројним гребенима и висовима. Најпознатије висоравни су Вучево (са врхом Црни врх), Рујевац, Снијежница (Сњежница), Пријевор и Мратињска Гора. На Маглићу се налази и Перућица, највећа прашума у Европи и велики цирк Урдени долови са Трновачким језером на 1.517 -{m}-. Подножје планине и све падине су богате водом, са бројним изворима од којих је најиздашнији Царев До који никад не пресушује.
Види још Перућица Национални парк Сутјеска
Референце
Литература
Мала енциклопедија Просвета, I-III, Просвета, Београд, 1986.
Атлас свијета, ЈЛЗ Мирослав Крлежа, Загреб, 1988.
Спољашње везе
Сајт владе Републике Српске
Категорија:Национални парк Сутјеска Категорија:Планине у Републици Српској Категорија:Планине у Црној Гори