Шид (, , ) је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Сремском управном округу. Према попису из 2022. било је 12.618 становника. Налази се на западу српског дела Срема, на падинама Фрушке горе.
Географија Надморска висина је 104 -{m}-. То је седиште најзападније општине Срема, а налази се између реке Дунав и обронака Фрушке горе на северу и реке Саве на југу. Област на којој је изграђен Шид је воћарско виноградарски крај, са великим винским подрумом. У склопу пољопривреде развијена је и прехрамбена индустрија, посебно прерада жита, савремена индустријска кланица (која је затворена као и већина великих предузећа после демократских промена 2000-е) и фабрика за производњу јестивог уља, као и текстилна индустрија и трикотажа (такође затворена после демократских промена 2000-е). У граду се налази спомен кућа и галерија познатог сликара Саве Шумановића. Према свом положају, општина привредно гравитира Бачкој Паланци као већем економском и културном центру у непосредној близини. Недалеко од Шида је и граница са Хрватском.
Овде се налазе Железничка станица Шид, Туристичка организација Шид и Културно образовни центар Шид.
Историја Није познато када је Шид формиран као насеље, постоје само разне претпоставке. Почетком 18. века Шид је био једно од највећих насеља између Винковаца, Вуковара и Сремске Митровице. За процене о величини и значају Шида постоје писмени подаци. Најранији помен из тога времена је податак да је у Шиду умро Лука Наталис 1702. године, викар апостолског посланства.
Умро је 1860. године капетан аудитор доктор филозофије Петар Матић, који се уз војну службу пуно бавио књижевним радом - објавио више наслова књига. Остао је удовац, у пензији, био без потомака па је своју библиотеку завештао Карловачкој гимназији. Матић је био родом из Бингуле, свештенички син. Завршио је Гимназију у Карловцима, филозофију у Пешти а немачка права у Бечу."Србски дневник", Нови Сад 1860. године
Српска школа у Шиду је 1860. године отворила и трећи разред, где ће поред српског бити учен и немачки језик.
Град је 1885. године био у саставу Ердевичког изборног среза са својих 2406 душа."Застава", Нови Сад 1885. године
У Шиду је основано 1898. године "Венац - српско друштво за међусобно помагање о женидби и удадби". То чудно друштво залагало се за новчану помоћ младим супружницима, која им је била потребна за оснивање породице. Члан друштва би након женидбе добио новчани износ према броју чланова а ако је и невеста чланица тог друштва, и њој следује новац. Оснивачи друштва били су грађани шидски Драгутин Грчић и Стеван Благојевић. Друштво је радило по усвојеним правилима, а управу је водио поменути Грчић."Цариградски гласник", Цариград 1898. године
Након Првог светског рата У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, Сремска жупанија је постала Сремска област. Приликом оснивања бановина 1929, срез Шид је додељен Дринској бановини,„Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја” и „Карта нових бановина”, Политика, 4. октобар 1929, стр. 2 и 3 да би 1931. био пребачен у Дунавску. Када је 1939. основана Бановина Хрватска, додељен јој је и Шид.
Други светски рат За време Другог светског рата, Шид је био у саставу НДХ (Велика жупа Вука).
Највећи од свих злочина у том периоду догодио се 28. 8. 1942. године, на Велику Госпојину. Већа група усташа, на челу са Виктором Томићем, дошла је из Загреба и у току ноћи је започела рација. Ухапшено је 142 Шиђана (125 мушкараца, 13 жена и 4 детета). Сви они су стравично мучени, и на крају, њих 121 је возом пребачено у Сремску Митровицу где су стрељани. Међу њима је био и чувени српски сликар Сава Шумановић. Рација у Шиду се одвијала у склопу веће рације која је изведена на територији целог Срема, а у којој је убијено преко 6.000 људи, већином Срба, мада је било и Јевреја и Рома.
У дворишту среског суда у Шиду истерали су жене, децу и људе, пустили воду из чесме и натерали их „да седну у воду", а усташе су то гледале и тиме се забављали. Како су сви имали руке везане на леђима, а од силних батина изнемогли, многи нису могли да седну на земљу, већ су потрбушке падали. Виктор Томић их је ногама тукао и газио по њима.Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине
Међу ухапшеним Србима био је и Кузман Славујевић. Када је око 5 сати ујутро дотеран у двориште среског начелства „и видео доведену малу српску децу, толико је био ганут, а у исто доба и разјарен, да је усташама псовао мајку". Како су му руке биле везане на леђима, ухватио је зубима најближег усташу за гушу". У том моменту му је прискочио Виктор Томић, ударио га железном полугом по глави тако жестоко да је одмах онесвешћен пао на земљу. Да би га привели свести, полили су га водом, однели у подрум, где је било других Срба затвореника, и ту му пред свима најпре чупали клештима нокте са ногу и руку, а потом му ножем одрезали обе руке заједно са плећкама, те је у највећим мукама умро.Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине
У Шиду су Срби ужасно тучени и на све могуће начине злостављани. Домаће усташе су их нагониле да један другоме лижу крв из рана, па их онда пустили кућама. У дворишту котарске општине у Шиду Србе су тукли „кочевима, секирама, столицама, и неким гуменим пендрецима, који су на врху имали неко шиљато железо које је са жртава чупало месо".Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине
У селима шидског среза у разним саопштењима се увек наглашавало да се то и то „забрањује Жидовима, Циганима и Србима“.Бранко Савић, свештеник из Моровића, срез Шид, у Кораћици 1. септембра 1941. (П)
Срби су између осталог уцењивани и у виду разних контрибуција. Тако је у Шидском срезу појединим селима било одређено да плате 100, 150, па и више стотина хиљада динара. Село Батковац имало је да плати 150.000. Разрез је био учињен према имовном стању грађана, тако да су појединци имали да дају између 5.000 и 20.000 динара. Сваком Србину који није дао новац саопштавано је да се одмах сели у Србију, а целокупна имовина му је одузимана у корист хрватске државе. При полагању новца свако је мора да потпише изјаву да новац даје драговољно „за унапређење усташког покрета". Угледни трговац Молдован из села Јамена, није донео тачно назначену суму у одређени час, па је због тога заклан у усташком стану у Шиду.Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине
Приликом пљачкања српских кућа у Срему усташе су односиле „боље капуте, бицикле, златнину, готов новац", а поред тога „маст, брашно, мушке астраганске шубаре, чизме, шиваће машине и све што им је пало шака".Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине
У време борби на Сремском фронту, Шид је првобитно ослобођен 5. децембра 1944. Немци су се накратко вратили у противофанзиви следећег јануара. Фронт је коначно пробијен у априлу 1945.
Након Другог светског рата
Велики силос и хладњача су пуштени у рад 7. јула 1977.„Свечано прослављен Седми јул”, Борба 1977-07-08, У јуну 1980, у шидској општини је од 68.000 хектара због подземних вода поплављено 5.000.„... а у Шиду поплављено 5.000 хектара”, Борба 1980-06-12, Прослава 40 година пробоја Сремског фронта, са великим бројем учесника, одржана је у априлу 1985; постављен је камен темељац „споменика слободе” у Спомен-парку Шид.„Јединствен строј”, Борба 1985-04-13, Спомен-обележје Сремски фронт је отворено 1988. код Адашеваца.
Распад СФРЈ Овде се одвијало Гранатирање Шида 1991.
Култура мини|десно|Положај Шида у Сремском округу
Галерија слика „Сава Шумановић“ налази се у Шиду, у ул. Светог Саве бр. 7, некадашње Маршала Тита бр. 11, у којој се налази највећи број дела Саве Шумановића (Винковци, 22. јануара 1896 - Хрватска Митровица, 30. августа 1942), једног од најзначајнијих српских сликара 20. века, а који је убројан и у 100 најзнаменитијих Срба. Основана је 1952. године захваљујући поклону сликареве мајке Персиде Шумановић, од 417 слика и куће у којој су дела данас изложена. Кућа заједно са галеријом, која је настала знатно касније, представљају непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
Музеј наивне уметности „Илијанум” налази се у Шиду, сада у ул. Светог Саве бр. 5. Отворен је 1970. године на иницијативу сликара и светског класика маргиналне уметности Илије Башичевића Босиља (Шид, 1895-1972).
У близини села Привина Глава налази се истоимени манастир. По легенди манастир је добио је име по оснивачу, властелину Приви (или Приби) из 12. века. У граду налази се такозвани Руски двор, бивши летњиковац гркокатоличких епископа из 18. века.
У Граду постоји низ установа од културног значаја. Најважнији православни храм је Црква светог Николе. Овде се налазе Црква Успенија Пресвете Богородице у Шиду и Црква Светог великомученика Кнеза Лазара у Шиду. У Шиду делује Хрватско културно друштво "Шид" основано 2010. године.
Године 1863. школски тутор тадашњи Кристо Мауковић је о свом трошку изградио учитељске станове, за српску школу."Србски дневник", Нови Сад 1863. године Овде се налазе ОШ „Бранко Радичевић” Шид и ОШ „Сремски фронт” Шид.
Овде се налази Римокатоличка црква Пресветог Срца Исусовог у Шиду.
Демографија У насељу Шид живи 12.825 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,5 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 5.510 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
Галерија
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
Туристичка организација општине Шид Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији