Јован Монастерлија (166? – 1706) био је српски подвојвода Хабзбуршке монархије и војни заповедник.
Порекло После Дугог рата, део српског становништва из Српског Ковина сели се 1606. године у Коморан. Ту је неколико њих 1655. добило племићку титулу а међу њима је био и Петар, отац Јованов.
Војна служба Истакао се у борбама против Турске, у Великом бечком рату (1683 — 1699). После Велике сеобе Срба 1690. године у Хабзбуршку монархију, именован од стране цара Леополда за подвојводу 1691. Као заповедник српске милиције, истакао се у бици код Сланкамена 16. августа 1691. Године 1697. Монастерлија добија заповедништво над Петроварадинском тврђавом и задатак да изгради понтонски мост преко Дунава.
После Карловачког мира 1699. повлачи се и од цара добија имања, а пошто је имао чин подвојводе претпоставка је да се радило о најмање 92 јутра земље, колико је војводама монархије следовало. У службу поново ступа 1703. када је кнез Ердеља, Ференц Ракоци, подигао устанак против Хабзбуршке монархије. За заслуге у овом рату он добија чин пуковника. Непосредно пред смрт цар му додељује задатак да српску милицију прикључи у регуларну аустријску војску. Приликом војног похода на Велики Варадин, умире од задобијене ране приликом лова.
Године 1704. унапређен је у чин пуковника и одликован колајном на златном, четвороструком ланцу. С лица колајне био је портрет монарха, а на наличју мађарски државни грб.
Референце
Литература
Спољашње везе Поема "Јован од равнице" (Центар за истраживање православног монархизма)
Категорија:Рођени 1660-их Категорија:Умрли 1706. Категорија:Коморанци Категорија:Аустријске војсковође Категорија:Историја Србије под Хабзбуршком монархијом Категорија:Историја Војводине у новом веку Категорија:Личности Великог бечког рата Категорија:Личности Аустријско-турских ратова Категорија:Срби у Словачкој Категорија:Србија у 18. веку Категорија:Срби у Хабзбуршкој монархији