Пожега је град у Хрватској и административно средиште Пожешко-славонске жупаније. Према резултатима пописа из 2021. у граду је живело 22.294 становника, а у самом насељу је живело 16.867 становника.
Пожега се налази у средишту плодне долине у средишњој Славонији. Од 1921. до 1991. године, град је носио име Славонска Пожега, јер је истоимени назив носио и град у Србији.
Историја У доба античког Рима звана је -{Vallis aurea}- (Златна долина). Од 13. века средиште је Пожешке жупаније, која није припадала Бановини Славонији, већ ужој Угарској. око 1250-1255, град је био у власништву Матилде, удовице сремског господара Јована Анђела.
Под османску власт је потпала око 1536. године, а потом постаје седиште Пожешког санџака. За православне Србе на тим просторима формирана је Пожешка епархија, која је била у саставу Српске патријаршије, а епархијско седиште се налазило у оближњем српском православном манастиру Ораховици.
Пожега је ослобођена 1688. године и од тада се налази у саставу Хабзбуршке монархије. Обновом Пожешке жупаније (1745) постаје део Краљевине Славоније. Историјско језгро Пожеге развија се током 18. века у доба касног барока. Гимназија која је основана 1699. године прераста 1754-1773. године у пожешку академију (вишу гимназију)."Школски лист", Нови Сад 1859. године
Пожега је постала "Краљевска варош" 1767. године, када је у њој живело 2250 становника."Српски летопис", Будим 1844. године
Покренут је 1862. године у Пожеги политички лист "Славонац"."Србски дневник", Нови Сад 1862. године
Више старих цркава, међу којима је и Св. Духа, за Турака је претворено у џамије. Посебно складно делује градски трг; Градски музеј са богатим збиркама. Североисточно од Пожеге се налази Кутјево познато по виноградима, старом винском подруму и висококвалитетним винима.
Од 1997. године седиште је новоформиране римокатоличке Пожешке бискупије.
Културна историја Срба у Пожеги лево|мини|188x188пиксел|Петар Перо Коњевић (1857—1882), српски трговац из Пожеге и добротвор Гостовала је у Пожеги "Дружина србског народног позоришта" током октобра и новембра 1864. године. Репертоар је чинило двадесетак представа, међу којима су биле заступљене и националне теме попут:"Бој на Косову", Сеоба Србаља", "Зидање Раванице", "Немања", "Сан Краљевића Марка" и др. Одазвала се у великом броју публика "свих сталежа", па је било зараде. Организацију су поднели мештани Антун Ковачевић фишкал и Ђорђе Илић трговац."Даница", Нови Сад 1864. године
Велики српски добротвор Петар Коњевић из Пожеге, оставио је за просветне циљеве српског народа 30.000 ф."Школски лист", Сомбор 1884. године
Пожега је била 1885. године место у Пакрачком изборном срезу за српски црквено-народни сабор у Карловцима. У њему је тада пописано 1219 православних становника."Застава", Нови Сад 1885. године
Срби из Пожеге су 1895. године купили 266 акција Српске банке из Загреба.
Други светски рат У првој половини августа 1942. из Славонске Пожеге и среза похапшено је више од 1000 лица, жена и деце и послато у логоре Јасеновац и Стару Градишку.
У срезу Славонска Пожега, људи су одвођени и дању и ноћу у усташке затворе, али су само ноћу саслушавани и страшно мучени. После саслушања неке су остављали у затвору, да би их и у наредним ноћима стављали на муке, а потом испребијане и измучене пуштали кућама. Неки су, пак после мучења одводили у оближње поље или у шуму и ту их убијали. По причању другог свештеника из истог среза над Србима је одмах почео "незапамћен терор". И по дану и по ноћи усташе су тукли, мучили, пљачкали и убијали Србе. "Нико није био сигуран. Свештеницима је забрањивано свако чинодејство. Једне ноћи су и мене напали. Претресли су ми кућу, тобоже тражећи оружје, и оптужили ме да сам пуцао у сопствени радио-апарат када је Павелић говорио при оснивању хрватске државе, иако је апарат био потпуно неоштећен. У мојој парохији било је око сто усташа, који су одмах предузели читаву хајку на Србе. И људи и жене и деца морали су бежати готово сваког дана из куће у шуму и сакривали се. Тог дана у мојој парохији погинуло је 14 Срба, а многи су премлаћени да никада оздравити неће. Пуцало се и убијало свуда". У местима и селима славонско-пожешког среза Срби су морали око руке да носе траку са натписом „православац“.
У Загребу је издата наредба да се Срби на улици могу кретати само између 8 и 18 часова, доцније је та наредба проширена и на Јевреје, а слобода кретања проширена од 6 до 21 час увече. Затим је наређено да се сви Срби и Јевреји иселе из центра Загреба на периферију, где им је било одређено место за становање. Загребачким Србима је још наређено да као и Јевреји носе траку око руке, и то белу са натписом „православац“. Овакву наредбу је издао још раније усташки стан у Славонској Пожеги.
У јулу 1941. У славонско-пожешком срезу спаљена су села; Пасиковци, Црљенци и Потераћ.
Православну цркву у Славонској Пожеги пошто је порушен црквени торањ, црква је претворена у касапницу.
У славонско-пожешком срезу порушене су цркве у Трештановцима, Болмачи, Чачавцу, Славонској Пожеги и Смољановцима.
Свештеника Данила Ђуђуна усташе су нашле у возу између Славонске Пожеге и Новске заједно са војницима. Чим су га приметили почели су га исмевати, чупали му браду, говорити му срамне и погрдне речи и тући га. Затим су наредили да се никуда из вагона не сме маћи.
Становништво
Попис 2011. По попису становништва из 2001. године, Град Пожега је имао 26.248 становника, од чега је у самој Пожеги живело 19.506 становника.
Попис 2001. По попису становништва из 2001. године, Град Пожега је имао 28.201 становника, од чега је у самој Пожеги живело 20.943 становника.
Попис 1991. По попису становништва из 1991. године, општина Славонска Пожега је имала 71.745 становника, распоређених у 209 насељених места.
година пописа укупно Хрвати Срби Југословени остали 1991. 71.745 57.277 (79,83%) 9.759 (13,60%) 1.546 (2,15%) 3.163 (4,40%) 1981. 71.286 53.305 (74,77%) 9.557 (13,40%) 5.894 (8,26%) 2.530 (3,54%) 1971. 73.071 56.538 (77,37%) 13.387 (18,32%) 1.101 (1,50%) 2.045 (2,79%)
Бивша велика општина Славонска Пожега је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су Градови: Пожега, Кутјево и Плетерница и општине: Брестовац, Велика, Јакшић, Каптол и Чаглин.
Славонска Пожега (насељено место), национални састав
Националност 1991. 1981. 1971. Хрвати 15.862 (75,36%) 13.764 (69,28%) 13.548 (74,50%) Срби 3.130 (14,87%) 2.483 (12,49%) 3.350 (18,42%) Југословени 870 (4,13%) 2.920 (14,69%) 634 (3,48%) остали и непознато 1.184 (5,62%) 700 (3,52%) 652 (3,58%) Укупно 21.046 19.867 18.184
Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Славонска Пожега је имало 21.046 становника, следећег националног састава:
Познате личности Предраг Стојаковић, кошаркаш (НБА) Добриша Цесарић, писац Борис Ханжековић, атлетичар Срђан Будисављевић, адвокат и политичар Инес Бојанић, глумица Станка Стјепановић, професор права
Види још Пожешка жупанија Пожешки санџак Пожешка епархија Пожешка бискупија Пожешко-славонска жупанија
Референце
Литература
ЦД-РОМ: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе
Категорија:Славонија Категорија:Градови у Хрватској Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Пожешко-славонској жупанији