Psihologija rada (poslovna psihologija) je ogranak psihologije koji proučava zavisnost uspeha u radu od različitih psihičkih faktora, kao i uticaj pojedinih vrsta poslova i radnih uslova na psihički život onih koji rade. Najrazvijeniji deo psihologije rada jeste industrijska psihologija, koja se bavi psihološkim pitanjima rada u industriji. Krajni cilj je humanizacija rada sa ljudima uz postizanje što veće efikasnosti i ostvarivanja maksimalnog individualnog i kolektivnog potencijala. Poslovni psiholog se bavi savetovanjem, obukom, unapređenjem ljudskih resursa kao i psihofiziološkim i organizacijskim aspektima rada, da bi se obezbedio individualni uspeh i prosperitet zaposlenih u svim oblastima pa sa tim i siguran uspjeh i bolje poslovanje preduzeća.
Psihologija rada nastala je u Americi u periodu industrijalizacije (krajem XIX veka). Tejlor je veoma doprineo ovoj oblasti. Radio je kao inženjer u Fordovim fabrikama u kojima je uvodio principe naučne organizacije rada. Osnivač psihologije rada je Amerikanac nemačkog porekla Hjugo Minsterberg.
Da bi organizacija odgovorila zahtevima modernog doba, neophodno je vršiti kvalitetnu i efikasnu regrutaciju i selekciju, odabrati prave ljude za posao i efikasno koristiti ljudske potencijale, motivisati radnike, eliminisati odsustva, uvesti pravedno nagrađivanje, sisteme napredovanja i donositi odluke na osnovu trenutnih informacija. Stručna selekcija i orijentacija zaposlenih omogućuje da zaposleni budu dobro raspoređeni, i to na osnovu svojih sposobnosti, sklonosti i motivisanosti za rad i da u kompaniji pravi čovek bude na pravom mestu.
Poslovni psiholozi su poznavaoci osnova psihologije rada, psihologije menadžmenta, psihologije marketinga, upravljanja ljudskim resursima, organizacionog ponašanja, psihologije uspeha, poslovnih komunikacija, savetovanja, pravnih propisa s područja rada i radnih odnosa, zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i zaštite na radu. Moraju poznavati zakone i zakonske propise, interne propise preduzeća ili organizacije u kojoj su zaposleni (statut, pravilnike, ugovore, kolektivne ugovore). Zaduženi su za kreiranje kadrovske dokumentacije, učestvovanje u obračun plate zaposlenih i izveštaje po zadatim kriterijumima za veliki broj zaposlenih.
Literatura
Dematteo, J.S.; Eby, L.T. & Sundstrom, E. Guzzo, R.A. & Shea, G.P. .
Hackman, J.R. & Oldham, G.R. : Addison-Wesley.
Lock, E.A. & Latham, G.P. (1990). . Luthans, F., & Kreitner, R. (1985).
Salas, E.; Stagl, K. & Burke, C. . . Chichester, UK: John Wiley & Sons.
.
Anderson, N.; Ones, D.S.; Sinangil, H.K. & Viswesvaran, C. (Eds.). . Thousand Oaks, CA: Sage Publications Ltd. Anderson, N.; Ones, D.S.; Sinangil, H.K. & Viswesvaran, C. (Eds.). (2002). Handbook of industrial, work and organizational psychology, Volume 2: Organizational psychology. Thousand Oaks, CA: Sage Publications Ltd. Borman, W.C.; Ilgen, D.R. & Klimoski, R.J. (Eds.). .
Campbell, J.P.; Gasser, M.B. & Oswald, F.L. (1996). (pp. 258–99). San Francisco: Jossey-Bass. , Vols. I and II. New York:. Dunnette, M.D. (Ed.). . Dunnette, M.D. & Hough, L.M. (Eds.). (1991). Handbook of industrial/organizational psychology (4 Volumes). Palo Alto, CA: Consulting Psychologists Press.
Hunter, J.E. & Schmidt, F.L. (1990). .
Koppes, L.L. (Ed.). . . In: Baum, (Ed)., . Lowman, R.L. (Ed.). . Rogelberg, S.G. (Ed.). (2002). .
Spoljašnje veze
-{European Academy of Occupational Health Psychology}-
Категорија:Примењена психологија