Универзитет у Бањој Луци је државни универзитет у Бањој Луци. Други је универзитет по старости у Босни и Херцеговини и водећа институција високог образовања у Републици Српској. Од школске 2024/25. године има 9.437 уписаних студената.

Израстао је из факултета основаних у Бањој Луци након завршетка Другог свјетског рата, било самосталних или огранака Универзитета у Сарајеву. Универзитет у Бањој Луци одржава блиске везе са образовним институцијама у сусједним земљама бивше Југославије, посебно са онима у Србији.

Године 2019. -{QS World University Rankings}- сврстао је Универзитет у Бањој Луци у ранг 251—300 у земљама Европе и средње Азије. Године 2018. -{Webometrics Ranking of World Universities}- рангирао га је као други најбољи универзитет у Босни и Херцеговини међу 59 рангираних институција високог образовања у земљи. У фискалној 2015. години Влада Републике Српске обезбиједила је 34.897.600 КМ за буџет Универзитета, што представља његов примарни извор финансирања за стандардне текуће трошкове.

Историја мини|Природно-математички факултет thumbnail|Економски факултет Прва високошколска установа у Бањој Луци основана је 1950. године. Била је то Виша педагошка школа, која је прве године уписала 38 бруцоша — младиће и дјевојке из ових крајева. У том периоду у Бањој Луци формирано је још неколико високошколских институција. Прво је формиран Технички факултет 1961. године, а затим Виша економска школа 1969. године, а након тога и више истурених одјељења Машинског, Правног и Економског факултета Универзитета у Сарајеву. У периоду од само четири године, сва та одјељења постала су самостални факултети.

Остварени резултати навели су надлежне органе да 7. новембра 1975. године формирају Универзитет у Бањој Луци — други универзитет у тадашњој Босни и Херцеговини и петнаести у тадашњој Југославији. Почетак рада Универзитета обиљежен је недостатком наставно-научног кадра. На осам високошколских установа (изузимају се институти и заводи) било је запослено 149 наставника и 100 осталих радника. Структура (квалификација и звање) наставничког кадра била је још неповољнија. Економски факултет имао је два доктора наука и три магистра, Електротехнички два доктора и шест магистара, Технолошки осам доктора и три магистра, Машински четири доктора и пет магистара, Правни четири доктора и једног магистра, Педагошка академија пет доктора и шест магистара, Виша економско-комерцијална школа шест магистара и четворицу специјалиста, а Виша техничка школа у Бихаћу имала je само два магистра. Такав кадровски састав на вишим школама и факултетима наметнуо је потребу планирања кадра за будући развој Универзитета, његово школовање, уздизање и усмјеравање за рад на факултетима.

Универзитет у Бањој Луци већ je прве године свог постојања усвојио „Програм развоја за период од 1976 до 1980. годинеˮ. Овај документ био је од велике важности за правилан, реалан и складан развој Универзитета за првих пет година постојања. Њиме су утврђени основни циљеви и задаци на Универзитету у Бањој Луци. Нека од најважнијих питања у том програму су се односила на студенте и њихов стандард, проширење мреже високошколских организација и проширење уписа на студије. Као приоритетни задаци наметали су се: изградња студентских домова, обезбјеђење континуираног кредитирања и стипендирања студената, проширење и јачање Централне омладинске задруге, изградња спортско-рекреативног центра, студентске поликлинике, повећање просторних капацитета и материјалних могућности за масовнију активност у културним дјелатностима студената.

Проширење мреже високошколских организација у периоду од 1980. до 1985. године значило је оснивање нових високошколских организација и нових одсјека и смјерова на постојећим факултетима. Уз већ постојећи Медицински факултет, било је предвиђено отварање Грађевинског факултета. У оквиру Више техничке школе у Бихаћу, требало је да се оснује и дрвопрерађивачки одсјек. Планирано је оснивање и енергетског одсјека на Електротехничком факултету, конструкционог на Машинском, одсјека пољопривредне технологије на Технолошком, одсјека за друштвено-економски развој на Економском и графичког одсјека на Вишој техничкој школи у Бихаћу. Било је планирано и прерастање Педагошке академије у филозофски факултет, у складу са Законом о наставничким школама и факултетима. И поред планирања, све ове активности нису завршене у том периоду.

Смјештај и опремљеност виших школа и факултета у том периоду стално су се побољшавали. Изградњом Универзитетског центра, са 12.000 квадратних метара корисног простора, завршена је прва фаза изградње објеката и њихово опремање за потребе Правног, Економског, Машинског и Технолошког факултета. Започела је санација и доградња Електротехничког факултета, као и смјештај двију виших школа у Бихаћу. Од изузетног значаја било je и побољшање опремљености лабораторија, кабинета, библиотека. У овом периоду ријешен je трајни смјештај Народне и универзитетске библиотеке „Петар Кочић у Дому солидарности, са проширеним читаоничким простором, чиме су створени бољи услови за студенте, високошколски наставнички и сараднички кадар.

Период развоја Универзитета од 1985. до 1992. године био je прилично специфичан и карактерисале су га веома изражене друштвене и економске промјене у тадашњој Југославији. Међутим, уз велике напоре привреде, власти, просвјетних и научних организација, остварен је напредак у свим сферама развоја Универзитета, па долази и до улагања у опрему високошколских организација (компјутерску, лабораторијску и осталу). Постепено је оживљавао научноистраживачки и практични рад и повезивање са привредом.

Период развоја Универзитета од 1992. до 1996. године обиљежили су општа друштвена криза, одбрамбено-отаџбински рат и распад Југославије, формирање Републике Српске и послијератна друштвено-економска криза. Ратна дејства у Босни и Херцеговини отежала су рад и развој Универзитета у Бањој Луци. И поред кризе и тешког стања, у овом периоду основано је неколико факултета који су временом израсли у значајне чланице Универзитета.

Министарство одбране Републике Српске и Универзитет у Бањој Луци су 19. октобра 2004. потписали Уговор о преносу права располагања и коришћења земљишта и објеката, а Влада Републике Српске и Универзитет 22. марта 2006. године Анекс Уговора. Тиме су земљиште и објекти касарне „Рајко Балаћ” претворени у нови кампус Универзитета, Универзитетски град, у који су се преселили Ректорат и неколико чланица Универзитета.

Босна и Херцеговина потписала је Болоњску декларацију 2003. године. Законом о високом образовању Републике Српске 2010. успостављени су принципи високог образовања у Републици Српској у складу са Болоњском декларацијом и европским стандардима. Законом је предвиђено усвајање четири кључна принципа Болоњске декларације: увођење европског система преноса и акумулације бодова (ЕСПБ), увођење структуре студија која подразумијева три циклуса, промовисање мобилности наставног особља и студената и увођење система упоредивих диплома.

Од академске 2007/08. почела је примјена Болоњског процеса у настави на свим студијским програмима, иако су у том правцу неки факултети кренули и раније. Усвојен је тростепени систем студирања и уведен је ЕСПБ систем вредновања предмета и укупног оптерећења студента, као и принцип годишњег оптерећења студента до 60 ЕСПБ. Једносеместрални предмети и испитивање студената подијељено у више цјелина уведени су са идејом да се повећа пролазност студената и интерактивност наставног процеса. Осим што су груписане научне области, донесена је одлука да се сви наставни предмети (курсеви, модули) групишу у уже научне области којима припадају, без обзира на то на којем се факултету изводе. Након тога је појединим факултетима додијељена матичност за поједине научне/умјетничке области, како би били одговорни за сва питања у вези са њима.

Организација Факултети мини|Правни факултет мини|Технолошки факултет мини|Природно-математички факултет Већина од садашњих 17 факултета Универзитета у Бањој Луци подијељена је између два главна кампуса, оба смјештена у непосредној близини ријеке Врбас у центру Бања Луке.University of Banja Luka – About the University

Универзитет је подељен на 16 факултета: Академија умјетности Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет Економски факултет Електротехнички факултет Машински факултет Медицински факултет (уз Универзитетски клинички центар Републике Српске) Пољопривредни факултет Правни факултет Природно-математички факултет Рударски факултет Технолошки факултет Факултет политичких наука Факултет физичког васпитања и спорта Филолошки факултет Филозофски факултет Шумарски факултет Факултет безбједносних наука

Ректори Драгомир Малић (1975—1979) Ибрахим Табаковић (1979—1984) Драгица Додиг (1984—1988) Рајко Кузмановић (1988—1992) Драгољуб Мирјанић (1992—2006) Станко Станић (2006—2016) Милан Матаруга (2016—2017) Радослав Гајанин (2017—данас)

Сарадња Универзитет у Бањој Луци има уговоре о сарадњи са још 100 високошколских установа. У јануару 2018. године усвојио је Стратегију интернационализације Универзитета у Бањој Луци. Она дефинише конкретне кораке које треба предузети у процесу интернационализације научног истраживања, наставе и подршке. Крајем истог мјесеца основан је Институт Конфуције Универзитета у Бањој Луци са циљем промоције кинеског језика и културе. Отварању су присуствовали амбасадор Народне Републике Кине, ректор Технолошко-образовног универзитета у Тјенцину и делегација града Тјенцина.

Види још Списак универзитета у Републици Српској Народна и универзитетска библиотека Републике Српске Архив Републике Српске Музеј савремене умјетности Републике Српске Гимназија Бања Лука Бански двор

Референце

Спољашње везе

Студентски центар „Никола Тесла”