Влајковац (, ) је насеље у граду Вршац, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 968 становника. Овде се налазе Дворац у Влајковцу и слатинско станиште Влајковац.
Историја Влајковац се први пут помиње 1597. године као посед сибињског кнеза, са становницима српске народности.
У 16. веку назив села је Влајковац (-{Vlajkoc}-), Влајковац – 1716. године, -{Temesvajkócz}- – 1911. Влајковац – 1922. године.
Године 1716. Влајковац је додељен Вршачком диштрикту (Срез). Године 1717. било је 22. куће. За време епископа Максима Несторовића (1728—1738) подигнута је црква брвнара. Придоласком сибињских Румуна (1738) насеље је повећано. Тако док је 1749. године било 40 кућа, 1752. године било је већ 87 кућа. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Вршачком округу и дистрикту. Становништво је било измешано, српско и влашко.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003. Године 1779. Влајковац је припојен Тамишком комитату.
На путу за Панчево, цар Јосиф II задржао се у Влајковцу 13. и 14. априла 1773. године.
Први пут почињу да се воде црквене књиге 1790. године. Подигнута је Румунска црква 1809. године. Године 1829. уступи царска комора Влајковац, променом добара, грофовској породици Бетлен. 1832. имао је Влајковац 1252 православна, 2 католика и 4 јевреја. У атару, познатом као плодна равница, било је 85 поданичких сесија. Бројни и богати пашњаци и ливаде омогућили су и знатно унапредили сточарство. Тада је властелин био гроф Емерих Бетлен.
Влајковац је имао 1848. године 1390 становника, од којих је било 1375 православних, 6 католика и 9 јевреја. Дана 8. јула 1848. године Мађари су запалили село, које је са црквом изгорело.
Влајковац је имао 1854. године 1183 становника. Површина катастарске општине била је 7365 ланаца, укључујући ту и бивши алодијални посед од 2483 ланаца. Властелин је био гроф Јован Бетлен.
У Влајковцу је 1859. године подигао свој каштел Георг Мочоњи. Исто то је учинио и Фердинанд Хајнрих на своме имању »Икателек«.
Године 1872. оделили су се Срби од Румуна, којима је остала црква. Срби из места су чинили почетком 20. века парохијску филијалу у саставу парохије Уљма."Српски свештенички календар", Београд 1908.
Године 1876. село је проглашено великом општином. У тој години снажна олуја је срушила кров румунске цркве и ишчупала више стабала из земље.
Дана 8. децембра 1894. отворена је железничка станица на путу Вршац - Ковин која је предата у саобраћају. Бројно кретање становништва у последњим деценијама било је у порасту: 1869. године било је 1484 становника; 1880 – 1354; 1890 – 1532; 1900 – 1590; 1910 – 1650 становника. По попису 1921. године у Влајковцу је било 1459 становника, од којих је било: Срба - 261, Чеха - 34, Румуна - 918, Немаца - 22, Мађара - 224 становника.
Доселило се 1920. године у Влајковац 120 породица из Лике и Босне и Херцеговине, али се од тог броја, крајем 1927. године 60 породица преселило у Потпорањ и Селеуш.
Овде се налази манастир Влајковац.
Демографија У насељу Влајковац живи 929 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,7 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 345 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41 (попис 2002).
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Галерија
Референце
Литература
Монографија Подунавске области 1812-1927, саставио Др. Владимир Марган, бив. председник Обласног одбора, комесар Обласне самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево“ Територија Подунавске области, написао Др. Владимир Марган, председник обл. одбора у Смедереву 1928. г. Историјски преглед Подунавске области Банатски део, написао: Феликс Милекер, библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. г. »Летопис« општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји, Марина М., Беч 1999.
Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Дворац у Влајковцу
Категорија:Насељена места у Вршцу Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији