Гудурица (, ) је насеље у граду Вршац, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 876 становника.
Овде се налази ФК Виноградар Гудурица.
Географија У додиру Карпата и Вршачког Вино-горја, као божјом руком постављено на брежуљке испресецане дивљим гудурама, виноградима заклоњено и сачувано од света, налази се Гудурица — по свему необично село. У овом малом планинском селу усред питомог равног Баната, петнаестак километара североисточно од Вршца, вековима живи и о укрштеним балканским путевима сведочи чак 14 различитих нација. Гудурица је помирила разне људе и обуздала свакакве ћуди.
Историја мини|Гудурица на мапи из 1769-72. Према белешкама вршачког историчара Феликса Милекера (1858–1942), Гудурица се првобитно, у 15. веку, помиње као Кутрес, затим Кутрица, у 18. као Гутериц, у 19. веку Кудриц, 1894. године звала се Темешкуташ, а данашње име добила је 1922. године. По некима, име је настало од немачког (-{guten Ritz}-), што значи "добар рит", а, по другима, названо је управо по околним гудурама.Летописи општина у јужном Банату: -{Felix Milecker}- библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу. 1928.
Писани подаци о Банату говоре да су Срби гудуричке крајеве населили после 1389, односно, када су након Косовске битке прелазили Дунав. У крашовском комитету 1458. и 1462. године била је мало насеље. Стари угарски документи казују да је била власништво Павла и Николе "од Кутреса". Нешто касније, 1597, записано је да је настањена српским становништвом и да је у поседу Фрање Јошике де Карансебеш, а 1716. године да је додељена аустријској провинцији — вршачком дистрикту темишварског Баната. То ће бити и 1774. године "Гудриц", како је констатовао царски ревизор Ерлер.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003. Исте 1716. године у архиву бечког двора записано је да је насеље имало 17 српских кућа.
Године 1719, по одласку Турака, када је Банат након Пожаревачког мира враћен Аустрији, у Гудурицу се досељавају виноградари из западне Немачке, из Лотарингије, Мозелске долине, Рајнске области, Тријера и Мајнца. Староседеоце Србе из Гудурице немачке власти су раселили у оближње село Велико Средиште. Записи из црквених књига кажу да је село 1742. бројало 150 кућа са чисто немачким становништвом. Овај крај 1763. године колонизује царица Марија Терезија, а од 1780. до 1790. године цар Јозеф. Село 1774. године има римокатоличку цркву и поштанску станицу а становници су Власи.Ерлер, наведено дело Крајем 18. века у Кутрици је било 768 католичких становника и додељена је темишварском комитату. Франц I издао је 1821. повластице којима добија право и подршку Краљевске канцеларије да сваког 1. маја и 16. октобра одржава вашар за продају робе и стоке. Тада је имала 1067, а 1854. 1538 становника.
Крајем 19. века постала је општина и добила бележника, апотеку, телеграф… У новембру 1918. у Кутрицу је умарширала српска војска, а наредне године је припојена торонталско – тамишкој жупанији. Године 1921. пописано је 2097 становника, од којих 2013 Немаца, 53 Мађара, 15 Срба, 10 Румуна, 5 Чеха, а један је подведен под “остали”. У село 1941. улази Немачка војска, а октобра 1944. Руска. Демографска слика Гудурице тада добија данашње карактеристике. Уз преостале Немце који су били у мешовитим браковима, у великом броју су насељени колонисти из свих бивших југословенских република. Прво стижу Словенци и Македонци. Последњи досељеници биле су избеглице из Хрватске, БиХ и са Косова, њих неколико стотина. На улазу у село изграђено им је и насеље.
У Гудурици су некада живеле чак 24 различите нације, а данас их има 14, односно 1000 становника у 400 домаћинстава.
Демографија У насељу Гудурица живи 1020 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (38,8 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 430 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Референце
Литература
Монографија Подунавске области 1812-1927, саставио Др. Владимир Марган, бив. председник Обласног одбора, комесар Обласне самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево“ Територија Подунавске области, написао Др. Владимир Марган, председник обл. одбора у Смедереву 1928. г. -{Milleker, Felix. Geschichte der Gemeinde Kudritz. [E: History of the community...]. 1888, Vrsac, Kudritz Leseverein. Page 48. Library: AKdFF, IfA, InstTu, WLB}- Историјски преглед Подунавске области Банатски део, написао: Феликс Милекер, библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. г. »Летопис« општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји, Марина М., Беч 1999. Подунавске швапске завичајне књиге
Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Гудурица (-{Prvi sajt o Gudurici}-)
Категорија:Насељена места у Вршцу Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији