Марија Карађорђевић (; Гота, 9. јануар 1900 — Лондон, 22. јун 1961) била је југословенска краљица, супруга краља Александра I и мајка последњег југословенског краља, Петра II.
Биографија Друга је ћерка румунског краља Фердинанда Хоенцолерна (1865—1927) и румунске краљице Марије (1875—1938), принцезе од Велике Британије и Ирске, синовице енглеског краља Едварда VII и унуке краљице Викторије.
Маријина бака по мајци је била велика кнегиња Марија Александровна, сестра руског цара Александра III, а деда по мајци јој је био Алфред, војвода од Единбурга — други син британске краљице Викторије.
Иако рођена у Немачкој основно обрзовање је стекла на румунском двору, а после завршетка Првог светског рата наставља школовање у Енглеској, у Хилфилд школи, где су се школовала деца енглеске краљевске породице. Сем матерњег добро је говорила и енглески, немачки и француски језик, а касније и српски.
Била је веома образована. Пре удаје имала је титулу принцезе од Румуније. А као праунука краљице Викторије била је у родбинским односима са свим европским краљевским кућама. За време Првог светског рата радила је са мајком у болници, негујући рањенике. Пошто се звала исто као и своја мајка, била је позната и по надимку Мињон.
Веридба са југословенским краљем Александром I Карађорђевићем је објављена на њен рођендан, 9. јануара 1922. у Синаји.„Политика“, 10. јан. 1922 Венчање је одржано 8. јуна 1922. године у Београду, у Саборној цркви Светог архангела Михаила.90 година од последње краљевске свадбе у Београду („Политикин забавник“, 13. јун 2014) Са њим је родила три сина: краљ Петар II Карађорђевић (1923—1970) принц Томислав Карађорђевић (1928—2000) принц Андреј Карађорђевић (1929—1990)
Имала је винарију у Демир Капији.
Српски народ ју је веома волео. Била је узор предане и брижне супруге и мајке. Била је веома ангажована у хуманитарном раду и учествовала је у раду организација као што су Комитет Југословенског црвеног крста и Друштву „Свети Јован”. Основала је и фонд који је помагао сиромашну и болесну децу и старе и немоћне.
После убиства краља Александра у Марсељу, 9. октобра 1934. остала је да се брине о синовима и спрема Петра да преузме краљевску улогу када постане пунолетан.
Убиство мужа је краљицу тешко погодило, па се са породицом повукла у сеоско домаћинство у близини Лондона, у Бедфордширу где је живела са својим синовима Томиславом и Андрејом живела до 1946. године, након чега су се преселили у Кент где је купила кућу са имањем. Тамо је наставила да упражњава своје хобије, сликарство и вајарство, а чак је у педесетим годинама постала и студент уметничке школе.
Када је краљ Петар II ступио на власт 28. марта 1941. после капитулације југословенске војске она је постала краљица-мајка. Питање Петровог брака са грчком принцезом Александром , који је склопљен у пролеће 1944. године, трајно ју је отуђио од најстаријег сина. Током Другог светског рата учествовала је у раду Комитета Црвеног крста преко кога је слала хуманитарну помоћ у Југославију, као и у логоре широм европе где је било интернирано преко 200 хиљада срба, али се није потписивала својим именом већ псеудонимом Марија К. Ђорђевић.SRPSKA KRALJICA MAJKA: Davala nakit za lekove, spasavala logoraše i volela Srbiju! („Telegraf“, 14. април 2014)
Југословенска краљица се никада није бавила политиком, посветила се свом дому и породици и учила је српске народне обичаје. До краја живота је славила породичну крсну славу, Светог Андреја Првозваног.
После Другог светског рата скромно је живела у Енглеској на имању у Кенту. Шарл де Гол је 1959. одликовао великим крстом Ордена легије части.Краљица Марија туговала сама („Вечерње новости“, 20. јун 2011)
Преминула је 22. јуна 1961. у Лондону, у 61. години живота и сахрањена у Краљевском гробљу Фрогмор у Виндзору. Њени посмртни остаци су ексхумирани и пренети у Србију 29. априла 2013. годинеЗемни остаци краљице Марије стигли у Београд („Блиц“, 29. април 2013)Краљица Марија се вратила кући („Вечерње новости“, 29. април 2013), да би 26. маја 2013. у оквиру државне сахране били сахрањени на Опленцу.Сахрањени Карађорђевићи на Опленцу („Вечерње новости“, 26. мај 2013)Сахрана Карађорђевића: Династији мир, а Србији помирење („Вечерње новости“, 26. мај 2013) Одлуком Вишег суда у Београду рехабилитована је 14. априла 2014. године.Рехабилитована краљица Марија Карађорђевић („Политика“, 14. април 2014)
Била је активна у добротворним организацијама. мини|250п|Краљица Марија у позним годинама.
Титуле и признања 9. јануар 1900 — 8.јун 1922: Њ. К. В. принцеза Марија од Румуније, кнегиња од Хоенцолерн-Сигмарингена. 8. јун 1922 — 6. јануар 1929: Њено Величанство краљица од СХС 6. јануар 1929 — 9. октобар 1934: Њено Величанство краљица од Југославије 9. октобар 1934 — 22. јун 1961: Њено Величанство краљица Марија, краљица Мајка Одликовања Домаћа 50px Орден Карађорђеве звезде са брилијантима, Велики крст (Краљевина Југославија) 50px Орден Светог Саве, Велики крст (Краљевина Југославија) Страна 50px Орден Карола I, Краљевина Румунија 50px Орден румунске круне, Краљевина Румунија 50px Национални орден Легије части, Француска Република
Породично стабло
Породица
Супружник
имесликадатум рођењадатум смрти Краљ Александар I мини|50п 16. децембар 1888. 9. октобар 1934.
Деца
имесликадатум рођењадатум смртисупружник Краљ Петар II мини|50п 6. септембар 1923. 3. новембар 1970. Краљица Александра Принц Томислав мини|50п 19. јануар 1928. 12. јул 2000. Принцеза Маргарита; Линда Мери Бони Принц Андреј мини|50п 28. јун 1929. 7. мај 1990. Принцеза Кристина; Принцеза Кира; Ева Марија Анђелковић
Галерија
Види још Задужбина краља Александра I и краљице Марије у Сомбору ОШ „Краљица Марија” Београд
Референце
Литература
Биографија краљице Марије Карађорђевић (уз дозволу)
Спољашње везе Краљевска породица Србије Венчање краља Александра и принцезе Марије (1922), Британски кино архив на јутјубу - Званични канал Краљ Александар и краљица Марија на Теразијама (1934), Југословенска кинотека - Званични канал Сахрана краља Александра од Југославије (1934), Британски кино архив на јутјубу - Званични канал Краљица Марија од Југославији у Енглеској (1941), Британски кино архив на јутјубу - Званични канал Званична презентација престолонаследника Александра „Женидба краља Александра“, Ђуро Загорац, Вечерње новости, фељтон, јун 2007. „Марија, племенита краљица“ , Војислава Латковић, Вечерње новости, фељтон, август 2010. Необичан живот обичне краљице, српске („Вечерње новости“, 3. мај 2014) Краљица Марија - била је „мајка“ свих Срба („Вечерње новости“, 26. август 2015) НАЈВОЉЕНИЈА СРПСКА КРАЉИЦА: Марија је освојила срца људи своје нове домовине („Вечерње новости“, 11. јун 2021) "Илустровани лист", бр. 42, 1923, стр. 1-2 (рођен престолонаследник)
Категорија:Рођени 1900. Категорија:Умрли 1961. Категорија:Династија Хоенцолерн Марија Категорија:Румуни у Србији Категорија:Краљице Југославије Категорија:Носиоци Ордена Карађорђеве звезде Категорија:Носиоци Легије части (Србија) Категорија:Сахрањени у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу