22. фебруар је педесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 312 дана (313 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
1784 — Из њујоршке луке испловио први амерички трговачки брод за Кину, "Кинеска царица". У Кину стигао 28. августа. 1819 — САД преузеле Флориду од Шпаније, према споразуму који су потписали државни секретар САД Џон Квинси Адамс и шпански министар Дон Луис де Онис. 1828 — Миром у Туркманчаију поражена Персија Русији уступила део Јерменије, укључујући главни град Јереван. 1848 — У Паризу избила револуција изазвана привредном кризом. Под притиском устаника краљ Луј Филип абдицирао, а 24. фебруара проглашена Друга република која је опстала до децембра 1852, када се Шарл Луј Наполеон прогласио за цара као Наполеон III. 1862 — Током Америчког грађанског рата Џеферсон Дејвис проглашен за председника Конфедерације Држава Америке. 1882 — Кнез Милан Обреновић Србију прогласио за краљевину, а себе за краља. Кнез постао 1868. после убиства његовог рођака, кнеза Михаила, а власт преузео од намесника 1872, с пунолетством. 1913 — У војној побуни у Мексику убијени мексички револуционар и председник Франциско Мадеро и потпредседник Пино Суарес. 1966 — Премијер Уганде Милтон Оботе преузео сву власт у земљи и наредио хапшење пет министара. 1967 — Нападом на северновијетнамске трупе северно од Сајгона америчке и јужновијетнамске снаге почеле највећу заједничку операцију у Вијетнамском рату. 1979 — Карипско острво Санта Лусија стекло, после 165 година британске управе, пуну независност и постало 40. члан Комонвелта. 1980 — Израелска влада пустила у оптицај нову националну валуту шекел, који је заменио израелску фунту. 1991 — Скупштина Општине Пакрац донела одлуку о укључивању Општине Пакрац у састав САО Крајине. 1993 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио резолуцију о покретању поступка за оснивање Међународног суда за кривично гоњење одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права извршена на територији СФРЈ. 1997 — Шкотски научници у Розлину су објавили да је одрасла овца названа Доли успешно клонирана. 1997 — У свом билтену "Члирими", једна од оружаних групација косовских Албанаца "Национални покрет за ослобођење Косова" позвао косовске Албанце на оружани народни устанак као једини пут који гарантује слободу и победу над српским окупатором. 2001 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Драгољуба Кунарца, Радомира Ковача и Зорана Вуковића на 28, 20 и 12 година затвора због силовања и поробљавања муслиманских жена и девојчица у Фочи од јуна 1992. до фебруара 1993. 2002 — У сукобу с Владиним снагама убијен Џонас Савимби, лидер анголског покрета УНИТА, који се више од 30 година бори за власт у Анголи. 2004 — Британац Ричард Меј, председник Судског већа Хашког трибунала у процесу против бившег југословенског председника Слободана Милошевића, поднео оставку из здравствених разлога. Преминуо неколико месеци касније, 1. јула. 2006 — Јапанска свемирска агенција лансирала у орбиту сателит који ће мапирати небо користећи филтере са инфрацрвеним таласним дужинама. У пљачки банке у великој Британији однесено најмање 25 милиона фунти, а могуће да ће се износ попети и до 40 милиона фунти. Џамија Ал Аскари у ирачком граду Самари делимично оштећена у експлозији подметнуте бомбе. 2014 — У Кијеву извршен државни удар и прекршен споразум потписан дан раније између власти и опозиције након упада неколико десетина екстремних десничара у Врховну Раду приликом повлачења полиције, што је довело до свргавања са власти регуларно изабраног председника Виктора Јануковича и постављање на то место новоизабраног председника скупштине Александра Турчинова који је расписао ванредне председничке изборе за 25. мај Врховна рада Украјине је једногласно сменила председника Виктора Јануковича, испунивши један од главних захтева Евромајдан протеста.
Рођења 1040 — Раши, француски рабин и аутор. (прем. 1105) 1514 — Тахмасп I, ирански владар. (прем. 1576) 1403 — Шарл VII Победник, француски краљ. (прем. 1461) 1440 — Ладислав V Посмрче, краљ Угарске и Чешке. (прем. 1457) 1732 — Џорџ Вашингтон, амерички политичар и државник, први председник САД. (прем. 1799) 1796 — Адолф Кетле, белгијски астроном, математичар, статистичар и социолог. (прем. 1874) 1788 — Артур Шопенхауер, немачки филозоф идеалист, класични представник песимизма. (прем. 1860) 1811 — Вук Врчевић, српски сакупљач народних умотворина и дипломата. (прем. 1882) 1826 — Светозар Милетић, српски политичар и новинар. (прем. 1901) 1843 — Милутин Гарашанин (политичар), српски политичар, критичар, председник Владе. (прем. 1898) 1857 — Хајнрих Рудолф Херц, немачки физичар. (прем. 1894) 1957 — Роберт Бејден-Поуел, британски генерал. (прем. 1941) 1876 — Зиткала-Ша, списатељица, учитељица, музичарка и активисткиња за права америчких староседелаца. (прем. 1938) 1892 — Една Сент Винсент Милеј, америчка песникиња и драмски писац. (прем. 1950) 1900 — Луис Буњуел, шпански филмски режисер. (прем. 1983) 1908 — Ромуло Бетанкур, венецуелански политичар. (прем. 1981) 1921 — Жан-Бедел Бокаса, био је војни диктатор и доживотни председник Централноафричке Републике. (прем. 1996) 1928 — Пол Дули, амерички глумац и комичар. 1929 — Џејмс Хонг, амерички глумац кинеског порекла. 1932 — Едвард Мур Кенеди, амерички политичар. (прем. 2009) 1935 — Данило Киш, српски писац. (прем. 1989) 1939 — Светозар Стијовић, српски лингвиста. (прем. 2000) 1943 — Драгош Калајић, српски сликар, новинар, писац и члан Сената Републике Српске. (прем. 2005) 1943 — Хорст Келер, немачки политичар. (прем. 2025) 1944 — Џонатан Деми, амерички редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 2017) 1947 — Павле Петровић, српски економиста и универзитетски професор. 1949 — Ники Лауда, аустријски возач формуле 1, троструки светски шампион. (прем. 2019) 1950 — Џулијус Ирвинг, амерички кошаркаш. 1950 — Џули Волтерс, енглеска глумица и књижевница. 1953 — Бреда Пергар, југословенска и словенска атлетичарка. (прем. 1989) 1954 — Миша Тумбас, навијач Партизана. (прем. 2020) 1959 — Кајл Маклаклан, амерички глумац. 1962 — Стив Ервин, аустралијски зоолог, природњак и телевизијски водитељ. (прем. 2006) 1964 — Ђиђи Фернандез, порториканска тенисерка. 1965 — Мирољуб Петровић, српски публициста. 1967 — Драган Ђилас, српски политичар. 1968 — Џери Рајан, америчка глумица. 1969— Брајан Лаудруп, дански фудбалер. 1969 — Томас Џејн, амерички глумац. 1972 — Мајкл Ченг, амерички тенисер. 1974 — Слађана Зрнић, српска глумица. 1974 — Џејмс Блант, британски музичар. 1975 — Дру Баримор, америчка глумица. 1975 — Себастјен Телије, француски музичар. 1982 — Џена Хејз, америчка порнографска глумица, режисерка и модел. 1984 — Џамар Вилсон, америчко-фински кошаркаш. 1984 — Томи Боув, ирски рагбиста. 1984 — Бранислав Ивановић, српски фудбалер. 1985 — Јоргос Принтезис, грчки кошаркаш. 1986 — Роџон Рондо, амерички кошаркаш. 1987 — Серхио Ромеро, аргентински фудбалер. 1990 — Натанијел Асамоа, гански фудбалер. 1994 — Антонија Билић, средњошколска ученица из села Кричке, Хрватска (прем. 2011) 1994 — Елфрид Пејтон, амерички кошаркаш. 1997 — Џером Робинсон, амерички кошаркаш.
Смрти 606 — Папа Сабинијан. 970 — Гарсија Санчез I, владар Памплоне. (рођ. отприлике 919) 1072 — Петар Дамјан, италијански теолог, кардинал и писац. (рођ. отприлике 1007) 1371 — Давид II Шкотски, краљ Шкотске. (рођ. 1324) 1512 — Америго Веспучи, италијански морепловац. (рођ. 1451) 1690 — Шарл Лебрен, француски сликар и архитекта. (рођ. 1619) 1727 — Франческо Гаспарини, италијански барокни композитор и учитељ. (рођ. 1661) 1797 — Карл Фридрих Минхаузен, немачки барон. (рођ. 1720) 1875 — Жан Батист Камиј Коро, француски сликар. (рођ. 1796) 1875 — Чарлс Лајел, шкотски адвокат, геолог, и промотер. (рођ. 1797) 1903 — Хуго Волф, аустријски композитор словенског порекла. (рођ. 1860) 1913 — Фердинанд де Сосир, швајцарски лингвиста. (рођ. 1857) 1913 — Франсиско Мадеро, мексички политичар. (рођ. 1873) 1942 — Штефан Цвајг, аустријски писац, драматург, новинар и биограф. (рођ. 1881) 1943 — Софија Шол, немачки студент, члан тајног удружења Бела ружа. (рођ. 1921) 1949 — Марије Хеег, норвешки фотограф. (рођ. 1866) 1965 — Феликс Франкфуртер, амерички судија. (рођ. 1882) 1973 — Катина Паксину, грчка глумица. (рођ. 1900) 1980 — Оскар Кокошка, аустријски сликар. (рођ. 1886) 1983 — Ромен Мас, белгијски бициклиста. (рођ. 1912) 1987 — Енди Ворхол, амерички сликар, новинар, филмски режисер и продуцент. (рођ. 1928) 1992 — Маркос Вафијадис, грчки политичар. (рођ. 1906) 2002 — Жонас Савимби, анголски политичар. (рођ. 1934) 2005 — Симон Симон, француска филмска глумица. (рођ. 1910) 2005 — Младен Делић, спортски новинар и коментатор РТВ Загреб. (рођ. 1919) 2007 — Денис Џонсон, амерички кошаркаш. (рођ. 1954) 2018 — Ричард Е. Тејлор, канадски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1929)
Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог мученика Никифора Свештеномученика Петра Дамаскина Дан независности на Светој Луцији
Референце
222