23. фебруар је педесет четврти дан у години у Грегоријанском календару. 311 дана (312 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

1574 — У Француској је избио пети верски рат католика и протестаната. 1821 — Александрос Ипсилантис је у Јашију подигао устанак против Османског царства. 1836 — Око 4.000 војника под командом мексичког генерала Антонија Лопеза де Санта Ане започело је опсаду тврђаве "Аламо" у Тексасу. Тврђава, коју је бранило око 200 добровољаца, међу којима Дејви Крокет, пала 6. марта, а сви браниоци су погинули. 1847 — Америчка војска под командом Закарија Тејлора је у бици код Ангостуре поразила мексичку војску под командом Антонија Лопеза де Санта Ане. 1866 — Под притиском бојара незадовољних демократским реформама, румунски кнез Александар Куза приморан да абдицира и напусти земљу. 1898 — Француски писац Емил Зола ухапшен због објављивања отвореног писма председнику Француске под насловом "Оптужујем" у којем је Владу оптужио за антисемитизам и монтиран судски процес против капетана Алфреда Драјфуса. 1903 — Финализован је Кубанско-амерички уговор, којима је САД дозвољено да од Кубе изнајме залив Гвантанамо. 1905 — Амерички адвокат Пол Перси Харис у Чикагу основао клуб "Ротари". 1919 — Бенито Мусолини напустио Социјалистичку партију и основао фашистичку странку "Борбени одреди". 1927 — Немачки теоријски физичар Вернер Хајзенберг је написао писмо колеги Волфгангу Паулију у коме је први пут описао свој принцип неодређености. 1938 — У Кувајту откривено прво налазиште нафте. 1942 — Јапанска подморница у Другом светском рату бомбардовала америчку рафинерију нафте код Санта Барбаре у Калифорнији. 1944 — У Врховни штаб Народноослободилачке војске Југославије у Дрвару стигла совјетска војна мисија, прва совјетска војна мисија на тлу Југославије у Другом светском рату. 1945 — Током битке за Иво Џиму, група америчких маринаца је освојила врх планине Сурибачи и фотографисала подизање америчке заставе. 1945 — Удружене филипинске и америчке снаге су ослободиле Манилу. 1958 — Кубански устаници су киднаповали петоструког првака Формуле 1 Хуана Мануела Фанхиа. 1959 — Међународни суд за људска права отворио прво заседање у Стразбуру. 1970 — Британска Гвајана постала независна република у оквиру Комонвелта. 1981 — У покушају државног удара и збацивања владе Адолфа Суареса, група гардиста под вођством пуковника Антонија Техера упала у парламент Шпаније. 1991 — Војним пучем на Тајланду оборена влада Чатичаја Чунавана, а власт преузела војна хунта. 1994 — Бошњаци и Хрвати закључили прекид ватре који је ступио на снагу 25. фебруара и био увод за стварање муслиманско-хрватске федерације у оквиру Босне и Херцеговине. 1999 — Преговори српских власти и косовских Албанаца у Рамбујеу код Париза прекинути без потписивања споразума, који су преговарачима понудили међународни посредници. Српска страна одбила присуство страних трупа на својој територији, а албанска разоружање Ослободилачке војске Косова. 1999 — Лавина је уништила аустријско село Галтур, усмртивши 31 особу. 2001 — У Београду ухапшен Раде Марковић, шеф Ресора државне безбедности Србије за време режима Слободана Милошевића. Председници Југославије и Македоније Војислав Коштуница и Борис Трајковски у Скопљу потписали Споразум о разграничењу две земље. 2003 — У Бангладешу избили протести пошто је у Скупштини усвојен закон којим се кривице ослобађају војници који су учествовали у тромесечној антикриминалној кампањи 11. јануара те године, у којој су 44 особе погинуле. 2006 — Преко 100 особа погинуло у Ираку у насиљу које је уследило након постављања бомбе у џамију Ал Аскари. Преко педесет особа погинуло у Москви у несрећи када се урушио кров пијаце. Зграду пијаце пројектовао је исти архитекта који је пројектовао Трансвал Вотер Парк који се урушио 2004. године када је погинуло 28 особа. 2008 — Бомбардер B-2 Спирит Америчког ваздухопловства се срушио на Гваму, што представља први оперативни губитак овог авиона. 2017 — Завршена Битка за Ал Баб након 104 дана борби.

Рођења 1317 — Папа Павле II. (прем. 1471) 1443 — Матија Корвин, мађарски краљ. (прем. 1490) 1685 — Георг Фридрих Хендл, немачки композитор. (прем. 1759) 1868 — Вилијам Едвард Бергарт, амерички социолог, историчар, писац, уредник и борац за људска права. (прем. 1963) 1878 — Казимир Маљевич, украјинско-руски сликар. (прем. 1935) 1883 — Карл Јасперс, немачки филозоф и психијатар. (прем. 1969) 1889 — Виктор Флеминг, амерички редитељ. (прем. 1949) 1892 — Агнес Смедли, америчка новинарка и књижевница. (прем. 1950) 1899 — Норман Торог, амерички редитељ. (прем. 1981) 1902 — Отокар Кершовани, новинар и револуционар. (прем. 1941) 1935 — Никола Кусовац, српски историчар уметности, кустос Народног музеја у Београду. 1935 — Пер Јакобсен, дански слависта, филолог, лингвиста, академик и универзитетски професор, и инострани члан од 1988. године Српске академије наука и уметности. (прем. 2025) 1938 — Алан Форд, енглески глумац. 1940 — Питер Фонда, амерички глумац. (прем. 2019) 1942 — Михаел Ханеке, аустријски редитељ и сценариста. 1947 — Милан Стевановић, црногорски ортопед, хирург, микрохирург, академик и ван радни члан Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности. 1954 — Момчило Рајин, српски ликовни и музички критичар, теоретичар и историчар. 1954 — Виктор Јушченко, украјински политичар. 1958 — Дејвид Силвијан, енглески музичар, певач и композитор. 1961 — Иван „Ивица“ Вдовић, српски музичар, бубњар ЕКВ-а. (прем. 1992) 1964 — Татјана Симић, доктор је медицинских наука, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду и дописни члан Српске академије наука и уметности. 1965 — Хелена Сукова, чехословачка тенисерка. 1974 — Стефан Бернадис, француски клизач. 1976 — Кели Макдоналд, шкотска глумица. 1981 — Гарет Бари, енглески фудбалер. 1982 — Катерина Михалицина, украјинска књижевница и преводитељка 1983 — Емили Блант, енглеска глумица. 1983 — Симона Молинари, италијанска музичарка. 1987 — Бојан Божовић, српски тенисер и тениски тренер. 1986 — Тонио Сан, македонски репер српскога порекла. 1988 — Николас Гаитан, аргентински фудбалер. 1988 — Сава Лешић, српски кошаркаш. 1992 — Киријакос Пападопулос, грчки фудбалер. 1992 — Николоз Басилашвили, грузијски тенисер. 1992 — Каземиро, бразилски фудбалер. 1994 — Лука Пуј, француски тенисер. 1994 — Дакота Фенинг, америчка глумица. 1995 — Ендру Вигинс, канадски кошаркаш. 1997 — Џамал Мари, канадски кошаркаш.

Смрти 715 — Ел Валид I, омејадски калиф. (рођ. 668) 1447 — Хемфри од Глостера, енглески принц. (рођ. 1390) 1447 — Папа Евгеније IV. (рођ. 1383) 1603 — Франсоа Вијет, француски математичар. (рођ. 1540) 1766 — Станислав Лешћински, краљ Пољске. (рођ. 1677) 1792 — Џошуа Рејнолдс, енглески сликар. (рођ. 1723) 1821 — Џон Китс, енглески песник. (рођ. 1795) 1848 — Џон Квинси Адамс, амерички политичар и председник. (рођ. 1768) 1855 — Никола Боројевић, српски песник. (рођ. 1796) 1855 — Карл Фридрих Гаус, немачки математичар, физичар и астроном. (рођ. 1777) 1900 — Ернест Досон, енглески песник. (рођ. 1867) 1908 — Фридрих фон Есмарх, немачки хирург. (рођ. 1823) 1930 — Хорст Весел, припадник Штурмабтајлунга. (рођ. 1907) 1931 — Нели Мелба, аустралијска певачица, сопран. (рођ. 1861) 1934 — Цезар Аугусто Сандино, вођа никарагванских побуњеника. (рођ. 1895) 1942 — Штефан Цвајг, аустријски књижевник. (рођ. 1881) 1944 — Лео Хендрих Бакеланд, амерички хемичар. (рођ. 1863) 1965 — Стен Лорел, славни амерички филмски комичар. (рођ. 1890) 1973 — Дикинсон В. Ричардс, амерички лекар и физиолог, добитник Нобелове награде за медицину или физиологију. (рођ. 1895) 2000 — Офра Хаза, израелска певачица. (рођ. 1957) 2000 — Стенли Метјуз, енглески фудбалер и тренер. (рођ. 1915) 2003 — Хауи Епштајн, амерички рок музичар, гитариста и текстописац. (рођ. 1955) 2003 — Роберт Кинг Мертон, амерички социолог. (рођ. 1910) 2008 — Јанез Дрновшек, словеначки политичар и државник. (рођ. 1950) 2014 — Алиса Херз-Сомер, енглеска пијанисткиња и суперстогодишњакиња. (рођ. 1903)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Свештеномученика Харалампија Преподобног Прохора Лободника

Референце

223