2. март

2. март (02.03) је 61. дан у години по грегоријанском календару (62. у преступној години). До краја године има још 304 дана.

Догађаји

537 — Острогоска војска краља Витигеса је почела опсаду Рима 986 — Луј V је постао краљ Франака. 1458 — Јиржи Подјебрадски је изабран за краља Бохемије. 1807 — Амерички Конгрес је усвојио закон о забрани увоза робова, којим је ван закона стављен увоз нових робова у САД. 1836 — Република Тексас је прогласила независност од Мексика. 1844 — Указом кнеза Александра Карађорђевића основана је Војномедицинска академија у Београду. 1855 — Александар II је постао цар Русије. 1867 — Амерички Конгрес је усвојио први закон о реконструкцији. 1901 — Амерички Конгрес је усвојио Платов амандман којим је ограничена аутономија Кубе, што је био услов за повлачење америчких војника. 1917 — Током Фебруарске револуције у Русији, цар Николај II абдицирао је и формирана је привремена влада Георгија Лавова. 1919 — У Москви одржан оснивачки конгрес Комунистичке интернационале (Коминтерна), којем су присуствовала 52 делегата из 30 земаља. Коминтерна је одиграла значајну улогу у одбрани Совјетског Савеза, прве социјалистичке земље, а многим партијама и покретима пружила је идеолошку, политичку и материјалну помоћ, да би се у Стаљиново време претворила у централистичку организацију чије су чланице биле обавезне да следе Стаљинову линију. 1921 — Проглашена је Лабинска република током побуне истарских рудара против надолазеће италијанске фашистичке политике. 1941 — Прве немачке јединице су ушле у Бугарску пошто се она придружила Тројном пакту. 1943 — Аустралијско и америчко ваздухопловство су напали и уништили велики конвој Јапанске морнарице у Бизмарковом мору. 1949 — Америчка посада на челу са капетаном Џејмсом Галахером је слетела у базу Форт Ворт, окончавши први лет око Земље без спуштања авионом B-50. 1955 — Краљ Камбоџе Нородом Сиханук је абдицирао у корист свог оца Нородома Сурамарита. 1956 — Француска признала независност Марока. 1962 — У Бурми извршен војни удар под вођством Не Вина. Војни режим окончан је на исти дан 1974, када је ступио на снагу нови устав, а Бурма проглашена социјалистичком републиком с председником Не Вином. 1965 — Америчко и Јужновијетнамско ваздухопловство су започели операцију Котрљајући гром, трогодишњу кампању бомбардовања Северног Вијетнама. 1969 — Совјетски и кинески војници су се сукобили код карауле на реци Усури. 1969 — У Тулузу је извршен први пробни лет путничког надзвучног авиона Конкорд. 1970 — Родезија је формално прекинула везе са британском круном и прогласила се републиком. 1988 — Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић, обраћајући се окупљеним Србима са Косова испред зграде Скупштине СФР Југославије, најавио је хапшење албанских лидера на Косову. 1991 — Први упад хрватских специјалаца у Пакрац. 1994 — У Вашингтону су председник бошњачке владе Харис Силајџић, представник босанских Хрвата Крешимир Зубак и министар иностраних послова Хрватске Мате Гранић потписали прелиминарни споразум о спајању хрватских и муслиманских територија у Босни у федерацију седам етничких кантона. 1996 — Тешким изборним поразом Лабуристичке партије аустралијског премијера Пола Китинга, окончана је тринаестогодишња владавина лабуриста у Аустралији. 1998 — Филм "Титаник" постао је први филм у свету који је остварио приход од милијарду долара. 1999 — Руандски побуњеници из племена Хуту убили осам од 17 страних туриста које су отели претходног дана. Отмичари су касније убијени. 2000 — Британске власти дозволиле су бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу да напусти Лондон и оде у Чиле, одбивши захтев Шпаније за његову екстрадицију. Наредног дана Пиноче је стигао у Чиле. 2002 — Девет израелских цивила убијено је у Јерусалиму у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста. 2003 — Француски председник Жак Ширак допутовао је у званичну посету Алжиру. То је прва посета на највишем нивоу од када је Алжир стекао независност од Француске 1962. године, после осмогодишњег бруталног рата. 2006 — Нова Влада Републике Српске са Милорадом Додиком на челу преузела дужност. 2014 — Најмање 29 особа је убијено, а 130 рањено у нападу ножевима на железничкој станици у кинеском граду Кунмингу.

Рођења 1793 — Сем Хјустон, амерички политичар и војник. (прем. 1863) 1824 — Беджих Сметана, чешки композитор и диригент. (прем. 1884) 1919 — Џенифер Џоунс, америчка глумица. (прем. 2009) 1927 — Тихомир Огњанов, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2006) 1931 — Михаил Горбачов, руски и совјетски политичар, политички вођа Совјетског Савеза (1985—1991). (прем. 2022) 1942 — Лу Рид, амерички музичар. (прем. 2013) 1943 — Џексон Кери Френк, амерички музичар. (прем. 1999) 1945 — Гордон Томсон, канадски глумац. 1946 — Феликс Унгер, аустријски кардиохирург, академик и инострани члан Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности. 1947 — Нада Павловић, српска џез певачица. 1947 — Хари Реднап, енглески фудбалер и фудбалски тренер. 1949 — Гејтс Макфаден, америчка глумица и кореографкиња. 1955 — Александар Лома, српски класични филолог, индоевропеиста, етимолог, ономастичар, универзитетски професор и академик. 1962 — Џон Бон Џови, амерички музичар, музички продуцент и глумац. 1968 — Данијел Крејг, енглески глумац. 1972 — Рене Биторајац, хрватски глумац. 1972 — Маурисио Покетино, аргентински фудбалер и фудбалски тренер. 1973 — Дејан Бодирога, српски кошаркаш. 1977 — Крис Мартин, енглески музичар, најпознатији као фронтмен групе -{Coldplay}-. 1979 — Дејмијен Даф, ирски фудбалер. 1981 — Брајс Далас Хауард, америчка глумица, сценаристкиња и редитељка. 1982 — Кевин Курањи, немачко-бразилски фудбалер. 1983 — Рејчел Рокс, америчка порнографска глумица. 1988 — Џејмс Артур, енглески музичар. 1989 — Тоби Алдервајрелд, белгијски фудбалер. 1989 — Марсел Хиршер, аустријски алпски скијаш. 1990 — Лук Коумс, амерички музичар. 1993 — Немања Крстић, српски кошаркаш. 1993 — Богдан Радивојевић, српски рукометаш. 1994 — Урош Ђурђевић, српски фудбалер. 1994 — Лазар Марковић, српски фудбалер. 1997 — Беки Џи, америчка певачица, глумица и модел.

Смрти 855 — Лотар I, краљ Италије и цар Светог римског царства (рођ. 795) 1835 — Франц I, први аустријски цар (рођ. 1768) 1855 — Николај I Павлович, руски цар (рођ. 1796) 1895 — Берта Моризо, француска сликарка. (рођ. 1841) 1897 — Сава Бјелановић, српски политичар, вођа Срба у Далмацији и народни посланик у покрајинском Далматинском Сабору. (рођ. 1850) 1921 — Никола I Петровић Његош, црногорски краљ, војсковођа и писац српског порекла (рођ. 1840) 1923 — Сара Бернар, француска глумица. (рођ. 1844) 1939 — Хауард Картер, британски археолог. (рођ. 1874) 1988 — Хенрик Шеринг, мексички виолиниста, амбасадор добре воље УНЕСЦО -а. (рођ. 1918) 2005 — Цадик Данон, врховни Рабин Југославије (рођ. 1918) 2012 — Новица Симић, генерал-пуковник Војске Републике Српске у пензији (рођ. 1948)

Празници и дани сећања Српска православна црква прославља: Светог великомученика Теодора Тирона Преподобног Теодосија Бугарина и Романа ученика Теодосијевог Свету Маријамну

302