6. март (06.03) је 65. дан у години по грегоријанском календару (66. у преступној години). До краја године има још 300 дана.
Догађаји
1480 — У Толеду потписан споразум којим је Шпанија признала португалско освајање Марока, а Португал се одрекао претензија према Канарским острвима. 1629 — Цар Светог римског царства Фердинанд II Хабзбуршки, издао Едикт о реституцији којим је протестантским кнезовима наложено да врате католичкој цркви све поседе заплењене од 1552. Фердинанд III опозвао је тај едикт Вестфалским мировним уговором 1648. 1836 — Мексиканци, под командом генерала Антонија Лопеза де Санта Ане, су заузели тврђаву Аламо у Тексасу. 1882 — Кнез Милан Обреновић прогласио Србију краљевином, а себе краљем. 1912 — Италијанска војска је прва употребила ваздухоплове у борби, пошто су два цепелина бомбардовала турске војнике улогорене у Јанзуру. 1914 — У Новом Саду основан Фудбалски клуб Војводина. 1941 — Дворски савет Краљевине Југославије, у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије. 1944 — Полетевши из ваздухопловних база у Уједињеном Краљевству, 658 америчких бомбардера започели су у Другом светском рату даноноћно бомбардовање Берлина. 1946 — Француска признала Вијетнам као независну државу у оквиру Индокинеске федерације. 1949 — Радио Београд први пут емитовао хумористичку емисију „Весело вече“, која је одмах постала једна од најпопуларнијих радио емисија. 1953 — Георгиј Маљенков је после смрти Јосифа Стаљина постао совјетски премијер и први секретар Комунистичке партије. 1957 — Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд уједињене су у државу под називом Гана, која је стекла независност у оквиру Комонвелта, чиме је почео талас деколонизације у Африци. 1980 — Француска књижевница белгијског порекла Маргерит Јурсенар постала прва жена члан Француске академије. 1992 — „Микеланђело“, један од најопаснијих рачунарских вируса, напао је хиљаде рачунара широм света. 1993 — Припадници анголског побуњеничког покрета УНИТА заузели су Хуамбо, други по величини град у Анголи, након двомесечних борби с владиним снагама. 1998 — У сукобима са српским снагама безбедности на Косову је убијен Адем Јашари, један од главних вођа илегалне Ослободилачке војске Косова. 1999 — На северу Камбоџе, уз границу с Тајландом, ухапшен Та Мок, последњи од вођа маоистичког герилског покрета Црвени Кмери, током чијег је режима у другој половини седамдесетих убијено или умрло од глади и болести око милион и по људи. 2001 — Током ходочашћа у Меку, у јурњави верника су погинула 34 муслиманска ходочасника. 2002 — Власти у Индији успоставиле контролу над западном индијском државом Гуџарат, након једнонедељних сукоба Индуса и Муслимана у коме је погинуло 803 особе, укључујући и 58 Индуса који су живи изгорели у возу којег је запалила једна муслиманска банда, што је и био узрок сукоба. 2003 — У удесу алжирског путничког авиона „Ер Алжир“ одмах по полетању са аеродрома Таманрасет (Алжир), погинуле су 102 особе. 2006 — Бивши председник РС Крајине Милан Бабић починио самоубиство у притворској јединици Хашког трибунала. Епископ врањски Пахомије ослобођен оптужбе за противприродни блуд над малолетним дечацима. На 78. додели Оскара награду Најбољи филм добио филм Фатална несрећа (-{Crash}-).
Рођења 1475 — Микеланђело Буонароти, италијански вајар, сликар, архитекта и писац. (прем. 1564) 1613 — Стјепан Градић, дипломата, филозоф, математичар, физичар, песник, исусовац и преводилац из Дубровачке републике. (прем. 1683) 1619 — Сирано де Бержерак, француски књижевник и драматург. (прем. 1655) 1926 — Анджеј Вајда, пољски редитељ. (прем. 2016) 1926 — Бранко Плеша, српски глумац и редитељ. (прем. 2001) 1927 — Габријел Гарсија Маркес, колумбијски књижевник и новинар. (прем. 2014) 1932 — Душан Булајић, српски глумац. (прем. 1995) 1937 — Валентина Терешкова, совјетска политичарка и инжењерка, прва жена космонаут. 1942 — Лео Мартин, српски певач. 1946 — Дејвид Гилмор, енглески музичар, најпознатији као гитариста и певач групе -{Pink Floyd}-. 1947 — Роб Рајнер, амерички глумац, сценариста, редитељ и продуцент. (прем. 2025) 1953 — Снежана Савић, српска глумица и певачица. 1952 — Берислав Злоковић, српски патолог, академик и инострани члан Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности. 1954 — Харалд Шумахер, немачки фудбалски голман и фудбалски тренер. 1966 — Алан Дејвис, енглески глумац, комичар и писац. 1967 — Кони Бритон, америчка глумица. 1968 — Мојра Кели, америчка глумица. 1969 — Миленко Топић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. 1972 — Шакил О’Нил, амерички кошаркаш. 1973 — Мајкл Финли, амерички кошаркаш. 1977 — Јоргос Карагунис, грчки фудбалер. 1979 — Тим Хауард, амерички фудбалски голман. 1980 — Шон Еванс, енглески глумац. 1980 — Родриго Тадеи, бразилски фудбалер. 1981 — Златан Муслимовић, босанскохерцеговачки фудбалер. 1985 — Бојана Вунтуришевић, српска музичарка. 1985 — Домен Лорбек, словеначки кошаркаш. 1988 — Марина Ераковић, новозеландска тенисерка. 1988 — Симон Мињоле, белгијски фудбалски голман. 1989 — Агњешка Радванска, пољска тенисерка. 1991 — -{Tyler, the Creator}-, амерички хип хоп музичар, музички продуцент и дизајнер. 1994 — Маркус Смарт, амерички кошаркаш. 1997 — Алиша Бо, норвешко-америчка глумица. 1997 — Бојана Миленковић, српска одбојкашица.
Смрти 1531 — Педро Аријас де Авила, шпански конкистадор. (рођ. 1440) 1900 — Готлиб Вилхелм Дајмлер, немачки инжењер (рођ. 1834) 1945 — Милена Павловић-Барили, српска сликарка (рођ. 1909) 1973 — Перл Бак (Перл Сајденстрикен), америчка књижевница, нобеловац. (рођ. 1892) 1994 — Мелина Меркури, грчка глумица. (рођ. 1920) 2013 — Слободан Петровић - Петар Слај, балетски кореограф. (рођ. 1946)
Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог Захарију, патријарха јерусалимског Преподобног Тимотеја Светог Евстатија - архиепископа антиохијског Светог Јована III Схоластика - патријарх цариградски
Референце
306