Крајишник (, старо име -{Stefanföld}-, ) је насељено место у општини Сечањ, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1.339 становника.

Историја Године 1660. први пут се помиње Шупљаја, у попису прилога за Пећку патријаршију (објавио професор Светозар Матић у "Гласнику Историјског друштва у Новом Саду" из 1931. и 1932. године), који је назван "Свети катастиг монастира светије и велике цркве Патријархије Пекске". Забележено је да су пописивачи који су купили добровољне прилоге и који су одсели код кнеза Боже у Итебеју, том приликом записали: "Шуплаја 1660 Приде к нам Радона и други Радона, Акимов брат, и принесоше от села 7 арђслан.". (Бранко Атлагић "Крајишник некад и сад" 1995. године).

Потом се помиње, под именом Stephansfeld, Szent István, Istvánáza 1796. године. Stephansfeld 1849. године. Istvánfõlde. Шупљаја 1922. године. Насеље је основао Загребачки каптол 1796. на пољу «шупље» у Јашатомићком (модошком) срезу насељавањем Немаца из Нове Пећи, Грапца и других торонталских општина и 106 сесијаша и 75 надничара чинили почетак.

За исте основана је 1797. парохија и подигнута црква посвећена Св. Стефану и отуда име Стефанфелд. 1873. Шупљаја је добила пошту. 1892. бушен је први артески бунар.„Историјски преглед Подунавске области, банатски део“; написао Феликс Милекер, библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.

Село се први пут помиње, под именом Шупљаја, у катастигу (попису дародаваца) пећке патријаршије 1660. годинеМонографија „Крајишник некад и сад“, Бранко Атлагић. Село је тада, као и данас, било насељено Србима. Крајем осамнаестог века, Марија Терезија, желећи да изврши што већу германизацију ових области, насељава у Банат немачке колонисте. Они мењају име села у Стефансфелд. У периодима када је овај део Баната био под јурисдикцијом Пеште, коришћена је и мађарска варијанта Иштванфелд. Након слома Аустроугарске и присаједињења Војводине Краљевини Србији, 1918. године, нове власти враћају стари српски назив Шупљаја. Након капитулације краљевине Југославије 1941. године, и присаједињења Баната Трећем рајху, немачки окупатори поново мењају име и враћају немачки назив Стефансфелд. Капитулацијом Трећег рајха, немачко становништво се расељава, а Срби из околних села враћају назив Шупљаја, који убрзо по досељењу, колонисти из Босанске Крајине, Баније, Кордуна и Лике поново мењају, и желећи да их назив села подсећа на постојбину, дају му садашње име Крајишник.

Демографија Кретање броја становника: 1869: 2.329 1900: 2.344 1910: 2.445

У насељу Крајишник живи 1825 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (40,3 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 869 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58 (попис 2002).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Референце

Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Најурили газду из села („Вечерње новости“, 30. март 2011)

Категорија:Насељена места у Сечњу Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији