-{T|sr:Perl (програмски језик);sr-Cyrl:Perl (програмски језик);sr-Latn:Perl (programski jezik)}-
-{Perl}- је слободни, независни од платформе и интерпретирани програмски језик којег је развио Aмериканац Лери Вол 1987. године. Настао је као синтеза програмског језика -{C}-, неких команди оперативног система јуникс и других елемената.
Скраћеница -{PERL}- потиче од -{Practical Extraction and Report Language}- која прецизно објашњава најјаче особине перла - -{Practical}- за практичност тј. брже писање програма него у програмском језику -{C}-, -{Extraction}- за издвајање и анализу датотека и података, -{Report}- за генерисање излазних података и -{Language}- за програмски језик - иако га неки сврставају само у групу скрипт-језика и тиме неоправдано омаловажавају.
Синтакса -{Perl}- има синтаксу врло сличну оној -{C++}- -а, Jave и јуникс командне линије ().
Петље -{for}- петља: for ($counter=$min; $counter <= $max; $counter++ ) { # radi nesto }
Основе Стандардни типови варијабли Перл познаје три стандардна (примитивна) типа промјењивих: број низ знакова референца
Скалари Скаларна варијабла у перлу је у стању снимити само једну вриједност стандардних типова промјењивих. До вриједности једног скалара можемо доћи тј. она се може промијенити тако што пред назив скалара ставимо префикс $ (долар). $jedinica = 'metar'; $obim_zemlje = 12756000; $visina = 1.80; $horizontalna_udaljenost = sqrt($visina * $obim_zemlje);
Назив скалара може бити дуг до 251 знак и може се састојати из великих и малих слова -{ASCII}- -ја, цифара и подвлаке ("_"). Осим тога, назив скалара не смије почињати цифром. Скаларне варијабле немају фиксни или статични тип. Умјесто тога аутоматски заузимају тип (или примитивни тип) садржаја.
Скаларе није потребно унапријед декларисати, али се то може урадити помоћу „квалификатора“ -{my}- или команде -{use vars}-: my $jedinica; use vars qw($jedinica $obim_zemlje $visina $horizontalna_udaljenost);
Коментари Знак музичке повисилице # (назива се и -{hash}- или тараба) служи за означавање почетка коментара. Коментаром се сматра све од овог знака до краја текуће линије, исто као и у програмском језику Пајтон.
Додатна литература Learning Perl 6th Edition (2011), O'Reilly. Beginner-level introduction to Perl. . , Wrox. A beginner's tutorial for those new to programming or just new to Perl. Modern Perl 2nd Edition (2012), Onyx Neon. Describes Modern Perl programming techniques. . , O'Reilly. The definitive Perl reference. . , Addison-Wesley. Intermediate- to advanced-level guide to writing idiomatic Perl. Perl Cookbook, . Practical Perl programming examples. Functional programming techniques in Perl.
Спољашње везе
Perl.com – презентација америчке издавачке куће Perldoc – Перл-ПОД документација
Категорија:Програмски језици Категорија:Слободни софтвер за развој софтвера Категорија:Динамички програмски језици Категорија:Динамички типизирани програмски језици Категорија:Софтвер са Уметничком лиценцом Категорија:Објектно-оријентисани програмски језици